АКТУЕЛНО

ЗЕМЉОТРЕС У ФАРМАЦЕУТСКОЈ ИНДУСТРИЈИ: Доктор наука са Харварда открио велику тајну


Tetyana Obukhanych

Имунолог са Харварда је написала отворено писмо објашњавајући зашто невакцинисана деца не представљају ризик својим вакцинисаним вршњацима.

Vaxxter.com извештава:

Поштовани:

Моје име је Тетјана Обуканич. Имам докторат из имонологије. Пишем ово писмо у нади да ће оно исправити неколико уобичајених погрешних схватања о вакцинама, како бих вам помогла да формулишете фер и уравнотежено схватање које је подржано прихваћеном теоријом о вакцинама и новим научним налазима.

Да ли невакцинисана деца представљају већу претњу јавности него вакцинисана?

Често се наводи да они који одлуче да не вакцинишу своју децу угрожавају остатак јавности, и то је разлог који стоји иза већине закона о окончању изузимања вакцинације, које тренутно разматрају савезни и државни законодавци широм земље. Требали бисте бити свесни да природа заштите коју пружају многе савремене вакцине – а то укључује већину вакцина које је CDC препоручило за децу – није у складу са таквом изјавом.

Ја сам испод истакла препоручене вакцине које не могу спречити преношење болести јер оне нису дизајниране да спрече преношење инфекције (оне су, пре свега, намењене да спрече симптоме болести), или зато што су оне за незаразне болести. Људи који нису примили наведене вакцине не представљају већу претњу за јавност од оних који их јесу примили, што указује на то да дискриминација невакцинисане деце у јавним школама можда неће бити оправдана.

IPV (инактивисана полио вакцина) не може спречити пренос полиовируса. Дивљи полиовирус не постоји у САД најмање две деценије. Чак и ако би се дивљи полиовирус поново донео путовањем, вакцинација са IPV не може утицати на сигурност јавних простора. Имајте на уму да се истребљење дивљег полиовируса приписује употреби другачије вакцине, OPV или оралне полио вакцине. Упркос томе што је у стању да спречи преношене дивљих полиовируса, употреба OPV је у САД већ одавно замењена са IPV због сигурносних разлога.

Тетанус није заразна болест, већ добијена од дубоких рана заражених C.tetani soprama. Вакцинација против тетануса (комбинованом DTaP) не може променити безбедност јавних простора; она је намењена само за личну заштиту.

Иако је намењена да спречи ефекте дифтеричног токсина, вакцина дифтеричног токсоида (који се такође налази у DTaP вакцини) није дизајнирана да спречи колонизацију и пренос C.difterije. Вакцинација против дифтерије не може променити безбедност јавних простора; такође је намењена само за личну заштиту.

Ацелуларна вакцина против великог кашља (acellular pertussis – aP), последњи елемент комбиноване DTaP вакцине, која је тренутно у употреби у САД, заменила је вакцину целе бактерије крајем 1990-их година, након чега је уследило невероватно враћање кашља. Експеримент са намерном инфекцијом кашља код примата је открио да aP вакцина није у стању да спречи колонизацију и пренос овог кашља (B.pertussis). ФДА је издала упозорење у вези са овим кључним налазом. Поред тога, састанак Одбора научних саветника у CDC 2013. године је открио додатне алармантне податке да су варијанте кашља, које тренутно циркулишу у САД, стекле селективну предност да заразе оне који су примили дозу DTaP, што значи да је вероватније да буду заражени људи који су примили DTaP, а самим тим и заразни, у односу на оне који нису вакцинисани.

Међу бројним типовима H. influenzae, Hib вакцина покрива само тип B. Упркос својој јединственој намери да смањи симптоматични и асимптоматични Hib пренос, увођење Hib вакцине је ненамерно померило доминацију ка другим типовима H. influenzae (типови од A до F). Ови типови су изазвали изузетно озбиљну инвазивну болест и повећали учесталост код одраслих у ери Hib вакцинације деце. Општа популација је сада рањивија на инвазивну болест него што је била пре почетка кампање Hib вакцинације. Дискриминација деце која нису примила Hib вакцину нема никаквог научног смисла у ери болести H. influenzae која није тип B.

Хепатитис B је вирус који се преноси путем крви. Не шири се у окружењу, нарочито не међу децом која се врло вероватно неће упуштати у високо ризична понашања, као што је дељење игле или секс. Вакцинација деце против хепатитиса B не може значајно променити безбедност јавних простора. Штавише, упис у школу није забрањен за децу који су хронични носачи хепатитиса B. Забранити упис у школу онима који једноставно нису вакцинисани – и чак и не носе хепатитис B – представљало би неразумну и нелогичну дискриминацију.

Укратко, особа која није вакцинисана са IPV, DTaP, HepB, и Hib вакцинама, не представља већу опасност за јавност него особа која јесте вакцинисана. Никаква дискриминација није оправдана.

Колико често долази до озбиљних нежељених догађаја од вакцине?

Често се наводи да вакцинација ретко доводи до озбиљних нежељених догађаја. На жалост, ова изјава није подржана од стране науке. Недавна студија обављена у Онтарију у Канади је установила да вакцинација заправо доводи до посете хитним службама код 1 од 168 деце након њиховог 12-месечног заказаног вакцинисања и код 1 од 730 деце након њиховог 18-месечног заказаног вакцинисања.

Када је ризик од нежељених догађаја који захтевају посету хитној служби након вакцинације здраве деце толико очигледно висок, вакцинација мора остати избор родитеља, који разумљиво неће бити вољни да сносе овај ризик како би заштитили своју децу од болести које се генерално сматрају благим, или којима њихова деца можда никада неће бити изложена.

Може ли дискриминација породица које се супротстављају вакцинама спречити будућа избијања заразних болести, попут малих богиња?

Научници за истраживање малих богиња су одавно били свесни “парадокса малих богиња.“ Цитирам из чланка Поланда и Џејкобсона (1994) “Неуспех у испуњењу циља елиминације малих богиња: Очигледан парадокс инфекција малим богињама код вакцинисаних особа“.

“Очигледан парадокс је тај да што се стопе имунизације против малих богиња дижу на више нивое код становништва, мале богиње постају болест код имунизованих особа“.

Даље истраживање је утврдило да иза “парадокса малих богиња“ стоји део становнишва које слабо реагује на вакцине. Они слабо реагују на прву дозу вакцине против малих богиња. Ови појединци затим успостављају слаб имунолошки одговор на накнадну ревакцинацију и брзо се враћају међу оне “подложне“ у року од 2-5 година, упркос томе што су у потпуности вакцинисани.

Ревакцинација не може исправити слабо реаговање: чини се да је то имуно-генетска особина. Проценат деце која слабо реагују на вакцину је процењен на 4,7% у САД.

Студије о епидемијама малих богиња у Квебеку у Канади, и Кини, потврђују да се епидемије малих богиња још увек дешавају, чак и када је повиновање вакцинацији на највишим нивоима (95-97% или чак 99%).

То је због тога што чак и код оних који добро реагују на вакцине, антитела изазвана вакцинама временом нестају. Имунитет изазван вакцинама није једнак животном имунитету који се добија након природног излагања.

Документовано је да су и вакцинисане особе које добију мале богиње заразне. Заправо, две велике епидемије малих богиња 2011. године (у Квебеку у Канади и Њујорку) су изазване од стране претходно вакцинисаних појединаца.
Све у свему, ови подаци чине очигледним да је елиминација изузимања вакцинације, које ионако тренутно користи само мали проценат породица, неће решити проблем поновног избијања болести, нити ће спречити поновно доношење и епидемије претходно елиминисаних болести.

Да ли је дискриминација оних који се противе вакцинама једино практично решење?

Највећи број случајева малих богиња у недавним епидемија у САД (укључујући и недавну појаву у Дизниленду) се појавио код одраслих и веома малих беба, док су се у добу пре вакцинације мале богиње дешавале углавном у доби између 1 и 15 година.

Природно излагање малим богињама доводи до доживотног имунитета на поновну инфекцију, док имунитет изазван вакцином нестаје с временом, остављајући одрасле незаштићене. Мале богиње су опасније за новорођенчад и одрасле особе него за школску децу.

Упркос великим шансама за излагање у периоду пре вакцинације, мале богиње се практично никада нису дешавале код беба много млађих од једне године због преноса робусног имунитета од мајке. Рањивост веома малих беба на мале бодиње данас је директан исход пролонгиране кампање масовне вакцинације у прошлости, током које њихове мајке, које су и саме вакцинисане у свом детињству, нису могле природно да проживе мале богиње у безбедном школском добу и успоставе доживотни имунитет који би такође пренеле на своје бебе и заштитиле их од богиња у првој години живота.

Срећом, терапеутска резерва постоји да би имитирала сада еродиран имунитет мајке. Бебе, као и други угрожени или имунолошки оштећене особе, имају право да приме имуноглобин, мера за потенцијално спашавање живота која снабдева антитела усмерена против вируса како би спречили или ублажили болест приликом излагања.

***

Укратко:

1) због карактеристика савремених вакцина, невакцинисани појединци не представљају већи ризик за преношење полио вируса, дифтерије, великог кашља и бројних Х. инфлуензае бактерија које нису тип Б, у односу на вакцинисане појединце, невакцинисани појединци практично не представљају никакву опасност за пренос хепатитиса Б у школском окружењу, а тетанус уопште није преносив;

2) постоји значајно повећан ризик од посете хитним службама након вакцинације у детињству, што потврђује да вакцинација није без ризика;

3) епидемија малих богиња се не може у потпуности спречити, чак и ако постоји готово савршена сагласност; и

4) ефикасна метода спречавања малих богиња и других вирусних болести код беба које нису примиле вакцину и код имунолошки угрожених, је имоглобин који је доступан онима који могу бити изложени овим болестима.

Све у свему, ове четири чињенице јасно стављају до знања да је дискриминација невакцинисане деце у јавним школама потпуно неоснована, јер статус вакцинације оних који се противе вакцинама не представља никакав ризик за јавно здравље.

 

Искрено ваша,

Тетјана Обуканич, доктор наука

***

Тетијана Обуканич (Tetyana Obukhanych), доктор наука у области имунологије на РОкфелер Универзитету, Њујорк, ауте је књиге Илузија вакцина (Vaccine Illusion)
Dr Tetyana Obukhanych is the author of Vaccine Illusion: How Vaccination Compromises Our Natural Immunity and What We Can Do to Regain Our Health
. Књига је доступна у пдф формату на следећем линку immediate download here.

ИЗВОР: ИНТЕРМАГАЗИН

ПОГЛЕДАЈТЕ И
https://www.sott.net/article/277282-Herd-immunity-Myth-or-reality

http://www.vaxxed.com/dr-suzanne-humphries/

——————-

21.8.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Да ли ико сме да примора на вакцинацију децу РОМА, АЛБАНАЦА ИЗ “ПРЕШЕВСКЕ ДОЛИНЕ“, БОШЊАКА, или других мањина, или да њиховим родитељима, не дај
    Боже, прете одузимањем деце?!
    Очигледно да су се о врат обесили САМО СРБСКОМ НАРОДУ, из само њима знаних разлога?!
    Ако одговорност за евентуалне нежељене последице примања вакцине не сноси произвођач, увозник, дистрибутер /Министарство здравља/ лекар који вакцину преписује и техничар који је убризгава у тело детета, како онда може бити одговоран родитељ који не дозвољава да се дете вакцинише, а вакцине долазе из земаља које су нас запрашиле
    осиромашеним уранијумом 1999. године!
    Ово је потпуно сулудо!
    Да ли то може у било којој земљи ЕУ? Не може, јер тамо вакцинација није обавезна!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s