АКТУЕЛНО

Петар Искендеров: Ко заиста дели ЕУ?


фото: ФСК

Развој руско-мађарских односа последњих година, очигледно демонстрира да економски интереси и узајамна заинтересованост за јачањем националног суверенитета представљају важне факторе који утичу на спровођење државне политике чак и у условима супротстављања од стране Европске уније и других западних структура. Још једно сведочанство тога постали су резултати преговора у Будимпешти председника Русије Владимира Путина.

„Без обзира на све сложености, економска динамика ипак се побољшава“ – тако је руски лидер окарактерисао садашњу ситуацију у билатералним везама трговачко-економске области, уочи разговора са шефом владе Мађарске Виктором Орбаном. „Ако је прошле године код нас забележен пад у трговини, истина, не баш велики, скоро 9,5 процената, то је у првој половини ове године забележено више од 20 процената раста; према различитим рачуницама он може достићи чак и 27 процената“ – истакао је Владимир Путин: „Наши инвеститори и даље пројављују интерес према мађарској привреди – милијарду и по долара руских инвестиција. И ми радимо на нашим крупним пројектима, у том смислу и у области енергетике“. (1)

Кључни руско-мађарски пројекат у овом тренутку је нуклеарна централа „Пакш“. Уговоре са мађарском страном на изградњи два нова енергетска блока за нуклеарну електрану, „Росатом“ је потписао у децембру 2014. године. Они предвиђају да указани енергетски блокови остану у власништву мађарске државе, а улагања руске стране износе отприлике 12,5 милијарди евра. У тој истој 2014. години Русија и Мађарска су потписале споразум о давању кредита од стране Русије у размери до 10 милијарди евра на доградњу нуклеарне електране. (2)

Нуклеарна електрана „Пакш“ – једина је електрана у Мађарској са четири реактора ВВЭР-440. Њен први енергетски блок био је пуштен 1982. године. У овом тренутку удео електроенергије произведене на нуклеарној електрани, износи у структури енергетског баланса Мађарске отприлике 50%.

Карактеристично је да је Мађарска и пре потписивања докумената са Русијом размотрила перспективе учешћа „Росатома“ у изградњи петог и шестог енергетског блока нуклеарне електране „Пакш“ са руководством Европске уније. Према сведочењу Атиле Асоде, опуномоћеног представника владе Мађарске по питању проширења нуклеарне електране „Пакш“, током 2013. године Будимпешта је одвојено усагласила са ЕУ могућност реализације уговора са Русијом по том питању и подвукао да је у случају неопходности Мађарска спремна да предочи ЕУ сва потребна разјашњења.

Међутим, после почетка „рата санкцијама“ са Русијом, Брисел је предузео напоре без преседана како би се супротставио реализацији тог пројекта. Према сведочењу локалних медија, активну улогу у томе су играли Европска комисија и агенција ЕУ „Евратом“. У Европској комисији су изјављивали да руско-мађарски споразум о изградњи петог и шестог блока нуклеарне електране „Пакш“ „у садашњем облику не може бити одобрен“, а у кулоарима су објаснили своју позицију чисто политичким разлозима: јачање позиција Русије у енергетској области Мађарске може побудити Будимпешту да иступи против антируских санкција и чак да заблокира њихов продужетак. (3)

Упркос свему, нису успели натерати Мађарску да одустане од пројекта. „Све што се тиче финансирања познатог пројекат „Пакш“ – оно је обезбеђено са 12 милијарди… У почетку следеће године радови могу почети већ на терену“ – потврдио је 28. августа у Будимпешти Владимир Путин.

Међутим, значај јачања узајамних веза Русије и Мађарске излази изван оквира стриктно билатералних односа и сведочи о нарастању унутрашњих противуречности у редовима ЕУ – у том смислу и међу њеним западним и источним деловима. У овом тренутку може се чак говорити о процесу формирања одељеног региона на пространству ЕУ, у саставу централне и источне Европе, на које се наслања и Балкан. Овај регион се све више орјентише не толико на Запад, колико на Исток – у том смислу и на Русију и Кину. Растући интерес на горе указане процесе пројављује и Турска – где су такође скренули пажњу на померања у расположењу источних Европљана и становника земаља Балкана.

„Данас, када се Турска недвосмислено одваја од Атлантика и окреће се Евроазији, на Балкану се такође дешавају важни геополитички догађаји“ – истиче између осталих турско издање Aydinlik Gazetesi и наставља: „Решења која су значила одговор на санкције које ЕУ примењује против Русије, са почетком украјинске кризе, председник Путин је предузео као професионални шахиста. Он је анулирао пројекат „Јужни ток“ који је требало да преноси руски гас у Бугарску кроз Црно море, и објавио да је нова маршрута – Турска“.

„Пројект „Турски ток“ је постао важан камен темељац у орјентацији Турске на Евроазију. Тај пројекат је директно утицао и на Балкан. Путин, који је у фебруару 2017. године посетио Мађарску, изјавио је о могућим испорукама природног гаса тој земљи путем гасовода „Турски ток“ и 5. јула је био потписан одговарајући споразум. Штавише, такође је био достигнут споразум о изградњи од стране Русије два нуклеарна реактора у Мађарској… Русија такође влада са 51% акција компаније Nuclear Power Alliance, створене у вези са изградњом нуклеарне електране у Чешкој. Као што је познато, Русија гради нуклеарку и у Турској», – напомиње издање Aydinlik Gazetesi.

Аналогно гледиште износи и познати амерички економиста Вилијем Енгдал. Према његовом мишљењу „земље Источне Европе, пре свега Мађарска, Чешка и Бугарска, устремиле су своје погледе на страну Евроазије, углавном Русије и Кине“, а такође“ инвестиције које расту у тим земљама на Балкану у оквирима пројекта „новог пута свиле“ и других евро-азијских инфраструктурних мрежа“. Ове измене откривају „колосалне противуречности“ унутар ЕУ међу „атлантистима НАТО“ и „прагматичним земљама ЕУ“, које су заинтересоване за економски развој и безбедност својих земаља више него за заштиту САД као супердржаве, која се налази на ивици банкрота“ – уверен је Вилијем Енгдал.  (4)

Политика премијера Мађарске Виктора Орбана која је усмерена на заштиту државног суверенитета и очувања националног идентитета, заиста наилази на растуће непријатност у ЕУ. „Орбан хоће да раздели ЕУ“ – без пардона изјављује стручњак немачког друштва спољне политике (DGAP) Штефан Мајстер. (5)

Међутим, у стварности управо руководство ЕУ својом спекулативном политиком, заснованом на фобијама и лажним вредностима, води курс ка подељености Европе. И то одлично схватају ти политичари у централној, источној и југо-источној Европи који су озбиљно узнемирени садашњошћу и будућношћу својих држава.

 

Петар ИСКЕНДЕРОВ

——————

УПУТНИЦЕ:

(1)– http://kremlin.ru/events/president/news/55444 

(2)- www.vestifinance.ru/articles/90203 

(3)– http://nepszava.hu/cikk/1051710-brusszel-nem-titkosit 

(4)– https://www.aydinlik.com.tr/turkiye-rusya-ve-yeni-balkan-jeopolitigi-ali-riza-tasdelen-kose-yazilari-agustos-2017 

(5)- http://www.spiegel.de/politik/ausland/wladimir-putin-besucht-viktor-orban-in-budapest-treffen-sich-zwei-eu-feinde-a-1164837.html

 

ИЗВОР: Фонд стратешке културе

—————–

31.8.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s