АКТУЕЛНО

ОТВОРЕНО ПИСМО председнику Вучићу: ПРЕСТАНИТЕ ДА ВРШИТЕ ГЕНОЦИД НАД СОПСТВЕНИМ НАРОДОМ!!!


 

фото: Петар Цветковић

Отворено писмо Председнику Републике Србије Александру Вучићу, јер Ви о свему одлучујете.

ПРЕСТАНИТЕ ДА ВРШИТЕ ГЕНОЦИД НАД СОПСТВЕНИМ НАРОДОМ!!!

Поштовани,

Након скоро четири деценије успешног, мукотрпног и пре свега поштеног рада везаног искључиво за правила пословања и поштовања свих закона и прописа у непрестаном стварању нових вредности, принуђен сам да Вас обавестим о потпуној пропасти мог некада перспективног посла. У исти мах и „о истом трошку“ морам да Вас обавестим и о потпуној агонији и расулу моје породице, а све то је у директној је вези лично са Вама, као и Вашим претходницима на функцији коју обављате. У том смислу сматрам Вас лично одговорним и у огромној мери кривим. Људска и морална одговорност може да се ублажи што зависи искључиво од Вас. Она кривична, међутим, које се човек највише плаши, од чијих последица највише стрепи, а која увек сачека свој тренутак, може једино да се спречи, а не и ублажи. Зависи искључиво од Вашег чињења или нечињења.

У основи свега је једноставна ствар:

ПРЕСТАНИТЕ ДА БУДЕТЕ САУЧЕСНИК У ГЕНОЦИДУ НАД СОПСТВЕНИМ НАРОДОМ!!!

Кренућу редом…

Уз молбу за мало Вашег стрпљења или стрпљења неког од Ваших сарадника са великим партијским стажом, а малом и често лажном дипломом.

У мутном временском расцепу између удбашке тортуре и лоповске приватизације на крилима (квази) демократије, ношен генима и идеалима мојих честитих предака, поштених и вредних домаћина, пионирски развијам бизнис у својој здравој, породичној производној радњи напорно и са љубављу одговорно стварајући нове вредности. Стрпљиво стварам нови, препознатљив бренд на самом челу приватне текстилне индустрије у Србији познат у ширем региону. Резултате преданог, мукотрпног и поштеног рада делио сам увек са својим запосленим радницима и њиховим породицама. Како се код нас успех не опрашта убрзо постајем жртва похлепе, једине идеологије којој су политичари одани без обзира на „боју дреса“ коју носе … црвену, жуту, црну…

Као радња, у замаху дугом 37 година, у сталној тенденцији раста и са већ озбиљном традицијом, верујући наивно десетинама нижих и виших политичарчића и чиновника, у жељи да додатно осавременим производњу постајем жртва свог домаћинског васпитања, пословне политике на темељима здраве тржишне емономије и жеље да још више учествујем у стварању здраве српске привреде и на њихово даноноћно инсистирање и убеђивање да је то најповољнији кредит за привреднике са најмањом каматом на свету, прихватам кредит из Фонда за развој Републике Србије. Новац улажем у нову опрему и изградњу новог погона. Сада сам, међутим, уверен да је требало да улагање усмерим на луксуз и провод уз одговарајући “тал” и једноставно никада не вратим позајмицу, сврставајући се тако у ред са Карићем, Беком, Мишковићем, Перчевићем, Суботићем, Богићевићем, Живковићем и другим тајкунима који су и данас богати и “успешни”. У исто време, политиком дилетаната и незналица, Србија дозвољава улаз на хиљаде Кинеза са робом очајног квалитета по багателним ценама, на штету самој себи (без царина, пореза и осталих пратећих намета). Следећи корак пропасти је даље повлађивање увозничким лобијима који су тржиште преплавили бофл робом и теме уништили велику текстилну индустрију Србије. Шлаг на торти је легализација продавница половне гардаробе чиме просечни грађанин Србије и дефинитвно почиње да се облачи на ђубриштима. Паралелно са описаним, држава, тај увек гладни и разјарени хајдук, уводи вишеструко веће намете честитим домаћим проивођачима који због ионако урушеног промета листом пропадају.

Потпуно исцрпљених ресурса више нисам могао да сервисирам доспеле рате кредита у Фонду за развој чије име тако постаје синоним за пропаст, дакле, све супротно од идеје развоја. На сцену ступа полиција и моја породична кућа пада под хипотеку уз пратећи попис ствари. Њој, држави која ме никада није питала од чега живим, како живим, да ли имам лекове да се лечим, да ли имам парче хлеба да поједем, којој у овом случају није важна моја разорена породица, важно јој је да се нахрани звер и да неко моју, генерацијама стицану имовину отме. Дуг који у почетку није био превелики, оптерећен је затезним каматама и тиме постаје енормно висок, практично многоструко прелази своју основну вредност. Појам затезне камате нису познавале ни Триаде, Коза Ностра ни друге мафијашке организације. Српска држава, међутим, једина у цивилизованом свету употребом тог вида рекета до сада је већ неколико некада успешних приватника натерала да чак и дигну руку на себе.

Као ударна песница свих Вас у геноцидном походу на рођени народ јављају се посебно сурови приватни извршитељи. У маниру инквизиције, фанатично заљубљени у отимање туђе имовине, ти по правилу неостварени правници, а који су држава у држави, сами доносе пресуде. Тужене не обавештавају о процесу већ решења која су сами донели и пресудили, као кукавица јаје подмећу на огласне табле. Оправдање, у маниру подлаца, увек и сви саопштавају на исти начин… „…тужени није на пријављеној адреси…“. Тужени, мученик и најчешће поштен човек, сазнаје о свему тек када извршитељ у потрази за пленом, гладан туђих пара и добара, гле чуда, сасвим лако и из првог пута успева да га нађе и мирно опљачка све по законима Републике Србије!? Питам се где би свој хлеб пекли ти пропали адвокати, судије и правници да нису постали извршитељи? Шта би са њима било да је држава, та наша мајка Србија, уместо бофл текстила, увезла из Кине, Албаније, Хрватске или Турске правнике којима право и правда седе заједно и гледају се у очи? И на крају, зар је могуће да Беко, Карић, Живковић и остали баш никада нису код куће?

Тек да би моја прича била тужнија, а агонија, лична, пословна и породична продужена, већ пуне три године ми је искључена електрична енергија. Суд као да неће, не уме или не сме да одговори на жалбу коју сам поднео 05.08.2016. по предмету ИПВ-ИВК 674/2016. Исто је и у Вишем суду по молби од 06.06.2017.!? Зар је могуће да наше „независно“ правосуђе игнорише Уставну обавезу да ми омогући праведно суђење? Зар је Србијом опет завладао турски земан па тако – кадија и тужи и суди?

Да ли сам детиње наиван ако негде у дубини мог домаћинског, традиционалног  бића, верујем да Вам нису само уста пуна демократије и владавине права? Да ли сам у заблуди ако верујем да нисте слагали да је човек на првом месту? Да ли знате шта уопште значе речи онога у шта се листом сви кунете – европске вредности?

Математика је егзатна наука…, а по њој је Срба све мање. Деца се нерађају због страха од надолазећег новог дана који ова оваква тортура и нехуманост само умногостручује.

Да ли ћете баш Ви Србе и Србију докрајчити и уништити све оно што ствара и представља нове вредности?

На крају, захтевам да ми у што краћем року одговорите. Наравно нећу прихватити куртоазне поздраве и жеље за добрим здрављем које сам иначе због Вашег поступања већ трајно изгубио. Нећу прихватити ни шарлатанске замене теза и пребацицање одговорности и ингеренција по спратовима, кабинетима, чајџиницама…

Лако је…

ПРЕСТАНИТЕ ДА ВРШИТЕ ГЕНОЦИД  НАД СОПСТВЕНИМ НАРОДОМ!!!

 

Петар Цветковић

Ул. Николе Пашића бр. 37/2, Крагујевац

***

БИОГРАФИЈА

Име: Петар Цветковић
Датум рођења: Август, 23, 1953
Место рођења: Крагујевац
Занимање: Економиста

РАДНО ИСКУСТВО

1967- 1980
 Фронтмен крагујевачке групе „Ватра“, са два снимљена албума и преко 400 одржаних концерата и преко 70 снимљених песама као студијски музичар
– Организатор и промотер отварања на десетине диско клубова у Крагујевцу и околини
– Организатор и промотер преко 400 наступа других група
– Музичка сарадња са реномираним музичарима попут Р.Михајловића – Точак, Лаза Ристовски и др.

1980- 1984
Сувласник продавнице музичких уређаја и опреме у NEW YORK-у

1982 – 1986
Консултант у Застава аутомобилима
– презентације аутомобила Југо Флорида
– поставке за сајамске наступе Застава аутомобила
– израда маркетиншких решења за извозне програме Заставе (Југо Америка)

1988 – 2002
Власник caffe NEW YORK на магистралном путу Крагујевац – Баточина

1992 – 2002
Власник caffe NEW YORK у тржном центру “Градски Дом”

1992 – 2004
Идејни творац и члан управног одбора првог и највећег тржног центра у централној Србији „Градски Дом“ у чијем саставу је пословало 84 бутика са преко 300 запослених као и пратећи садржаји. Градски Дом је као својеврсни трговинско – културолошки феномен током 12 година словио за главно место окупљања потрошача са територије читавог региона. Као друштвено одговорно предузеће, био је организатор и домаћин разних манифестација, поред осталог и хуманитарног карактера. Као пример добре праксе, искоришћен је за модел успешног тржног центра по чијем узору су отварани слични центри у централној Србији.

1980 – 2008
Власник и директор дечје конфекције „Анђела“ (120 запослених, производња од 150.000 комада одеће на годишњем нивоу, пласман кроз 4 велепродаје и то у Београду, Будви, Бања Луци и Новом Саду као и у сопственим продајним објектима у градовима Србије). Осим извоза у бивше републике Југославије готови производи извожени и на руско тржиште.

2001 – 2007
Власник и директор предузећа Дрвна галантерија “ИВА” једног од два предузећа у Србији које се бавило производњом дрвених вешалица – офингера за одела. Поред снабдевања великих дистрибутивних центара попут МЕТРО-а (4 објекта), AND1, IKEA, један велики део cca 30% извожен је у Белгију, Италију и Аустрију.

2004
– председник организационог одбора Првог сајма привреде и предузетништва Крагујевца намењеног представницима амбасада и потенцијалним инвеститорима као својеврсна презентација потенцијалне крагујевачке привреде која се огледа у идеји заједничке производње и наступу три најјаче привредне гране тог тренутка у Крагујевцу: конфекционара, обућара и произвођача намештаја, за коју локални челници и моћници нису имали разумевања, штитетићи на тај начин увознички монополистички лоби што доводи до потпуног уништења тих привредних грана у Крагујевцу, правећи депонију од Крагујевца и Србије.
– израђен Пројекат и бизнис план за Градско сајмиште „Шумадија сајам“.

2006 – 2008
– Власник салона аутомобила и генерални заступник фирме HYNDAI MOTORS

2004 – до данашњих дана
– борба против организованог криминала и корупције у којој губии и породицу и фирму покушавајући да сачува тржни центар „Градски дом“, власништво грађана града Крагујевца направљеним самодоприносом, тако што подноси кривичну пријаву против организоване криминалне групе која је укњижила објекат на себе што је законски у том тренутку било немогуће. И дан данас покушава отет објекат да врати Скупштини града и грађанима Крагујевца.
– Даљи рад на рехабилитацији и повратку на старе позиције конфекције „Анђела“ на захтев многобројних старих купаца, јер је конфекција „Анђела“ за 33 године рада обукла генерације и генерације Крагујевчана.
– У последњих пет година конфекција „Анђела“ ради под именом „A&I“ у Улици Танаска Рајића 53 и производи искључиво одећу за одрасле.

фото: Петар Цветковић

 

————–

ИЗВОР: аутор писма електронском поштом

28.9.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. Браво.Храбро , Реално, Истинито ,Подржавам 100% и треба умложити да би било доступно инароду који гледа ПИНК И ХЕПИ и не жели а и не може да дође до ПРАВИХ И ТАЧНИХ ИНФОРМАЦИЈА верујући највећем лажову и преваранту у историји Србије.!!

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s