АКТУЕЛНО

Ученици и уметници – „За велике и мале“ Ликовна колонија 2017.


Ликовна колонија у ОШ „Алекса Дејовић“ у Севојну

Осим адаптирања спортских терена у дворишту школе „Алекса Дејовић“ у Севојну, у оквиру акције која још увек траје, руководство ове школе, на челу са директором Владом Живановићем, за сам почетак школске године обезбедило је ученицима и програм усмерен ка уметности. Идеја која постоји већ неколико година, реализацију је пронашла у сарадњи са Удружењем визуелних уметника Ужице, тачније Галеријом „Рефлектор“, и Градском општином Севојно.

Ликовна колонија под називом „За велике и мале“ у периоду од 5. до 8. септембра, у оквиру манифестације Севојничко културно лето 2017, омогућила је ученицима трочасовна дружења са искусним уметницима, који су им помагали да покажу своје сликарске способности.

Овогодишња ликовна колонија је усмерена ка деци, како нам је објаснио директор школе Владе Живановић, али жеља руководства школе је да постане традиционална и да се у рад колоније касније укључи и локално становништво. Основни циљ је да деца која имају афинитета ка ликовној култури добију могућност да раде у сарадњи са академским сликарима, што у сваком случају има велики значај у њиховом будућем образовању и усмеравању. С друге стране и локално становништво добија још један вид културног садржаја, поред музичких или драмских који се до сада одржавао у амфитеатру школе, кроз промовисање дечијег стваралаштва — истакао је директор Живановић.

Нешто више о самом пројекту рекао нам је Дејан Клемент, координатор Галерије Рефлектор, Удружења визуелних уметника Ужице:

— Циљ је да се деци приближи читав сликарски процес, почев од затезања платна па све до настанка слике. Први дан смо их учили како да спајају рамове, затежу платно на блинд рамове и импрегнирају платно. Остали дани су предвиђени за само сликање и завршетак слика а у плану је и изложба ученичких радова у Галерији „Рефлектор“. Поред ученика виших разреда, придружили су нам се и млађи основци, који су првобитно дошли да посматрају.

Радионице се одржавају напољу, да ли то деци одговара? На коју тему сликају?

— У сваком случају је за њих боље и лепше да буду напољу јер су данашње млађе генерације навикле да буду поред рачунара. Зависност од технологије се види и овде јер док сликају имају потребу да мало „завире“ у телефон. Свакако је јако добро за њихов развој да буду приближени природи, уметности, да буду једни са другима, да стварају, да се надовезују, уче једни од других, гледају шта други раде, добијају нове идеје. Тема је слободна јер смо хтели да видимо о чему они маштају, шта замишљају, шта је њима интересантно и шта желе да насликају — нагласио је Дејан Клемент.

Поред ученика који учествују у раду, у амфитеатру су били присутни њихови радознали другари, па се рад претворио у једно велико дружење и весели жагор који је нађачао лагану музику коју су деца слушала у току рада. Деци је обезбеђено освежење и храна, а разноврсне идеје и вештине су развијали пажљиво слушајући савете и уз постављање многобројних питања Дејану Клементу, Горану Марковићу, наставнику ликовног у ОШ „Алекса Дејовић“, Александару Димитријевићу, уметничком директору Удружења визуелних уметника, као и Маријани Ћурчић, Милошу Вучићевићу, Маријани Тодоровић, такође из Удружења.

Своје утиске пренела нам је ученица петог разреда Николина Јоксовић:

— Наставник ликовног Горан Марковић ми је предложио да дођем на радионицу, јер ми се свиђа да сликам, уживам и ликовно ми је један од омиљених предмета. Прво сам хтела да сликам куће али сам одлучила сам да насликам летеће балоне, шарени су и лепи, предавачи су ми помогли да дођем до идеје. Свиђа ми се да радим напољу и у друштву.
Волела бих да опет учествујем у радионици, срећна сам што ће наши радови бити у галерији, можда моју слику завршим и пре рока. Научила сам да затежем и припремам платно, али ипак би ми требала мала помоћ да то урадим и код куће — рекла нам је Николина Јоксовић.

Скоро неприметан иза великог штафелеја, заокупљен радом, ученик другог разреда Андрија Остојић, марљиво и критички је сликао природу и шареног лептира, док је неколико метара даље његова сестра Анастасија, ученица четвртог разреда, припремала боју за сликање заласка сунца.

Андрија је весело трчкарао до сестре, између штафелаја па све до места где се налазио потребан прибор и боје. Захваљујући сестри је и дошао да види шта се догађа у школском дворишту али су се обоје прикључили раду.

Његову срећу и задовољство најбоље описује реченица праћена широким осмехом, поскакивањем и пљескањем рукама, коју је упорно понављао деди који је дошао да види где су се унуци толико задржали: “Деда бићу у галерији… бићу у галерији… бићу у галерији!“

фото и текст: Мирјана Милићевић

ИЗВОР: ПАСАЖ

————

8.9.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s