АКТУЕЛНО

Александар Мезјајев: Међународно правосуђе као комерцијални пројекат


Питање о финансирању међународних судова и трибунала, по правилу не привлачи велику пажњу међународне јавности. Штета. Анализа тог питања даје веома занимљиву храну за мозак и даје могућност да се направе веома важни закључци.

Као прво, све до сада питање о финансирању међународних судова није регулисано на принципијелан начин. Теоретски, за обезбеђење принципа независности и непристрасности међународног суда, његово финансирање мора да проистиче из фонда одговарајуће међународне организације. Међутим, већ много година постоји пракса финансирања трибунала од стране конкретних држава и чак приватних организација или лица. Како званично, тако и незванично… Слична пракса је у потпуности лишила смисла појам независности међународног суда. Стара пословица гласи: „Колико пара, толико и музике…“ то јест – „ко плати, наручује и шта ће се певати“.

Као друго, изазива сумњу питање конкретних сума које се троше на „међународно правосуђе“. Те суме су очигледно несразмерне оним издацима који се издвајају за друге циљеве. Тај очевидни дисонанс се за сада једноставно не примећује, иако носи гротескни карактер.

Као треће, поставља се питање законитости комерцијализације буџетских средстава које добијају међународни судови и трибунали. Та средства се „врте“ у америчким банкама. А одлуку о томе куда ће се усмерити новац, доносе амерички руководиоци трибуналима (на пример, Међународни „резидуални механизам“ за кривичне трибунале) и на основу рејтинга америчких агенција…

А сада неке цифре. Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ)…

Приход МТБЈ за 2016. годину износио је 49,37 милиона америчких долара. Ради поређења: током 2015. године та цифра је износила 90,99 милиона долара. Основни извор прихода у 2016. години били су доприноси уплаћени од стране држава-чланица, у висини 48,54 милиона САД долара (у 2015. години – 90,41 милион долара). Приход у виду процењених доприноса били су пренети на рачуне МТБЈ у складу са финансијским правилима и одредбама одговарајућих резолуција Генералне скупштине ОУН, које се односе на двогодишњи период 2016-2017. године. Према тим резолуцијама буџет за двогодишњи период 2016-2017. године био је скраћен на 48,7 процената у поређењу са остварењем стратегије скраћења броја запослених и завршетку рада МТБЈ. Поређење обрачунатих прихода за 2015 и 2016. годину такође показује њихово смањење за 46,3 процента.

Годишњи расходи, завршно са 31. децембром 2016. године, износили су 59,47 милиона САД долара (у 2015. години – 80,06 милиона долара) што представља само по себи скраћење за 20,59 милиона долара или 26 процената. То скраћење је дошло у резултату предаје функција МТБЈ Међународном „резидуалном механизму“ за кривичне трибунале. Дефицит прихода МТБЈ у односу на трошкове износио је 10,10 милиона долара у поређењу са вишком од 10,93 милиона долара у 2015. години. Дефицит је настао због чињенице да је износ прихода у 2016. години у висини 48,54 милиона долара био знатно мањег обима од коначног буџета за 2016. годину у висини од 59,72 долара, на основу чега су били утврђени трошкови.

Укупна сума актива у 2016. години износила је 98,80 милиона САД долара, што је за 12,16 милиона долара или 11 процената мање у поређењу са 2015. годином. Општа сума обавеза у 2016. години износила је 79,05 милиона долара САД у поређењу са остатком у висини 81,85 милиона долара по стању од 31. децембра 2015. године. Смањење за 2,80 милиона САД долара објашњава се смањењем броја сарадника МТБЈ у резултату остварења стратегије отпуштања и смањења броја сарадника.[1]

Као што видимо, МТБЈ се нашао у проневери. Међутим, то никога не чуди. Комисија ревизора једноставно констатује ту чињеницу. Какве су последице такве проневере (у тексту назване „дефицитом“)? Тишина…

Интересантно је истаћи да међународне судије и трибунале настављају да финансирају и после њиховог формалног затварања. Тако је, одмах по обраћању Генералног секретара ОУН А. Гутериша са молбом Буџетном комитету ОУН за издвајање више од 6 милиона САД долара Специјалном суду за Сијера-Леоне. Но, тај суд је своју делатност прекинуо још … 2013. године. Упркос свему, све те године милиони долара настављају да се сливају на финансирање тог трибунала преко веома оштроумне идеје стварања такозваних „резидуалних механизама“ за судове и трибунале који се затварају. Да, говоре власти у ОУН, сам трибунал јесте прекинуо своје постојање, но сада се финансира „резидуални механизам“ који је, наводно, наследио функцију од затвореног трибунала. Свима је јасно да је то тај исти трибунал који је само променио назив фирме. Али се сви праве као да је створен нови „механизам“.

Интересантно је да је у напомени Генералног секретара ОУН са молбом за финансирање Специјалног суда за Сијера  Леоне (тачније – „његов резидуални механизам“) речена сентиментална прича о томе како су током 2014 и 2015. године Надзорни комитет, секретар и друга званична лица тог „механизма“ покушала да добију новац од својих доскорашњих спонзора. Тако је за период од 1. јануара 2014. године било упућено 282 писма са позивом за пружање помоћи и одржано је 150 сусрета ради „мобилизације ресурса“, међутим, никоме није било до трошења новца. Штавише, претходни донатори су известили о томе да они више неће издвајати средства за буџет „резидуалног механизма“. Шта рећи, све је јасно: новац се издвајао онда кад је требало ухапсити овог или оног шефа државе (попут председника Либерије Ч. Тејлора). Сада, кад су осуђени сви који су требали бити осуђени и седе у затворима, зашто уплаћивати новац? Логично…

У другом писму Генерални секретар ОУН моли да се финансира још један међународни трибунал: Специјални суд за Камбоџу. Цена питања: 16,2 милиона САД долара за 2017. годину. И то без обзира на то што су главни судски процеси у том трибуналу већ одржани. Спровођење судских процеса према некадашњим првим лицима владе Камбоџе из периода владавине Пол Пот – Јенг Сари (укључујући и самог Јенг Сарија). Међутим, апетити трибунала само расту. Током 2018. године тражена сума је већ износила 19 милиона долара.

До дан данас се наставља и финансирање Међународног кривичног трибунала за Руанду (МКТР), иако је и он прекинуо свој рад  у децембру прошле године… Примена истог тог лукавства као са стварањем „резидуалног механизма“. Узгред, последња провера финансијске дисциплине МКТР показала је да тамо много тога не штима. Ево, на пример, шта је написала комисија ревизора ОУН у свом извештају после провере финансијске делатности МКТР за 2016. годину. „Како је постало познато Комисији, током 2016. године је из заосталих других потраживања Трибунала, која су на дан 31. децембра 2015. године износила 2,14 милиона долара САД, Трибунал је затражио 0,14 милиона САД долара, а Резидуалном механизму је преостало да прикупи 1,78 милиона долара. На крају 2016. године у складу са резолуцијом 71/267 Генералној скупштини ОУН је била обрачуната задуженост у износу 2,10 милина САД долара од пристиглих из Резидуалног механизма трошкова ради покривања прекомерне потрошње МТР, услед чега је укупна сума потраживања на дан 31. децембра 2016. године износила 2,32 милиона долара“. Занимљива слика, зар не: трибунали се понашају попут неких магацина, баве се прекомерним надокнадама средстава између себе.

Веома занимљиво је и упознавање са параграфом 167 тог истог извештаја, из кога се види да  је делатност међународних кривичних трибунала – велики комерцијални пројекат. Тако је у извештају показано како руководство МКТР обрће новац у различитим банкама, пре свега америчким. Међутим, ова делатност је тамо названа „инвестицијама“. У крајњем случају можемо рећи да се радило о финансирању банака у САД. Конкретне банке нису наведене, но, власти трибунала уверавају да се приликом избора тих банака оно руководило „међународним“ рејтинг агенцијама (MoodysFitchStandard&Poor). Генерално разумљиво је због чега је била потребна оваква превара. Да су те агенције назване америчким, онда би се појавило очигледно питање о сукобу интереса: како међународна организација може да се руководи рејтинзима америчких агенција (какве, наравно, и јесу горе побројани „мудиси“) за дефинисање поузданости такође америчких банака. Питање је у другом: због кога је приказана овако примитивна обмана?

Чак и површан поглед на делатност међународних кривичних судова и трибунала показује да је то велики комерцијални пројекат који доноси велике погодности америчким банкама. То ће ставити под сумњу легитимност и самих органа међународног правосуђа и њихових одлука.

 

Александар Мезјајев

_____

 

[1] Финансијски извештај и проверени финансијски ресори за годину која се завршила 31. децембра 2016. године, и Извештај Комисије ревизора Међународних трибунала за судско гоњење лица, одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права, почињеног на територији бивше Југославије од 1991. године // Документ ОУН: A/72/5/Add.14

ИЗВОР: Фонд стратешке културе

———-

19.9.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s