АКТУЕЛНО

СУЂЕЊЕ ГЕНЕРАЛОВИМ ЈАТАЦИМА: За помагање у скривању генерала Младића осуђен генерал Лугоња


Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио десеторо оптужених за помагање у скривању генерала Ратка Младића, а осудио је генерала Лугоњу.

Правоснажном пресудом оптужби су због недостатка доказа ослобођени Станко Ристић, Љиљана Васковић, Борислав Ивановић, Предраг Ристић, Саша Бадњар, Ратко Вучетић, Татјана Васковић Јањушевић, Бојан Васковић и Благоје Говедарица.

Суд је осудио пензионисаног генерал-потпуковника Марка Лугоњу за „помоћ учиниоцу после извршења кривичног дјела“ и изрекао му условну казну затвора у трајању од шест месеци са роком проверавања од годину дана. Лугоња је једини током процеса признао да је скривао генрала Ратка Младића у свом стану.

Како се наводи у одлуци суда, Лугоња је оглашен кривим да је у септембру 2002. године у Београду крио генерала Младића у свом стану и обезбеђивао му намирнице као и друге ствари потребне за живот иако је знао да се налази на оптужници Хашког трибунала, а за којим је Окружни суд у Београду у мају 2002. године издао потерницу.

Према признању Лугоње, он је генерала Младића у свој стан примио на наговор генерала Здравка Толимира, а ту је боравио пет до шест дана.

Лугоња је на суђењу рекао да је генералу Младићу помогао јер је био његов командант.


САОПШТЕЊЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА:

СТАНКО РИСТИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Првог основног суда у Београду К. бр. 4448/11 од 17. маја 2016. године одбијена је оптужба према окр. Станку Ристићу, Љиљани Васковић, Бориславу Ивановићу, Предрагу Ристићу, Саши Бадњару, Ратку Вучетићу, Татјани Јањушевић Васковић, Бојану Васковићу, Марку Лугоњи и Благоју Говедарици да су извршили кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 204, став 2. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Први основни јавни тужилац у Београду и браниоци окр. Саше Бадњара и Борислава Ивановића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржаног претреса, дана 21. априла 2017. године донео пресуду Кж1 1321/16 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Марка Лугоњу огласио кривим због извршења кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333, став 3. КЗ и изрекао му условну осуду којом му је утврдио казну затвора у трајању од 6 месеци са роком проверавања од 1 године. Такође, преиначена је првостепена пресуда и од оптужбе су ослобођени окр. Станко Ристић, Љиљана Васковић, Борислав Ивановић, Предраг Ристић, Саша Бадњар, Ратко Вучетић, Татјана Васковић Јањушевић, Бојан Васковић и Благоје Говедарица.

Окривљени Марко Лугоња, пензионисани генерал – потпуковник војске, је оглашен кривим што је у току месеца септембра 2002. године у Београду крио Ратка Младића у свом стану и обезбеђивао му намирнице као и друге ствари потребне за живот иако је знао да се Ратко Младић налази на оптужници тужиоца Међународног кривичног суда за бившу Југославију због извршења петнаест кривичних дела против човечности и међународног права, а за којим је Окружни суд у Београду у мају 2002. године издао потерницу.

У односу на окр. Лугоњу суд је нашао да је окр. Лугоња извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела с обзиром на то да је и сам окривљени признао извршење кривичног дела, да је Младића у свој стан примио на наговор генерала Здравка Толимира, да се Младић у његовом стану задржао пет – шест дана, да је одлука да прими Младића у свој стан била његов избор, а да му је била позната чињеница да је пред МКСЈ била подигнута оптужница за Младићем и расписана потерница. Младићу је помогао јер је био његов командант.

Оптужницом Другог општинског јавног тужиоца у Београду окр. Станку Ристићу, Љиљани Васковић, Бориславу Ивановићу, Предрагу Ристићу, Саши Бадњару, Ратку Вучетићу, Татјани Јањушевић Васковић, Бојану Васковићу и Благоју Говедарици је стављено на терет да су у различитим временским периодима од 2002. до 2006. године помагали Ратку Младићу да не буде откривен, иако су знали да је Међународни кривични суд за бившу Југославију издао налоге за његово хапшење и изручење због подигнуте оптужнице којом му се ставља на терет извршење кривичних дела против човечности и међународног права.

У погледу окривљених који су ослобођени од оптужбе, а у односу на које је првостепеном пресудом одбијена оптужба због наступања застарелости кривичног гоњења, Апелациони суд је нашао да у конкретном случају није наступила застарелост кривичног гоњења како је то наведено у првостепеној пресуди, али да током поступка Јавни тужилац није понудио довољно јасне и уверљиве доказе којима би поткрепио своју оптужбу.

ИЗВОР: ВОСТОК

***

Првооптужени за скривање Ратка Младића, војни пилот у пензији Станко Ристић, који је, после више од 11 година од хапшења, сада правоснажно ослобођен од оптужби, у притвору је због тог случаја провео 15 и по месеци, док су остали оптужени у притвору били од три до осам месеци.

Према речима Ристићевог браниоца Немање Говедарице, Ристић сада има право да тражи одштету од државе због неоснованог лишавања слободе, односно за време проведено у притвору, баш као и сви остали правоснажно ослобођени.

Да ли ће то и учинити одлучиће у наредном периоду након што прими правоснажну пресуду, навео је адвокат.

Тај случај почео је у априлу 2006. године хапшењем више осумњичених за скривање тада најтраженијег хашког бегунца генерала Војске Републике Српске Ратка Младића у својим становима у Београду, у периоду од 2002. до 2006. године.

До краја маја 2006. године ухапшено је 12 људи, а првоосумњичени је био пензионисани официр ВРС Јово Ђого, који је у току поступка преминуо убрзо након изласка из притвора.

Након више месеци проведених у притвору, суд је сукцесивно укидао притвор оптуженима, али је само Станко Ристић у притвору био у чак три наврата.

У притвору је провео укупно више од 450 дана, од чега је био 161 дан у самици.

У првом маху 2006. године у притвору је провео укупно 162 дана током истражног поступка.

После три године поново је ухапшен након посете родитељима покојног Јова Ђога у Калиновику у БиХ.

Његов син Предраг Ристић, такође правоснажно ослобођен од оптужби у овом случају, у притвору је био три и по месеца.

Што се тиче правоснажне пресуде, Ристићев бранилац подсећа да је од почетка поступка одбрана тврдила да нису основане тврдње тужилаштва и да нема доказа да су оптужени извршили кривична дела.

„Апелациони суд донео је једину могућу и на закону засновану одлуку“, рекао је Говедарица и напоменуо да током читавог поступка тужилаштво није обезбедило ниједан материјални доказ или исказ сведока који би довео до осуђујуће пресуде.

Поред тога, како је навео Говедарица, зачуђујуће је то што тужилаштво није инсистирало на саслушању Младића у Хашком трибуналу након његовог хапшења, већ је то чинила одбрана.
ИЗВОР: СПУТЊИК

————-

22.8.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s