АКТУЕЛНО

Наша друга година рада: СРБСКИ СВЕТИОНИК – Шта смо урадили (видео, фото)


Почетком октобра 2015. године основано је наше удружење Србски Светионик – СРБС, у Батајници, на периферији Београда. Основали смо удружење са три основна циља: јачање националне свести, чување традиције и културе и подизање друштвене одговорности. У првој години рада имали смо 43 веома успешне акције, а више од половине није била везана за Београд, већ је то подразумевало и путовања, некад један дан, а некад и више дана. Нисмо имали донације, све смо платили из „свог џепа“. И то нам је велика сатисфакција.

У другој години рада смо имали преко 60 успешно реализованих акција, што сами, што уз помоћ пријатељских удружења и организација. У даљем тексту их наводмо…

Четрдесет и четврта акција нам је била 7. октобра 2016. у Београду, где су наши чланови скупа са представницима осталих патриотских удружења одали почаст браниоцима Београда из 1915. године односно у Првом светском рату на тврђави Калемегдан.

Четрдесет и пета акција нам је била у предграђу Београда, тачније у Борчи, 16. октобра 2016. када смо поново запалили свеће у цркви св. Николаја за личке Србе који су побијени у јесен 1991. године у Госпићу од хрватских паравојника. Ту смо опет раширили транспарент ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО, као подсетник, јер највећи непријатељ Срба је заборав.

Четрдесет и шеста акција је била 20. октобра 2016. када смо посетили у градској библиотеци Београда промоцију књиге „Хроника прогнаних Крајишника 4“, коју је написао Саво Штрбац. Сала је била пуна и тражило се место више.

Четрдесет и седма акција је била посета Косову и Метохији, трећег викеда октобра месеца 2016. године. Тада смо скупа са пријатељским удружењима посетили свету земљу – Космет. Однета је хуманитарна помоћ нашем народу у енклавама. Обишли смо и наше националне и православне светиње. Посета Космету је увек специфична и свако путовање носи своју драж.

На крају октобра 2016. смо имали четрдесет и осму акцију, а то је посета 61. београдском сајму књига. Била је то прилика видимо шта данашњи издавачи нуде читалачкој публици, али и да пружимо подршку нашим пријатељима, јер су и они помогли нама за нашу започету акцију „И књигом се Космет брани, буди хуман па подари“. Добили смо ту разне идеје и упознали разне људе.

Први Београдски марш 6. новембра 2016. је био наша четрдесет и девета акција. Ту смо посадили семе… семе које ће тек да клија, јер смо започели причу у којој треба да се одужимо прецима који су нам пре 98 година ослободили престолницу од аустро-угарских и немачких снага. Није нас тог дана било пуно, свега петнаестак. Али није нам битан број већ сој.

Јубиларна педесета акција нам је била Сремским Карловцима, код Новог Сада, када смо ишли 18. новембра 2016. са намером да посетимо парастос за вуковарске Србе, који су убијани током 1991. године од хрватских паравојника, само зато што су Срби. Због померања сатнице ми смо стигли на сам крај парастоса, а добар део посла нам је одрадила Биља Диковић. Поред тога смо посетили и наше другаре у Новом Саду: Вељу, Боку и Момчила.

24. новембра 2016. у просторијама Србског Културног Центра, на Врачару, смо обележили нашу крсну славу Мратиндан, по други пут. Била је то прилика да се ми из удружења окупимо, помолимо и окренемо колач са свештеником. Уједно смо позвали пријатеље из Љига, Шабца и Београда на диван и дружење.

Дан касније, наша педесет и прва акција 25. новембра 2016. гостовали смо на Бум-бум радију у емисији „Помаже Бог народе мој“ код Светлане Богдановић, која нам је указала прилику да најавимо наш трећи Колубарски марш. Мада је било речи и о другим активностима нашег удружења.

У Дому синдиката, у Београду 26. новембра 2016. наша педесет и друга акција, а то је концерт етно групе Србски Православни Појци. Сала можда није била дупке пуна, али свако ко је био могао је да ужива јер су извођачи на сцени то маестрално одрадили.

Наша педесет и трећа акција је била трећи Колубарски марш 11. децембра 2016. у Љигу. Број посетилаца је био изнад очекиваних, тако да смо имали преко 170 учесника из Опова, Београда, Ваљева, Шабца, Мојковца, Бијељине, Ужица, Обреновца, Пожеге и др. Била је то прилика да прођемо стазама славних предака који су у касну јесен 1914. извојевали једну од најславнијих победа србске војске икада, под комадном Живојина Мишића. Време нас је послужило, тако да је угођај био потпун.

Педесет и четврта акција нам је била у хали Спенс, у Новом Саду 16. децембра, када смо посетили промоцију књиге „Зов карауле“, од Ненада Милкића. Била је то прича о Кошарама и србским јунацима који су 1998-1999 храбро стали на браник отаџбине и животима бранили Србију од албанских терориста и других плаћеника.

Наредни дан 17. децембра 2016. наша педесет и пета акција. Опет смо ишли у Нови Сад, где смо посетили манифестацију „Док је Крајине, биће и Крајишника“, која је била посвећена Уставу РС Крајине, који је пре четврт века донет у Книну. То је била уједно и последња акција за ту календарску годину.

Педесет и шеста акција нам је била 2. јануара 2016. на Врачару, у Србском Културном Центру када смо позвали другаре, да нам помогну око паковања књига. Требало је више од 2.500 књига које смо скупили у акцији „И књигом се Космет брани, буди хуман па подари“, да сортирамо и спакујемо, како би лакше то однели на Космет.

На Божић, 7. јануара 2017. наша педесет и седма акција, када смо отишли на београдско Ново гробље, у Рузвелтовој улици, где смо положили венац на гроб сердара Јанка Вукотића, комданта црногорске рашке војске, која је управо на овај дан пре 101 годину у Мојковцу храбро стала испред аустро-угарских трупа и зауставила их, да не дођу до Метохије, где се србска војска повлачила ка Грчкој, преко Албаније.

Филм „Споразум“, је био наша педесет и осма акција 17. јануара 2017. када смо отишли на пројекцију у Дому омладине у Београду. Редитељ Пеђа Радоњић је приказао једну реалну причу о србским избеглицама и повратницима на Космет. Сала је била дупке пуна, а мало кога је оставила равнодушним.

По хладном времену, наша педесет и девета акција… опет смо ишли на Ново гробље, где смо 20. јанујара одали пошту и захвалност србским војводама Живојину Мишићу и Петру Бојовићу. То су војсковође који су умногоме задужили србски род, јер су у Великом рату побеђивали аустроугарске, немачке и бугарске окупаторе.

У недељу 22. јануара 2017. наша јубиларна шездесета акција, овај пут у београдској цркви Светог Марка на Ташмајдану, где смо отишли да се помолимо за жртве „Масленице 93“. Нас 30-ак присутних запалило свеће за 350 новомученика који пострадаше у Равним Котарима, од хрватске војске. Раширили смо и наша два транспарента.

Савиндан као светковина нас Срба православаца нама је био шездесет и прва акција 26. јануара, у Културном центру „Чукарица“ на Бановом Брду. Наши пријатељи из удружења Личана Завичај направили су традицију од манифестације „Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља“. Било је скоро 200 људи присутно и публика је уживала у пригодном програму који су извели углавном људи којима сцена, и „даске које живот значе“ нису професија. Сама манифестација је била хуманитарног карактера.

Наша шездесет и друга акција била је одлазак у Баранду 28. јануара 2017. године. Разлог је био тај што смо требали да уручимо помоћ за породицу Марјан-Новаковић, од ове Светосавске свечаности. Поред нас учествовало је удружење Српска солидарност храном. Купљена им је веш машина и школски прибор од скупљеног прилога два дана раније, а ССХ су донирали пакете са храном. Нама је са шесточланом породицом која има четверо мале деце било неописиво.

Прва акција у фебруару била је наша шездесет и трећа акција. Отишли смо 5. фебурара 2017. у Бања Луку са два аутомобила. Присуствовали смо обележавању 75 година од стравичног усташког покоља над 2.315 Срба у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Тамо смо наишли на добар пријем и тамо показали наш подсетник ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО, а успут смо обилшли град на Врбасу (споменике Стефану Немањи и Бањалучким бебама), односно престолницу Србске Републике.

Шездесет и четврта акција нам је била 14. фебруара 2017. у београдском храму Светог Саве на Врачару, где смо присутвовали отварању изложбе „Страдање СПЦ у Лици 1941-1995“, у организацију Музеја жртава геноцида и Архива СПЦ. Изложбу је урадио Невенко Влаисављевић. У два рата и мирнодопском времену порушено или оштећено је преко 1.000 православних цркава.

Наша шездесети и пета акција је била одлазак у Орашац, крај Аранђеловца 15. фебрурара 2017. када се обележавало 213 година од подизања Првог србског устанка, који је повео вожд Карађорђе, са својим хајдуцима за ослобођење од вишевековног турског робовања. После тога смо отишли мало у шетњу до Букуље.

У Шабац идемо 17. фебруара 2017. а то нам је била шездесет и шеста акција. Разлог је била промоција књиге „Зов карауле“, аутора Ненада Милкића. Заправо то је било вече сећања на војнике СР Југославије који су бранили Србију на југославенско-албанској граници 1998-1999. Ту смо видели и чланове УГ Церски Марш.

Други пут смо у Баранду отишли код Новаковића 19. фебурара, за нашу шездесет и седму акцију. Било нам је заиста емотивно и лепо, јер деци Новаковића нисмо више били странци. Однели смо им храну, хигијену, играчке, сликовнице… мало смо се дружили са њима. Са нама су били представници удружења „Матрона“, Српске солидарности храном и личког „Завичаја“.

Задње недеље фебруара месеца, тачније 26.2.2017. ишли смо на југ Србије, где смо имали три акције. Шесдесет и осма акција нам је била у Гаџином Хану, испод Ниша, где смо посетили споменик извиђачу србске краљевске војске Драгутину Матићу, познатијем као Око соколово. Затим шездесет и девета акција је у Прокупљу исти дан, када смо били на обележавању стогодишњице Топличког устанка, па смо пред споменика Топличким јунацима обишли Музеј Топлице и споменик Кости Војновићу, једном од четничких комаданата тј. покретача самог устанка.

 

Јубиларна седамдесета акција нам је била 26. фебурара 2017. у Игришту, крај Куршумлије, где смо посетили први и једини споменик Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило“ тј. Гвозденом пуку, најславнијој јединици србске војске икада. Горштаци који су преломили многе битке у корист Краљевине Србије: Брегалничка, Кумановска, Церска, Колубарска битка… пробој Солунског фронта и ослобађање Србије… Споменик је подигнут на преко 1.000 метара надморске висине где се види цео јабланички и копаонички крај. Село Игриште је дало 17 војноспособних мушкараца, а вратило се три.

У марту смо имали две акције, два парастоса. Седамдесет и прва акција је била 17. марта 2017. у цркви светог Марка на Ташмајдану. Није нас било пуно, а нама то није ни битно. Ми смо дошли да се помолимо и запалимо свеће за све убијене и прогнане у Мартовском погрому 2004. године, са све уништене православне светиње.

Петак 24. март преподне наша седамдесет и друга акција, исто на Ташмајдану дошли смо на парастос за све жртве НАТО агресије и бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године. Опет нас није било пуно, а ми смо код споменика за убијено 78-оро деце у парку донели наш нови транспарент посвећен управо овом ужасном злочину који су зликовци назвали „Милосрдни Анђео“.

У марту смо имали још једну акцију, седамдесет и трећу. Одлазак на 22. Сусрете Србских Земаља на планини Јахорина, недалеко Сарајева у Србској Републици. Био је то спој спортских, културних и друштвених догађања, где су дошли људи из Вуковара, Сребренице, Грачанице, Београда, Пала, Новог Сада и др.

Прва акција у априлу је била седамдесет и четврта акција. Посета Војничком гробљу Мали Зејтинлик, на Сокоцу, изнад Сарајева. Нисмо били дуго, али смо посетили вечну кућу за 1.000 бораца Сарајевско-Романијског корпуса ВРС, као и за жртве босанско-херцеговачког рата 1990-их.

У априлу смо имали још четири акције.

Наиме, 7. априла, у нашој седамдесет и петој акцији, посетили смо у крипти храма Светог Саве, на Врачару, присуствовали смо хуманитарном концерту за обнављање манастира Благовештење у Овчарско-кабларској клисури. Поред дечијег хора „Растко“, учествовали су Асим Сарва, Лазар Дубовац, Косовски Божури и певачка група „Вез“… Атмосфера је била више него одлична, скупљена је знанта количина новчаних средстава.

Већ следећи дан 8. априла, наша седамдесет и шеста акција, обрели смо се у Призрену, у манастиру Свети Архангели, Душановој задужбини, присуствовали смо свечарима – Лазарева субота, а обилазли смо и царски град, као и православне светиње. Наредни дан, обишли смо још знаменитости свете србске земље… Грачаница, Велика Хоча и манастир Бањска.

Дан пред Васкрс, 15. априла, седамдесет и седма акција. Отишли смо са Личанкама у Баранду, село у Банату, где смо обишли малишане породице Марјан-Новаковић, којима смо уручули поклоне, у виду хране, слаткиша и школског прибора. Дружили смо се са Бранком, Марком, Николом и Ђолетом, Милицом и Нешом.

Размишљајући, о маршути за Колубарски марш, отишли смо 26. априла 2017. у Лазаревац, наша седамдесет и осма акција. Обишли смо са нашим другаром Драганом неке значајне тачке као што су Човка, Кременица и Враче брдо.

Последњи петак у априлу 2017. имали смо седамдесет и девету акцију, а то је одавање почасти Гаврилу Принципу у Београду, на 99. годишњицу његове смрти. Херој новог доба, јер са својим Младобосанцима није дао да Бечки двор угњетава Србе у Босни и Херцеговини. Убио је у Сарајеву на Видовдан 1914. аустријског надвојводу Франца Фердинада и његову жену. Ухапшен је и осуђен на 20 година затвора. Служио је казну у чеком Терезину, где је и скончао 28. априла 1918. само пар месеци пре завршетка Великог рата у стварања слободне јужнославенске државе – идеал за који се борио.

Првог маја, отишли смо у цркву Светог Марка, на Ташмајдану, наша јубиларна осамдесета акција. Одали смо пошту и запалили свеће за наше западнославонске мученике који су настрадали и прогнани у злочиначкој акцији „Бљесак“. Мало пре тога, Светлана Богдановић, нас је угостила на Бумбум радију, у својој емисији „Помаже Бог народе мој“. Након парастоса попричали смо мало са Миленом Чанковић и уручили јој поклон, симболично нашу мајцу.

Осамдесет и прва акција 13. и 14. маја, била је духовно путовање, односно обилазак Косова и Метохије, наше свете србске земље, која је нажалост већ 18 година окупирана. Посетили смо опет царски град Призрен, Пећку Патријаршију, Газиместан, Високе Дечане, Бањска… Дружили смо се са људима које први пут видимо, а промовисали смо наше удружење, наш рад и акције. Више него одлично је било.

Осамдесет и друга акција била је 15. маја 2017. у Београду, када смо посетили пројекцију документарног филма „Ви идите, ја нећу“ у коме је редитељ Александар Ђуровић описао јунаштво Обилића новог доба – Милоша Ћирковића, са Космета. Акција је била хуманитарног карактера, за помоћ породилишту у Пасјану, општина Гњилане.

17. маја 2017. је била сасвим изненада наша осамдесет и трећа акција. Отишли смо на Ново гробље, где смо одали пошту војводи Радомиру Путнику, једном од највећих стратега које је ово поднебље имало. Положили смо венац, а и остварили јако добре контакте са људима. Сви су нас запазили по мајицама и наравно нашој застави „Востани Сербије, давно си заспала“.

Због гостовања на нишким медијима, отишли смо 24. маја у Ниш, где смо најављивали наш обновљени Чегарски марш (84. акција). Овом приликом се желимо захвалити: Радио Глас нишке епархије, ТВ Зона, Нишка ТВ, Бум радију, КЦН ТВ и др. Промовисали смо мало и наше удружење однсоно наше активности, чиме се бавимо.

У Ниш идемо 28. маја 2017. када смо покренули тј. обновили Чегарски марш. Одлично одрађена акција (85. по реду) где смо задобили симпатије Нишлија. Пре тога смо на нишким медијима имали добар пријем. А онда и на сам дан Чегарског марша око 50-ак учесника из Шабца, Београда и Ниша створили су Чегарску бригаду. Прво смо посетили Ћеле кулу, а онда пешачили 8 км до споменика на брду Чегар изнад Ниша. Тамо нам је чика Свеле, деценијски чувар овог споменика, одржао здравицу и историјски час.

Осамдесет и шеста акција је била 3. јуна у Банстолу, код Сремских Карловаца. Присуствовали смо откривању споменика свим крајишким жртвама у протеклим ратовима. Читава идеја је потекла од Личанке Милене Чанковић. Било је скоро 1.000 људи, који су дошли са свих страна света… А ми смо донели и пет наших великих транспарената, односно подседника за све крајишке жртве. Положили смо и венац код споменика.

8. јуна 2017. увече, наша осамдесет и седма акција, у Дому Војске у Београду. Организовали смо промоцију књиге „Зов карауле“, аутора Ненада Милкића. То је уствари било вече посвећено јунацима са Кошара. Ово је иначе била несвакидашња промоција која је код многих присутних изазвала најфинија осећања. Преко 300 посетилаца у великој сали, где се тражило место више. А многи су нас данима касније звали и захваљивали за овакав величанствен догађај.

За вокални део били су ту Ивана Жигон и Косовски Божури, који су одабиром песама само додатно допринели да се ова промоција памти и препричава. После промоције неколицина заслужних је имала дружење у једној београдској башти.

Осамдесет и осма акција је била два дана касније 10. јуна, када смо у цркви Светог Марка, на Ташмајдану, организовали молитвено сећање и парастос за јунаке са Кошара и Паштрика, свих оних погинулих и несталих србских ратника са југославенско-албанске границе 1998-1999. У цркви није било пуно присутних, свега 100 али довољно је за први пут. Након парастоса код споменика настрадалој деци од НАТО бомби развили смо наш нови транспарент СЛАВА ПАЛИМ ХЕРОЈИМА, где смо пописали позната имена хероја који су погинули на Кошарама пре скоро две деценије.

У суботу 17. јуна 2017. наша осамдесет и девета акција. У крипти храма Светог Саве на Врачару, организована је изложба и свечана академија поводом 100. годишњице затварања Добојског логора, који су основале аустро-угарске власти у време Првог светског рата за интернирање србског становништва у Босни и Херцеговини. Научили смо нешто ново, али и успоставили нове контакте са људима из Добоја.

Јубиларна деведесета акција је била на Бусијама, северозападно предграђе Београда, где смо дошли у недељу 18. јуна на обележавање светског Дана прогнаних. Развили смо наше познате транспаренте ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ на четири светска језика и ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО.

Деведесет и прва акција је била на Видовдан у центру Београда 28. јуна, када смо дошли да одамо захвалност Гаврилу Принципу, припаднику Младобосанаца. Јер његов пуцањ је био такав да је уклонио тиранина србског народа у Аустро-Угарској царевини. Није нас било пуно, али свеједно, драго нам је да смо бар на неки начин прославили Видовдан – један од највећих наших празника.

Деведесет и друга акција Београдској Ади 2. јула, када смо се дружили са Крајишницима и пријатељима Крајине на Једанаестој Крајинади. Било је oко 80 гостију присутно пристиглих са свих страна света. Још једно незаборавно дружење које је сатима трајало уз спортска надметања, ојкачу и добру клопу и пиће.

Деведесет и трећа акција била је у ваљевском селу Мионица 15. јула 2017. када смо отишли да подржимо манифестацију Мишићеви дани, у славу нашег војводе Живојина Мишића чији лик ми носимо на мајицама и транспаренту КОЛУБАРСКА БРИГАДА широм Балкана.

У Тополу смо ишли 26. јула, где смо желели да присуствујемо 200. годишњици од трагичне смрти вожда Карађорђа. Наша 94. акција. Пошто је био радни дан, ишли смо поподне, ван свих програма и протокола. Али нама то није било важно. Ми смо ишли ради нас, ради нашег оца новије историје – Ђорђа Петровића. Наишли смо на добар пријем тамо.

У уторак, 1. августа наш новопечени члан добио је прилику да понесе заставу приликом боравка у Вардарској Македонији. Тамо је обишао спомен-костурницу Зебрњак, изнад Куманова. Ту су похрањене кости јунака Војске Краљевине Србије, који су после вишевековног робства ослободили Стару (Јужну) Србију. Наша 95. акција.

У суботу 5. августа 2017. наша деведесет и шеста акција, када смо отишли у цркву Св. Марка да запалимо свеће и саберемо се у молитви за скоро 2.000 убијених Срба и преко 280.000 прогнаних и Книнске Крајине у августу 1995. године, када је хрватска војска, скупа са НАТО пактом и Петим муслиманским корпусом Армије БиХ спровела злочиначку акцију „Олуја 95“. Тог дана смо развили и наш нови транспарент ПЛАЧИ ВОЉЕНА ЗЕМЉО. А наши другари из Крајишке Омладине… „ОЛУЈА НИЈЕ САМО НЕВРИЈЕМЕ, ВЕЋ ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ!“.

Наредни дан смо били већ у Пребиловцима, односно малом херцеговачком селу крај Чапљине. Тамо смо у 97. акцији присуствовали парастосу и молитвеном сећању за Пребиловачке новомученике који су побијени почетком августа 1941. године од усташа. Тако су Пребиловци постали најстрадалније србско село икада. Поред тога, дошли су момци из Требиња, а међу њима врсан млади гуслар Пеђа, који је заправо направио једно Сијело у овом селу које је васкрсло.

Понедељак, 8. август 2017. наша деведесет и осма акција у Београду, на Топчидеру. Присуствовали смо обележавању 88. годишњице смрти великог србског пријатеља Арчибалда Рајса. Човека који је много задужио Србе и Србију у Великом рату. Писао је о злочинима аустро-угарске војске над Србима у Мачви и Подрињу.

У недељу 13. августа идемо у Шабац, јер се тамо обележавало 211 година од чувене Мишарске битке. Била је то прилика да се поново завиори наш транспарент Чегарска бригада. Јер управо смо ми покренули поново причу 28. маја 2017. у Нишу о походу на брдо Чегар. Наишли смо у Шабцу на добар пријем, што нам је била 99. акција.

Традиционална манифестација (осми) Церски марш 20. августа 2017. била нам је ЈУБИЛАРНА 100. акција. Наше четврто учешће у овој манифестацији која негује сећање на јунаке из Првог свестског рата, односно јунаке који су 1914. победили моћну војску Аустро-Угарске царевине. Повели смо из Београда два аутобуса, односно око 50 људи. Велики број родољуба на једном месту и права атмосфера.

101. акција нам је била у Бањи Ковиљачи, односно на планини Гучево 2. септембра 2017. јер се тамо обележавало 103 године од битке на Дрини, када је аустро-угарска војска поново из Босне нападала Краљевину Србију. Једна лепа акција где нам се прикључило доста људи.

Субота 9. септембар 2017. наша 102. акција када смо поново у Баранди. Почела је школска година, а ми смо отишли у кућу породице Новаковић, где смо однели слаткише и школског прибора за Бранку, Ђолета, Николу и Марка… Нисмо имали пуно времена, али нам је било драго да смо видели наше другаре и провели неко време са њима.

Исти дан још једна… 103. акција, а то је парастос за србске жртве у Медачком џепу, које су 1993. године побијене на најстрашније начине од хрватских паравојника, а србска села код Госпића: Дивосело, Читлук и Почитељ спаљена и опљачкана. Није пуно било присутних у цркви Св. Марка, свега 50… али нама је био одувек битан сој а не број.

Наша наредна (104) акција је била 16. септембра 2017. у Грчкој када смо се опет попели на Кајмакчалан, нашу Капију слободе у славу војника Краљевине Србије, који су септембра 1916. године ослободили овај врх од немачких и бугарских окупатора. Одлична акција где смо имали заиста добру атмосферу и лепо искуство.

Време нас је такође послужило, па смо направили и пуно добрих слика. А испред спомен-костурнице смо запевали „Боже Правде“, као и још неке лепе србске песме:  „Ово је Србија, говоре гробови ратника“, „Са Косова зора свиће“, „Тамо далеко“

Наредни дан, у Јужној Србији тј. Вардарској Македонији. Посетили смо војничко гробље у Битољу, где је су сахрањени војници који су бранили почетком 20. века наш народ од турских, бугарских, немачких и аустро-угарских завојевача. Одали смо пошту и захвалност, а Зоран Жугић наш домаћин нам је испричао причу односно одржао нам је историјски час о том времену пре 100+ година. Била је то 105. акција.

Следећег дана 17. септембра идемо у Солун, на Зејтинлик код чика Ђорђа Михаиловића, за нашу сто и шеста акцију. Посетили смо тако једно од највећих војничких гробаља ван Србије, где су сахрањивани војници који су пробијали Солунски фронт у Великом рату (србски, руски, енглески, француски и италијански).

Положили смо венце код спомен-капеле на Зејтинлику, а чика Ђорђе Михаиловић, старина која је загазила у десету деценију живота причао нам приче о Великом рату и истинским херојима нашег народа.

107. акција нам је била у повратку из Грчке, када смо свратили у место Удово на југу Вардарске Македоније, где се налази једна скоро заборављена спомен-костурница за војнике Краљевине Србије, који су мучки убијени од Бугара 1915. године.

Ту нас је домаћин Зоран дочекао и испричао причу о Валдановском покољу, као и о томе шта се дешавало после Првог светског рата.

У Крупањ идемо у суботу 23. септембра 2017. када смо учествовали на обележавању битке на Мачковом камену, за славу јунака србске војске, који су септембра 1914. храбро јуришали на „плато смрти“ и бранили га од аустро-угарског окупатора.

Ове године је први пут направљен марш ка Мачковом камену, који је покренуо Драган Грујић, бивши официр Војске Србије, учесник Отаџбинских ратова 1990-их. Препешачили смо 10-ак километара, а на лицу места чули смо приче о томе шта се заиста ту дешавало током Битке на Дрини 1914. године. Поново смо завиорили наш транспарент КОЛУБАРСКА БРИГАДА у 108. акцији…

Последња београдска активност (109.) у другој години рада била је посета споменику мајору Милану Тепићу, где смо положили венац у име нашег удружења. Није нас било пуно, али нама никада није био битан број већ сој! Битно је да смо одали почаст јунаку новог доба – хероју из Бјеловара, који својим делом подсећа на војводу Стевана Синђелића.

У суботу 30. септембра имали смо две акције. Прва односно 110. акција је на брду Грађеник у Кадиној Луци, општина Љиг, где смо дошли на позив ктитора цркве Младена Драшкића. Повод је био храмовна слава нове цркве, која је посвећена Колубарским јунацима из 1914. године. Мало смо се дружили са домаћинима, али и наравно правили планове за четврти Колубарски марш. Начелно смо договорили датум – 10. децембар и маршуту.

Истог дана, одосмо у ваљевско село Горње Лесковице, подно планине Повлен. Тамо смо обишли Цолетову мајку – Анку Мирковић. Дан раније је била 26. годишњица погибије њеног сина Стојадина, за кога се мало зна, а имао је срце лава. Нама је била част да је обиђемо и бар мало пружимо утеху… 111. активност Србског Светионика.

Тако је завршена наша више него успешна друга година рада. Имали смо много ангажовања, путовања, одрицања… свега, али када се све сабере и одузме видимо колико смо успели у нашој намери, а то је развијање националног идентитета. Стекли смо нове пријатеље и проширили наша знања. ОСВЕТЛИЛИ СМО ПУТ!

Једини нам жал остаје што нисмо отишли у Братунац у јулу и на Озрен у септембру… али биће то наредне године Боже здравља.

Овом приликом желимо да се захвалимо и нашим сарадницима: ФБ Репортеру, посебно уредници Биљи Диковић, која је несебично промовисала наше акције и извештаје. Затим београдском Дому Војске Србије. Удружењу Личана Завичај са којима смо урадили неке значајне акције. Исто тако захвалност иде Удружењу Ћирилица, Српској Солидарности Храном, Србија за младе… Сави Штрбцу и Милени Чанковић, Зорану Жугићу, Зорану Ђурашковићу, Хелмкаст ТВ каналу, Радио Сербона, КЦН ТВ, ТВ Зона, Радио Глас, Нишка ТВ и др.

Проширили смо и удружење за три нова члана: Никола, Аца и Рада, тако да верујемо да ће наша навала у наредном периоду бити још јача.

 

На многаја љета!

ИЗВОР: СРБСКИ СВЕТИОНИК
—————-

2.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. СВАКА ЧАСТ ЧУЧКОВИЋУ ДАЈ БРЕ НЕШТО О ЧЕТНИЦИМА О ЧИЧА ДРАЖИ ВОЈВОДАМА НАШИМ ЧЕТНИЧКИМ ПАВЛУ ЂУРИШИЋУ МОМЧИЛУ Р ЂУЈИЋУ ДОБРОСЛАВУ ЈЕВДЂЕВИЋУ УРОШУ ДРЕНОВИЋУ БАЈИ СТАНИШИЋУ И ОСТАЛИМ ВОЈВОДАМА СВАКА ТИ ЧАСТ ЗА ИЗЛАГАЊЕ ЗА ПРВИ СРБСКИ УСТАНАК И ЗА ПРВИ СВЕТСКИ РАТ ОВО ЈЕ МОЈЕ МИШЉЕЊЕ МИСЛИМ ДА ОНИ ЗАСЛУЖУЈУ ИСТО ТАКО ДА СЕ ЧУЈУ ЊИХОВА ДЕЛА СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ ЈЕ СВЕ РЕКАО У НЕБЕСКОЈ ЛИТУРГИЈИ ЈА ЋУ ДОДАТИ САМО ЧЕТНИЦИ ДРАЖЕ И ПАВЛА ПОКОЈ ВАМ ДУШЕ ВАШИ УНУЦИ комунисте ЋЕ ДА СРУШЕ СРБИН СЕ ВИШЕ НЕ БОЈИ ДА КАЖЕ БИЛИ СТЕ НАЈБОЉИ БРАТЕ УРЕДНИЧЕ ПУСТИ ОВАЈ КОМЕНТАР НА СОКОЋАЛО ОВО НАШЕ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s