АКТУЕЛНО

ДРАМА У МАНАСТИРУ ТУМАНE! Челници локалне самоуправе хоће да руше ЂЕРДАПСКИ ОСТРОГ


Манастиру Тумане код Голупца који је скривен у недирнутој природи, окружен са свих страна лепотом Божје творевине, који је био паљен и обнављан, сада прети нова опасност, и то од самих челника општине Голубац.

Како сазнајемо, на иницијативу неких функционера општине Голубац,  у манастиру je (15.9.) била инспекција. Манастиру Тумане се замера читава обнова која се до сада одвијала у њему. У слободној земљи Србији голубачки општинари улажу сву снагу да обуставе обнову ове велике светиње. Сметају им и манастир и манастирско братсво, највероватније због  манастирског новца који  не контролишу.

Како је за TPKNEWS рекао старешина манастира јеромонах Димитрије, председник општине Голубац се већ годинама труди да спречи обнову, заједно са својим послушницима.

„Смета им вероватно што не могу да контролишу народне прилоге којима се обнавља манастир. Сада хоће да нам руше корито реке и обновљену испосницу Светог Зосима“, каже отац Димитрије и додаје: „Циљ општинара је да се заустави напредак светиње и да се из ње истера братство како би они могли да контролишу народне прилоге. Молимо све вернике за молитвену подршку. Нека Свети Зосим и Јаков и арханђел Гаврило пресуде праведно. Ако смо ми као братство манастира криви због обнове, нека немамо благослов ни овога ни онога света, ако нас гони сујетна гордост појединаца, нека њима суди Бог. Христос по среди нас!“.

Отац Димитрије моли сав благоверни народ да се окупи око 8:00 часова у понедељак, 18. септембра 2017. године, док се тога дана у исто време буду пописивали објекти за рушење у манастиру Тумане (озидано корито реке, зоолошки врт, нова сала, гостопримница, обновљена испосница и летња кухиња).

„Молимо народ да се окупи на Светој Литургији. Не дајмо да дирају светињу коју народ обнавља. Захвалимо се Светом Зосиму чија је Туман кућа, који из дана у дан лечи болести и немоћи у народу“.

Манастир Тумане, основан је у другој половини XIV века, као задужбина косовског јунака Милоша Обилића. До данас народно предање које га везује за име прослављеног јунака Милоша Обилића и нехотично рањавање Светог Синаита Зосима нимало избледело, тако да ова браничевска светиња представља истински бисер – задужбину косовског завета, ван Косова. У њој се на посебан начин осећа лепота вековног искуства, помешаног са миром недирнуте природе и, што је најважније, све то је употпуњено живим присуством благодати Божје, која се излива на све оне који са вером походе ову духовну оазу.

Извор: TPKNEWS/ХРОНОГРАФ

***

На трагу СЕНЗАЦИОНАЛНОГ ОТКРИЋА: Пронађен гроб МИЛОША ОБИЛИЋА у Манастиру Тумане

На трагу овог могућег сензационалног открића упутили смо се у Тумане. Скривен у прелепом амбијенту недирнуте природе, овај манастир заиста одише несвакидашњим спокојем и миром, о којем се надалеко приповеда. Сви путописци и историчари из 19. и 20. века забележили су да је народно предање као оснивача манастира Тумана трајно убележило име Милоша Обилића.

Ступивши у порту древнога манастира, осетили смо благодатни мир и спокој светиње. Kао да се време вратило у дубоку историју и оживело славне дане и историју нашег народа. Наишавши на монаха, за кога смо касније сазнали да је старешина манастира, упитали смо о гробу Милоша Обилића. Отац Димитрије започео је причу:

Kада је братство дошло у манастир Тумане, с јесени 2014. године, знало се да у Туману почивају чудотворне мошти Светог Зосима, чудотворна икона Пресвете Богородице и гроб Светог оца Јакова, ученика Светог владике Николаја. Са благословом надлежног епископа Игњатија, откривене су мошти Светог Јакова и пренете у цркву. Од историчара који су посећивали манастир сазнали смо и за претпоставку да је у порти манастира сахрањен Завиша Црни, чувени пољски јунак. О могућности да се ту налази гроб Милоша Обилић тада није било ни спомена.

Kасније, када смо се зближили са околним народом, од неколицине стараца чули смо предање које су њихови стари у тајности преносили са колена на колено по којем је ктитор Тумана, Милош Обилић, управо овде сахрањен. Наравно, немајући никакав аргумент за све то, причу седих стараца нисмо озбиљно схватили. Тих дана се управо пронела вест да је гроб славног Лазаревог витеза највероватније у манастиру Раваници.

Тиме је та тема затворена. Међутим, истражујући доступне податке о манастиру Туману, наишли смо на спис свештеника С. Пајевића из 1912. године, који је бацио ново светло на тајанствено предање и отворио могућност да о питању везе Милоша Обилића и Тумана можда постоје нови докази. Поменути свештеников извештај тиче се почетка градње нове цркве манастира Тумана 1912. године. Kао очевидац догађаја, поменути свештеник је описао кратак историјат манастира и предања у вези са његовим оснивањем, као и саме догађаје са почетка градње.

Између осталог, поменуо је откривање моштију Светог Зосима и проналажење древног гроба на средини старе цркве. Управо помен тог гроба отворио је нову причу и бацио нови зрак светлости на енигматичну историју туманске светиње – прича у даху отац Димитрије.

Свештеник Пајевић поменуо је да на средини цркве постоји гроб са добро очуваним костима.

– Ако је тај гроб и данас ту и ако је у стању у каквом су га затекли 1912. године, свакако га треба тражити на простору данашње солеје у близини иконостаса цркве – речи су оца Димитрија.

Било како било, манастир Тумане чува у својој цркви велике светиње и по речима монаха „ако је ту и гроб Милоша Обилића, онда овај манастир може стати у ред великих и славних историјских манастира.“ Свакако, ова светиња нераскидиво је повезана са именом славног косовског јунака и свеца чудотворца Зосима и треба је посетити као редак духовни кутак.

У манастиру Тумане се као највећа светиња, чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца.

Мошти Светог Зосима Туманског/Фото: alo.rs

Манастир Тумане основан је у другој половини XIV века, као задужбина косовског јунака Милоша Обилића. Ловећи у густим шумама, Милош нехотице рањава светог пустињака Зосима. Поневши га ка своме двору да му извида ране, на месту где се данас налази црква, витез чу последње речи пустињака: „Ту ме мани и пусти ме да умрем“. У знак покајања за ненамерно убиство светитеља, Милош Обилић поче да зида цркву. Дошавши до крова, примио је писмо од кнеза Лазара у коме га владар позива да ту докле је стигао мане задужбину и пође у бој на Kосово. По славној кнежевој и Милошевој смрти, побожан народ заврши манастир и даде му име Туманe.

Манастир је био жив и у најтеже дане турскога ропства, као место на које је народ долазио тражећи лека својим болестима и недузима. У њему су чак и у касном средњем веку преписиване књиге. Страдао је са својим народом у Кочиној крајини, Првом и Другом устанку. Вољен и поштован увек је васкрсавао из рушевина, обнављан рукама вредних верника и ходочасника. Стару манастирску цркву до темеља је срушио 1910. године председник голубачког среза, јер је завидео развоју и напретку светиње. Минирао је цркву на празник Цвети. Сводови су се порушили на народ, но заштитом Светога Зосима нико од народа није повређен.

У 1936. години у манастир долази 30 руских калуђера и са собом доносе знамениту светињу – Чудотворну икону Пресвете Богородице. Исте године откривају и мошти Светог Зосима. Због малобројног братства манастир је по први пут у својој историји постао женски 1966. године. Деведесетих година црква је комплетно живописана, по узору на старе немањићке задужбине. Због малобројних сестара, манастир је 2014. године поновно постао мушки. Данас у њему живи најбројније монашко братство у епархији браничевској.

Преподобни Зосим Тумански – светац који лечи најтеже болести

У манастиру Тумане се као највећа светиња, чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца. Свети Зосим је са многобројним монасима Синаитима, дошао половином 14. века у Србију, тражећи тихо место за подвиг и молитву, заштићен покровитељством монахољубивог кнеза Лазара. Строго се подвизавао у испосници – пећини каменици све до смрти. Мошти му вековима почивају у манастирској цркви у Туману.

Народ им са многих страна притиче, молећи од светитеља лека својим болестима и избављење од невоља. У редовима за молитву има многих…. сви примају утеху и благослов светитеља и из Тумана одлазе као нови људи. У манастирском летопису записани су многи случајеви чудесних исцелења, од карцинома, леукемије, нечистих сила, бездетности… Светитељ се до данас јавља онима који га усрдо моле, дарујући мир, благослов и утеху.

Преподобни Јаков Тумански, свети ученик светога учитеља

На монашком гробљу у Туману у зиму 1946. године сахрањен је жички монах др Јаков Арсовић, некадашњи амбасадор Kраљевине Југославије у Француској.Реч је о изузетно образованом дипломати, доктору филозофије на Сорбони и права у Момпељеу. Родом из околине Ивањице, рано се отиснуо у свет. Достигао је висока звања и функције у дипломатији.

Чудесно дотакнут руком Божјом, на једном богомољачком сабору у Врњачкој Бањи, преумио је своје погледе о животу и смислу постојања, слушајући беседе св. Владике Николаја и богомољаца из народа. У трену је оставио службу и звања, молећи владику Николаја да га прими у манастир. Kао искушеник и монах, строго се подвизавао и одликовао се многобројним духовним даровима. Посебно је од савременика упамћен његов дар прозорљивости. Чудесно је предсказао бомбардовања Београда и манастира Жиче током Другог светског рата. Истакао се као велики мисионар и проповедник. Жестоко мучен од комуниста, мученички се упокојио почетком 1946. у једном побожном дому у Раброву. Од тада све до 2014. године када су му обретене мошти, његов гроб је био стециште богомољаца, свештеника, монаштва, владика, многи су са гроба односили земљу и добијали исцелења.

У октобру 2014. године, откривене су његове свете мошти. Пронађене су готово у целости сачуване. Народ из многих крајева свакодневно им притиче, молећи новога светитеља, Преподобног оца Јакова за помоћ и исцелење.

Чудотворна икона Пресвете Богородице „Kурскаја“

Руски монаси са собом 1936. године, доносе и трајно у Туману остављају древну и неколико векова стару Чудотворну икону Пресвете Богородице. По месту налажења у рушевинама манастира у близини града Kурска названа је„Kурскаја“. Ова света икона два пута је чудесно избављена из пожара. Пројавила је многа и дивна знамења, током рата у БиХ и НАТО бомбардовања, на очиглед монахиња, свештенства и верника померала је руку, показујући на тај начин своје свето заступништво. До данас теши верне, који сведоче, да се од ње излива велики благослов и духовна сила.

Испосница Светог Зосима

Око километар далеко од манастира, дубоко у густој шуми, недирнута људском руком, векове броји испосница Светога Зосима. Испосницу чине две чудесно уклопљење пећине, у којима је живео и молио се Св. Зосим. Једна од њих, данас је преуређена у пећинску црквицу. Поред испоснице налази се предиван водопад.

Манастирска гостопримница

Преко пута манастирске цркве уз туманску реку налази се стара воденица. Доласком братства током 2015. и 2016. године адаптирана је у предивну гостопримницу, са пастрмским рибњаком. У гостопримници се може пробати манастирска храна и пиће. Јединствена је по томе што у њој нема цена. Гости могу уколико желе оставити прилог за обнову манастирског комплекса. Недалеко од гостопримнице, налази се мини зоо врт у коме шетају лама, магарац, пони, ему птица, гуске, патке, црноглаве овце и златокриле утве. Диван и несвакидашњи амбијент, оаза духовног мира и природних лепота, који заиста вреди посетити.

Манастирска гостопримница/Фото: http://www.manastirtumane.org

Извор: Ало/Стил.Курир/ХРОНОГРАФ

—————–

17.9.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

7 replies »

  1. ТОЈ комунистичкој банди У МАНТИЈАМА СМЕТАЈУ СРБСКИ МАНАСТИРИ ШТО НЕ РУШЕ џамије КОЈЕ СУ УГЛАВНОМ ИЗГРАДЂЕЊЕ НА СРБСИМ ПОРУШЕНИМ ЦРКВАМА И МАНАСТИРИМА У РАШКОЈ ? НЕК ИМ БОГ СУДИ ЗА РУШЕЊЕ И УНИШТАВАЊЕ СРБСКИХ СВЕТИЊА ПОЗНАТО ЈЕ КО РУШИ СРБСКЕ СВЕТИЊЕ НЕ ПРОДЂЕ ДОБРО У ЖИВОТУ НИ ОН НИ ЊЕГОВИ ПОТОМЦИ ЈЕДИНО СУ КРОЗ ИСТОРИЈУ РУШИЛИ СВЕТИЊЕ НАШЕ турци аустроугарска шиптари бугари угари рвати комунисти партузанштина СССС

    Свиђа ми се

  2. Ситуација неодољиво подсећа на период обнове косовско – метохијских манастира, кад су владику Артемија лажно оптужили за проневеру па протерали монаштво и владику са Косова.Само што ов раде порески органи, а оно су радила браћа по Христу.не чини оно што не желиш да ти други чине. А штп се тиче патријарха, он неће да се расправља око светиња, човек је пацифиста.

    Свиђа ми се

  3. Комунистичко-екуменистичко зло се понавља и понавља. А Синод СПЦ и патријарх – не оглашавају се – чији је то манастир? Није ли се врх СПЦ одрекао Светоотачког предања допуштајући рушење манастира.

    Свиђа ми се

  4. Прочитавши текст остао сам потпуно збуњен са дилемом: Да ли ми живимо у правној Држави?Мој став је позитиван, зато сматрам да било какво рушење, било ког дела , тако значајног : националног,културног, историјског,верског… здања, не може бити извшено на основу одлуке локалних власти, већ само на основу одлуке највиших Државних органа јер је објекат од највећег националног значаја. Сава.

    Свиђа ми се

  5. “ОБНОВА СРПСКЕ СВЕТИЊЕ: Спаљена црква у Њујорку диже
    се из пепела за Васкрс!“ – Видовдан/инфо/ – 15. Септембар 2017.

    И док се једна црква обнавља, дотле се друга – МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА
    код Ваљева – потапа акумулацијом вештачког језера бране Ровни?!
    То је, у ствари, манастир Немањићки из 12 века, на који је Владика
    Николај, од својих средстава, дозидо нову куполу!
    То је један од три манстира, поред ЈОВАЊЕ и ПУСТИЊА.
    Манастир је потопљен вештачким језером, којим је угрожено
    велико налазиште подземне питке воде, угрожено Ваљево као изузетно
    сеизмичко-трусно подручје, и затворена котлина кроз коју је струјањем
    ваздуха проветравано Ваљево.
    Црква у Њујорку се обнавља по благослову СПЦ и надлежног епископа,
    а ВАЉЕВСКА ГРАЧАНИЦА је потопљена по САГЛАСНОСТИ СПЦ, а уз
    благослов тада надлежног епископа ваљевско-шабачког – ЛАВРЕНТИЈА,
    који је са 3о-ак свештеника био у Ватикану и поклонио се и руку пољубио
    римском папи /може се погледати на ЈУТЈУБУ/?!
    ЈЕДНА СЕ БОГОМОЉА ОД ПОЖАРА ОБНАВЉА, А ДРУГА ВОДОМ ПОТАПА ?!

    У најави је ПОТАПАЊЕ И МАНАСТИРА ЦРНЕ РЕКА , а најновије и ово
    у вези са манастиром Тумане?!

    Сачувај и саклони Бпоже!!!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  6. Што се тиче пореза, у Светом Писму пише да то треба да плате, Богу божије цару царево. Што се тиче Свеца, његову светост екуменисти неће моћи да умање. У вези изградње…

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s