АКТУЕЛНО

Е, овако је било: Ратно књиговодство неправди (1)


Велисав Вељо Даничић (1885–1968), абаџија из Горњег Милановца, неугодан је сведок чијем се ратном дневнику мора веровати. Прошао је балканске ратове са пушком у руци, тукао се на Церу и Колубари. Године 1915. нашао се у санитетској јединици и, преко Скадра, Сицилије и Бизерте, доспео на Солунски фронт. Из ратова је донео више одликовања, а само су три сачувана. Водио је ратни дневник који је пронађен после његове смрти и приређен и објављен као ЗАБЕЛЕШКЕ (Ратни дневник) 2009.године у Горњем Милановцу.

ЦРТИЦЕ ИЗ ДНЕВНИКА

„Коње смо склонили у неку државну шталу, а ми смо се разишли по селу да тражимо преноћиште у сувати, јер је бијо велики снег. Ја сам пошо и молио на 10 кућа. Нигде нисам мого наћи док нисам платијо два перпера, па сам ја и моја три друга преноћили на мокрој земљи без ватре. Ди смо год питали и молили, кисли и уморни, да се мало одморимо, увек смо добијали одговор од жена: „Не може” и „Нема ди, светог ми Василија”, а кад им понудимо перпере, онда – може”.

„Спомоћу пушке морали смо да отмемо један бунар да би скували качамак од брашна које смо сами путем набавили за наше паре”.

„При евакуацији Ниша и главног санитетског магацина, др Милутин (Капша, командир санитета – прим. Б. Л.) је отерао својој кући у Нишу двоја пуна кола најфинијиг ствари (…) у вредности 6.000 динара. Г. Милан Живчић из Лесковца, благајник на нашем воду, оставијо је један вагон ствари код своје куће у Лесковцу. То су ствари, такође, из магацина Црвеног крста”.

Из Драча је Велисав, 10. јануара 1916, енглеском лађом, стигао на Сицилију, а онда у маринску болницу у Феривилу (Тунис). Пет месеци је ту, у болници број 1 (било их је још две), помагао у лечењу око 5.000 српских болесних војника. На француску лађу „Канада” укрцава се 15.јуна и одлази на Солунски фронт. Најјачи утисак са испраћаја на Велисава оставља адмирал Емил Гепрат, заповедник у Бизерти:
„На улазу у пристаниште нас је сачекао адмирал Гепрат. И док смо сви прошли, он је стајао мирно и сваку чету отпоздравијо. (…) Њега познаје сваки српски војник који је год дошао у Африку. Он је често обилазио логоре и болнице где су год се наши војници налазили”.

Велисав Вељо Даничић

РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА: Професор Милорад Даничић
– РАТНО КЊИГОВОДСТВО НЕПРАВДИ

Србија је Први светски рат завршила као један од победника. Жртвовањем читавог народа, јунаштвом војника и официра, и генијалношћу својих војсковођа, победнички Срби су ослободили и до тада поробљене земљаке и део њихове територије присајединили матици.

Истовремено, Срби су ослободили вишевековног ропства и припаднике осталих јужнословенских народа и с њима успоставили заједничку државу – Југославију.

Међутим, време је показало да је победа била узалудна, а цена превисока. „Заслуге“ за такав коначан резултат првенствено имају неки западни ратни савезници, као и с њиховим интересима усклађено понашање остале јужнословенске „браће“.

Свакако, за своју худу судбину „заслужни“ су и сами Срби. У ратовима народи испољавају своје најбоље и највиталније особине, али и тамнију страну свога карактера и менталитета.

Управо о наличју бриљантне ратне победе и криминалном понашању неких пише Велисав Даничић у Забелешкама, свом интимном ратном дневнику који је водио од почетка повлачења са српском војском преко Црне Горе и Албаније 20.октобра 1915, до ступања на Солунски фронт, почетком августа 1916.године.

Документ је од непроцењивог значаја за све оне који истражују прошлост или креирају садашњост и будућност српског народа и државе.

Одавно су неки закључили да Срби у ратовима ослобађају од разних сила окупиране српске територије и прикључују их матичној држави Србији, а у миру та иста подручја губе. Негде осамдесетих година прошлог века, Милорад Вучелић у Књижевним новинама луцидно преиначава исту оцену и каже да Србија у рату губи људе, а у миру територије.

Нико се није у довољној мери позабавио тражењем правог, суштаственог разлога таквих дешавања.

Нико се није озбиљније позабавио и трећим губитком током ратова. Несхватљиво и неоправдано велики број људских жртава, а самим тим губитак и биолошке супстанце народа, од огромног су значаја, али не и најтрагичнији.

Пример, понајбољи, су Јапанци и Немци. Иако су изгубили рат и били окупирани, они су и као народи и као појединци сачували самосвест и самопоштовање; част и понос; међусобно поверење и уважавање. И у поразу су стисли зубе, збили редове и наставили с нормалним животом и радом. Од најнижих до владајућих слојева и свеукупне елите, испољавали су крајњу одговорност и оданост својој држави и племену; своје најбоље и највиталније особине. Нису били сломљени.

Једноставно – сачували су душу.

А Срби? „Победници“ у оба светска рата, да ли су они сачували душу? Ако нису, ко је крив? Како су и зашто је изгубили? Ко их је сломио? Шта би с међусобним поверењем и вером у државу, коју и чију? Како се слободарство претворило у роптање у вештачкој државној творевини, прво, диктатури црвене интернационале, потом глобализму, сада?

Неки од одговора на питање зашто се то тако збива, заиста се могу наћи у овом дневнику. Али, пре тога, неколико речи о дневничару.

Велисав Вељо Даничић је повлачење, 1915, започео као тридесетогодишњак. У пуној психофизичкој снази, мајстор абаџија, свикао да трезвено живи и ради, просуђује и доноси одлуке. Прекаљен трогодишњим ратовањем. Писмен и начитан, што га издваја од огромне већине војника, неписмених сеоских младића. У рату болничар, сведок најтрагичнијих људских судбина.

Вељо марљиво бележи податке о онима са којима се повлачи; датуме, имена и најсажетије описе места и крајева кроз које пролазе. Не жали се и не кука због тешких услова повлачења…

*За учешће у рату Велисав Вељо Даничић је више пута одликован. Нажалост, сачувана су само три одликовања…

ПОВЕЗАНО:

————

21.9.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Наше непријатеље можемо савладати само неговањем правих вредности нашег народа: Србском историјом,Србским правописом, Ћирилицом, Србском вером, Србским обичајима, Србском културом… Сава.

    Свиђа ми се

  2. Davno narod rekao:NEKOM RAT, NEKOM BRAT!!!
    Tako od kad je sveta i veka, i ništa se nije promenilo,od Kaina i Avelja!! Ni danas nije uopšte bolje, naprotiv!! Danas su idioti i lopurde i kvislinzi, izabrani da vladaju pod okupatorkom „meka“(sic), silom,i ugnjetavaju nas koji nećemo ili ne smemo ili ne umemo da ih oteramo!!

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s