АКТУЕЛНО

Миша Матић: У СПОМЕН НАШИМ СЛАВНИМ ДАНИМА!


Потпуковник Веселин Мисита, најмлађи мајор Југословенске краљевске војске, класни друг маршала Де Гола.

Ових дана се навршава 70 година од неких славних догађаја наше светле и јуначке прошлости!  У зору 31. августа 1941. године опалила је прва устаничка Равногорска пушка из руку потпуковника Веселина Мисите.

Операција је почела договором о почетку борбе против немачког окупатора у манастиру Троноша, одакле се кренуло у опсаду Лознице. Опкољавање, које почелу током ноћи резултирало је позивом на предају Немачком гарнизону у 8.30, после немачког одбијања предаје у 9 сати потпуковник Мисита испаљује 7 хитаца ка Немцима, као знак за свеопшти јуриш.

Прво је заузето Немачко упориште у дому културе, затим гарнизон смештен у гимназији, док је најдуже одолевала Немачка јединица смештена у  кафани Лазе Хајдуковића. Јуриш на тај немачки положај лично је предводио потпуковник Мисита, бацајући бомбе ка непријатељу и у том јуришу пада, пресечен Немачким митраљезом. Команду преузимају игуман манастира Троноша решервни поручник Георгије Бојић Џиџа и капетан Богдан Дрљача, док одступницу држи капетан Драгослав Рачић.

Вече 31. августа Лозничани проводе у првом слободном граду у окупираној Европи. Сутрадан, 1. септембра је на Лозничком гробљу сахрањен потпуковник Веселин Мисита, где му је и данас гроб и споменик. Наредног дана је од заробљена 93 Немачка војника формиран 1. логор са Немцима као заробљеницима у Европи. Он се налазио у манастиру Троноша, а први командант логора је био носилац Карађорђеве звезде, резервни мајор Миша Ђукановић.

Број заробљених Немаца је премашио бројку 500 после битке на Завлаци и ослобађања Бање Бовиљаче, када су сви заробљеници премештени у војни магацин на Косовцу испод Цера. Тај логор је био пријављен Међународном Црвеном крсту и имао статус логора ратних заробљеника. Немци, међутим по лажном обавештењу, мислећи да је ту Рачићева команда, бобмардују логор где гине већина заробљеника, а и сам командант логора мајор Ђукановић.

После тог напада капетан Рачић наређује сељацима да све рањене Немце отпреме у Шабац и ослободи их ради даљег лечења. Овако хуман и частан гест није забележен у историји ратовања. Непосредно после Лознице одиграла се битка на Завлаци, јер су Немци из Ваљева кренули ка ослобођеној Лозници, када их је код Осечине сачекала јединица Равногораца под командом капетана Драје Јеремића. Капетан Јеремић, када је схватио да Немци држе 30 сељака као таоце наређује јуриш, ради ослобођања недужних људи и гине у том јуришу, а команду преузима Миливоје Ковачевић, разбија новим јуришом утврђеног непријатеља и преузима и 169 заробљених Немаца и предаје их капетану Драгославу Рачићу. Ратни плен ЈВуО је поред Немачких војника бројио и 12 камиона, 2 аутомобила, 3 моторцикла, 27 сандука муниције, 200 пушака, 20 комада разног аутоматског оружја и једна радио-станица.

о.Георгије Бојић Џиџа, игуман манастира Троноша

У време борби на Зајачи, Рачићеве јединице су ослободиле Богатић из кога су Немци побегли ка Шапцу чим је напад почео, док је Јадарски одред оца Џиџе ослободио рудник Зајачу, практично без борбе, јер се читав Немачки гарнизон предао. Тада је дошла на ред и Бања Ковиљача. Под притиском комунистичког вође Небојше Јерковића, Рачић попушта да прими и партизанску јединицу коју је предводио несвршени студент медицине Мика Митровић звани Јарац. Не слушајући Рачићеву команду, Комунисти безуспешно јуришају од 1. септембра ка Бањи Ковиљачи, не наносећи Немцима никакве губитке, сем штете у испаљеној муницији.

Равногорци у развученом ратишту од Завлаке до Богатића, по Рачићевој наредби, групишу се пред Бањом Ковиљачом у зору  5. септембра, како би сутрашњи дан, рођендан Краља Петра прославили у ослобођеној Бањи Ковиљачи. Капетан Рачић наређује комунистима да се повуку и са својим Церским одредом и Јадарским одредом Георгија Бојића Џиџе креће у одлучујућу битку . Због честих заједничких акција Немаца и усташа из Босне, који су упадали преко Дрине Србију, ова битка је имала много више жртава него претходне.  Четничке јединице бројале су око 5.000 војника. Напад је био силовит , а војници Југословенске војске у Отаџбини даровали су свом краљу за 18. рођендан слободну Бању Ковиљачу, читаво Подриње, Рађевину и Мачву изузев града Шапца. У борбама ослобађања Лознице и бици на Зајачи погинуло укупно 34, а рањено 6 војника под командом генарала Драгољуба Драже Михаиловића, Битка за Бању Ковиљачу је била прва битка и којој су комунисти учествовали на истој страни са четницима, док се у борбама око Лознице, Богатића, Зајаче и на Завлаци нису појавили.

Георгије Бојић Џиџа је после Босанске голготе 1945. ухваћен и спроведен у Шабачки затвор где је зверски мучен и убијен ударцем маља у главу, док је знајући шта га чека певао песму „Од Тополе па до Равне горе“. Његово тело су закопали поред Савског моста, а када је народ почео да пали свеће на необележеном месту, ископали су тело игумана Троноше и бацили у Саву.

Пуковник Драгослав Рачић, командант Србије

Пуковник Драгослав Рачић, последњи четнички командант Србије после Босанске голготе, враћа се на свој терен у Љубовију, где га у селу Славкоићима крајем новембра 1945. убија комунистичка патрола пошто му је претходно лоцирала скровиште у једној земуници. Рачић истрчава са својим аутоматом из земунице али убрзо пада пресечен рафалом.

Његово тело на двоколици одвлаче у Љубовију, тако да су му се ноге вукле иза кола, па се и кожа на петама огулила. Његово мртво тело било је три дана изложено разном иживљавању комуниста, од пљувања до погањења. После је наређено локалном пијанцу и бескућнику да га закопа на месту преко пута данашње старе аутобуске станице у Љубовији, граду кога је три пута ослобађао од Немаца.

 

Аутор овог текста је са  Драганом Живковићем и Милошем Ђокићем, који поклања плац у центру Љубовије, покренуо акцију за изградњу  спомен-парка пуковнику Драгославу С. Рачићу у центру Љубовије.

Миша Матић 

———–

ИзвориРавногорска историја – приредио Радован Калабић;

Душан Трбојевић : Церско Мајевичка група корпуса;

Милисав Марковић : Са Дражом у победу или смрт;

ОБЈАВЉЕНО на једном од портала који су у склопу ФБР медијске групе – СРБСКИ ЖУРНАЛ

———–

31.8.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: