АКТУЕЛНО

ВЕРИТАС: Хрвати нису спремни да се суоче са тамнијом страном своје прошлости


Веритас (фото: veritas.org.rs)

Документационо-информациони центар „Веритас“ оцијенио је да ослобађање високих хрватских официра, минималне казне затвора испод законског минимума, те непроцесуирање многих учесника у злочину против Срба у акцији „Медачки џеп“, показују да Хрватска још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости.
У саопштењу поводом 24 године од злочина у три српска села Дивосело, Читлук и Почитељ, када је пред очима Унпрофора, убијено 88 Срба, оцјењује се да овако мале пресуде и непроцесуирање одговорних одвраћа прогнане Србе од повратка у пуста и шикаром обрасла села „Медачког џепа“.

Подсјећа се да је од укупно 84 пронађена посмртна остатка, још седам остало неидентификовано, као и да у тој хрватској акцији рањеника уопште није било, док су сва три села опљачкана, потом сравњена са земљом по систему „спржене земље“.

„Управо та чињеница и резултати прегледа тијела на српској страни /разбијене лубање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, одсјечени дијелови тијела, живи бацани у ватру/, упућују на закључак да се радило о систематском убијању заробљених и рањених“, наводи се у саопштењу.

У априлу 1991. године у Дивоселу је живјело 344, у Почитељу 307 а у Читлуку 129 житеља, скоро сви српске националности. У септембру 2017. године у Почитељу живе три старице, у Читлуку живи један брачни бар, док у Дивоселу нема никога.

„Веритас“ напомиње да је 9. септембра 1993. године Хрватска војска /ХВ/ изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена у такозваном „Медачком џепу“, јужно и југоисточно од Госпића, која су се већ 18 мјесеци налазила под заштитом УН.

Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере.

Оно што нису успјели у наступању, побили су и уништили у повлачењу, које је, уз посредовање Унпрофора потрајало до 17. септембра исте године.

Трагедија „Медачког џепа“ одвијала се пред очима Унпрофора, који овај пут није био само пасивни посматрач, већ је узео и активног учешћа у покушају да спријечи убијање преосталих људи и уништавање њихове имовине, што им је и успјело након тродневних борби са хрватском војском и полицијом.

Њихов комадант, генерал Жан Кот, 19. септембра, послије комплетног обиласка тога подручја, изјављује: „Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намјерно“.

У овој акцији страдало је 88 Срба, од чега 46 војника, шест полицајаца и 36 цивила. Међу жртвама је било 17 жена, а међу цивилима било их је 26 старијих од 60 година.

У мају 2000. године истражиоци Хашког трибунала проналазе 11 лешева скривених у једној септичкој јами.

Тужилаштво Хашког трибунала је за злочине у „Медачком џепу“ подигло оптужнице против тројице генерала ХВ Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца, док је истрага против четвртог генерала Петра Стипетића обустављена.

Бобетку због болести оптужница није ни уручена, а од изручења Хагу „спасила“ га је смрт у априлу 2003. године. Предмет Адеми/Норац Хашки трибунал је, у септембру 2005, пребацио у надлежност хрватског правосуђа, које их је оптужило за убиство 28 цивила и пет војника, те за уништавање 300 различитих објеката, комплетно убијање стоке и тровање бунара.

Иако су се у току главног претреса, који је трајао од јуна 2007. до маја 2008. године, чуле приче које по начину извршења превазилазе и машту најизопаченијих умова и приказани шокантни снимци измасакрираних лешева, Жупанијски суд у Загребу оптуженог Адемија, вршиоца дужности комаданта Зборног подручја Госпић, ослобађа свих оптужби.

Оптуженог Норца, комаданта операције „Џеп 93“, проглашава кривим за неспречавање, подржавање и охрабривање убистава четири цивила и пљачкање имовине те убијање и мучење по једног ратног заробљеника, и осуђује га на јединствену казну затвора од седам година, коју му је Врховни суд смањио на шест година.

Пред Жупанијским судом у Загребу су прије неколико година осуђена тројица припадника ХВ – Велибор Шолаја правоснажно на пет година затвора, а Јосип Крмпотић, и Јосип Мршић неправоснажно на по три године затвора.

„Ослобађање Адемија, изрицање минималних казни Норцу и Шолаји, а испод законског минимума Крмпотићу и Мршићу те непроцесуирање и многих других учесника у овој акцији, показује да Хрватска држава још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости“, оцјењује „Веритас“.

Извор: СРНА/РТРС

———–

9.9.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Није уопште спорно да се Хрвати неће суочити са својом прошлошћу иако мисле ако оперу руке са сапумном који су направили од скуване српске дјеце да су им чисте.Спорно је кмада ћемо се ми као народ удостојити да се суочимо са њима?да им вратимо мило за драго за три рата гдје су нас уз помоћ Ниијемаца и Американаца преполовили.

    Свиђа ми се

  2. КАД ПАДНЕ америка и нато ЋЕРАЋЕМО СЕ ЈОШ ОСВЕТИЋЕМО КОСОВО МЕТОХИЈУ И РЕПУБЛИКУ СРБСКУ КРАЈИНУ НЕЋЕ ВИШЕ КА ЗА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА ДА СЕ ИЗДА ВАЖИЋЕ САМО ОСВЕТА ТО НЕК ЗНАЈУ рвати ОТЕТО ЈЕ ПРОКЛЕТО

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s