АКТУЕЛНО

Саша Кнежевић: ТУГА БИЊЕКТАША или „Хибридни националисти“


„Косово за Србе није изборна јединица, није изборна база, нису ни богати рудници, ни плодна метохијска земља, није ни долина, ни равница, ни брежуљак на Гази–Местану, није ни костурница, није ни житно поље крај Лаба и Ситнице, ни мноштво светиња. Косово је душа Србинова, крв његова, рана незацељена, његова клетва и молитва, његово памћење и његова колевка у којој је свако дете, са сваком капи млека из мајчиних груди примило и свету причест и свети завет: мржња на ропство и спремност умирања у борби за слободу!“
(Антоније Ђурић)

Људи који данас упоређују данашњег врховног велеиздајника са некадашњим вележртвама српске историје су злонамерни протагонисти антисрпске политике.
Они намећу одвратну догму српском национализму – бљутави утилитаризам и бездушни прагматизам.
Када то усвоје за начело своје „родољубиве политике“, олако апологирају сваку личну корист и издају, манипулативно се позивајући на некакву „трезвену (али увек) туђу жртву“.
Жалосно је што такве, перфидне утопије, долазе из редова деснице – тзв. српских родољуба, који се труде да постану новопечена крда незајажљивих чељусти, бескрупулозних политичких звери.

Пратећи маломозговну логику таквих, онда би се сваки потез данашњих врховних велеиздајника, могао сврстати у некакав трезвени „политички реализам“ о којем трабуњају.
Сваки такав аморалан и користољубљив потез велеиздајничке власти, могао би се оправдати у малоумној теорији оваквих родољуба, и они га свесно или несвесно апологирају.

Све да са тиме, „имају далеко узвишени и далекосежан визионарски циљ (у оваквим излетима га не може бити!)“, постају апологете велеиздајничке багре, која све што чини и што је до сада чинила, не чини из никаквих нужних жртвовања, већ из хаотичне и незајажљиве користи.
Апсурдно је што баш они показују безумни витализам (супротан од здравог српског идеализма) који осуђују, идеализованом надом у политичке потеза које спроводе доказани издајници.

Данашњу круну континуиране велеиздаје, врховног велеиздајника, хипокризично поистовећивати са неким ондашњим вележртвама је својствено „реал“ националистима – емпиријског духа.
Они израстају у прагматичне политикологе, рационалне каријеристе са инфантилним родољубљивим флоскулама, најизразитијим у самом повоју.

Касније манифестују свој апстрактни патриотизам у крајње бљутаву метаморфозу накадашњих ставова, у лични каријеризам, који су изградили на руинама сада преумљеног „конзервативног србовања“ и „анахроног превазилажења“ у „безосећајан, промишљен и рационалан – родољубиви дух“.

Безумно је што сав тај лицемерни опортунизам калеме на њима другостепено, неспознато и неопитно битије Отачаства.
Такав „хоризонт нојева“ ће једног дана израсти у најодвратнији вид трулог политиканства.
Ти хибридни националисти, чупају живо срце „српске идеје“, и показују се јаднији и безобзирнији од отворених непријатеља српства.

Они за сада своју пропаганду, завршавају само на виртуелно и безлично софистицирање.
Ако се некада оваплоте, постаће јадне и нечасне групације, које нуде на продају своје тело данашњој „политичкој елити“, да их спроводе у мрачне лавирните политичких интрига.
Замислите такве људе који на почецима својих најватренијих излива и родољубивих поклича, постају одједном хладни, уздржљиви и рационални, мудри и зрели, „добро информисани“, све са тиме да би калкулисали са најсветим питањима српског Завета. Али позивајући се на калкулацију без и најмање жртве, без и најмање позиције деловања, без и најмањег опитног увида, без и најмање одговорности за изнесене ставове у тим површним аналитикама.
Они значи невино теоретишу ….
Никако!, они теоретишу (свесно или несвесно) у прилог онима који су то извршили. Они им курвински подилазе, нечасно обраћају пажњу на себе, и показују своју „политичку зрелост“ за најодвратније функције у будућности. И све се то кува из опозиционих блокова – ткз. српских родољуба.

Бара ткз. српског родољубља, пуна је разноразних умишљених дилетаната, отворених за иницијацију у редове „моћних“.
Сијасет бедних кружока, који самим именом својих организација, образују контрадикторну конструкцију, па само у бездушној форми, именују се српским национализмом, међутим са његовом суштином нису уопште упознати нити се могу представљати као – „национални“.

БОГ НИЈЕ У СИЛИ НЕГО У ПРАВДИ!
(Свети Александар Невски)

На Свете Јасеновачке Мученике, септембра, 2017+

Саша Кнежевић

ИЗВОР: Српски културни клуб

—————

17.9.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s