Анализа

 Комнен Коља Сератлић: АКО ДРЖАВЕ НЕМА…


Пише: Комнен Коља Сератлић
Траг у времену без црног шешира

АКО ДРЖАВЕ НЕМА

 

„Ако је држава јака, сувише нас оптерети,
ако је слаба пропадамо.“ (Валери)

„Највише закона има у најпокваренијој  држави.“ (Корнелије Тацит)

 „Слобода мисли може постојати само онда
када држава верује да је сигурна“ (Бертранд Расел)

 „У држави у којој већи део грађана дангуби,
не могу се рађати значајна дела.“ (Макијавели)

 „Једино стабилна држава је она у којој су сви
мушкарци једнаки пред законом.“ (Аристотел)

 „Држава није крава која се на небу храни, а  на земљи музе“ (Франз Етзел)

„Не чините никада ништа што се противи вашој
савести, па чак ако то од вас и држава тражи.“ (Алберт Анштајн)

„Држава у којој насиље и појединци остају некажњени,
завршиће у дубокој тами.“ (Софокло)

 „Да би сте оценили неку државу, погледајте какви су затвори.“ (Толстој)

„Нека коначно свакоме буде на челу написано
шта мисли о држави.“ (Цицерон)

„Има нешто труло у држави Данској.“ (Шекспир)

 „Спас државе није у рукама једног човека.“(Цицерон)

„Сваки се поштен човек стиди Владе своје државе.“ (Хенри Луис Менкен)

„Држава прогони лопове, јер не воли имати супарнике.“  (Парел)

 „Штета што су сви који имају појма о управљању државом
већ заузети вожњом таксијаи шишањем муштерија.“ (Георге Бурнс)

 

Од великог броја мисли великих умова, одабрао сам ове јер су примерене стању у Србији.

***

О држави је тешко проговорити нешто посебно ново. Да је држава институција над институцијама, знају и основци. Такође, ништа није ново или посебно паметно ако заједнички ускликнемо (с љубављу): Држава у Србији не постоји.

Када не постоји држава, доводи се у питање и постајање држављанства које је трајна правна веза између грађана и државе. Право државе је да на одређеним субјектима права има власт, тако да из те везе проистичу права и обавезе према појединцу, као и права и обавезе појединаца према држави. Како нема државе, тако нико од нас нема ни обавезе. Држава има границе – без граница држава не постоји. Када је наступила исламска најезда, Србија је остала једним својим делом без границе.

Од Платона преко Макијавелија до данашњих дана стотине и хиљаде научника, аутора студија и чланака, опробали су своја пера о држави. Није у питању скромност – моја маленкост се не може сврстати у те колосе, зато не желим да пишем о томе шта је држава. Желим да поновим („Истину треба стално понављати, јер заблуде непрестано расту“ – Гете) да у Србији држава не постоји, да постоји постојали би државни механизми. Када не постоје државни механизми онда постоји вашариште, дозвољено је све оно што је дозвољено у „Паровима“, тој срамној, прљавој емисији, непримереној Србији и српском народу.

„Бог на небу, ја на земљи“ и „Држава то сам ја“, рекао је Луј 14. У Србији има најмање 100 Лујева (Палма је рекао да има и познатих фудбалера – себе је назвао Меси, а Дачића Ћави. Тада сам се упитао, нека ми Бог опрости, има ли Бога), који мисле да знају шта је држава, к томе хвале се том непостојећом државом. Још је трагичније да о томе имају пуни консензус и Лујеви из позиције и опозиције. Наиме, и једни други, када говоре, употребљавају реч држава. Несрећа је српског народа што свака нова власт руши претходне какве такве државне институције.

Луј XIV (1638. — 1715.)

Драстично рушење институција уследило је након петооктобарске пироманске револуције коју су режирале, финансирале и извеле Империја зла – Енглеска,  и разни Сороши. Рушење институција захтевају од оних које доведу на власт. Подгревају свакодневну партитократијску борбу у селима, градовима (општинама), посебно у жалосном Парламенту, тако да Лујеви немају ни времена ни памети да изграде државу, као ни институције на којима држава почива. С обзиром на то да не постоје државни механизми, Лујеви могу да раде и причају све што им дође у главу, а у главу им долази понајвише из европских и светских центара моћи, односно од моћника и лутајућих циркузаната, који свакодневно вршљају по Србији. И не само да вршљају, они наносе српком народу велико зло, подгеревају мржњу, освету, они су завереници, свакодневно смишљају како да униште српско национално биће и православну веру. У томе имају подршку домаћих произвођача зла. Зло је у сваком човеку, треба га само разбуктати, а у сиромаштву у коме тавори Србија, углавном се разбуктава прљавим новцем разних Сороша.

Да постоји држава и државни механизми, они који се грле са Сорошем и које Сорош финансира (види списак кога све Сорош финансира у Србији, прим. ККС), одмах би нестали са политичке, културне, научне, судске, масмедијске сцене Србије и јављали би се из ЦЗ-а.

Сусрет првог човека Србије са Сорошем, не би се догодио да постоји држава и државни механизми. То је још један доказ да Лујеви могу да раде шта год пожеле, боље речено – шта год им се нареди. Тај сусрет је у Србији прихваћен са симпатијама, иако су сви политички противници називани „олошем“ и „Сорошевим плаћеницима.“ Медији и једни и други (ако постоје други), скоро да су прећутали тај догађај. То понижење првог човека медијима у Србији није засметало (зна се зашто, прим. ККС), док су га због других понижења (одлазак у Поточаре да се извини босанским муслиманима, потписивање тзв. бриселског споразума, након кога је Косово де факто признато као држава, изјаву да српску децу у кафићу Панда нису убили шиптари, да је отети новц из уста пензионера поклањао босанским муслиманима, Клинтоновима, затим фашисти Порошенку), данима стављали на стуб срама, вређали, претили му. Чудесно је да се нису огласили ни неки аналитичари, који себе сматрају патриотама, односно познати аналитичар и посланик (НСМП), најавећи критичар првог човека Србије.

Ево како је о том сусрету завршио свој текст Д. Гостељски у часопису Корени: „Сорош је био јако задовољан. Што се Србије тиче, све иде по плану. Та земља је већ економски и духовно уништена – а остаје још да се она физички демонтира и уклони с мапе Европе. Дивио се Џорџ себи, јер је изабрао најжешћег српског националисту, Вучића, за онога који ће еутаназирати Србију – усмртиће земљу “коју највише воли.“ Нико из Сорошевог “отвореног друштва” није тада веровао да ће такав његов експеримент бити успешан, а он им је, ето, још једном доказао зашто се налази на врху пирамиде зла.“

Да постоји држава, не би свака вашка обашка водила спољну политику и кадровала у дипломатији и другим институцијама. Зато Србија и српски народ немају своју спољну политику и дипломатију (дипломатски кадар, састав). Не постоји центар где се кеирира спољна политика, где се планирају сусрети, разговори, посете, тако да свако може да путује где хоће, да се састаје са највећим непријатељима српског народа, да их узима за саветнике, плаћа милионима Евра (Блер, Бајден, Штрос-Кан, Гузенбауер, Фратини, Хесненс идр).

Да постоји држава и државни механизми, Лујеви би добијали адекватне казне (види текст под насловом „Министре треба кажњавати“), не би се свакодневно дизала масмедијска халбука у којој смо сви изједначени, у којој сви крадемо, лажемо, у којој се води партијско навијање, у којој се не бирају ни речи за „бескрупулозне“ противнике, у којој се суди и пресуђује, по некима пљује а неке уздиже у звезде. Тако се масмедији, који су инааче у катастрофалном стању, у неку руку „играју“државе и државних механизама, односно доносе пресуде. На другој страни има се осећај да масмедији штите нас поданике од Лујева, а уствари дају нам оно што нам желе одузети.

Када не постоји држава и државни механизми, не постоје ни институције на којима почива држава, не постоји пре свега правосуђе које је у сваком погледу посрнуло (Више јавно тужилаштво није само посрнуло, оно не покреће кривична гоњења против лопова, корупције, организованог криминала, обмањује оштећене, Министарство правде и др. институције). Наиме, ако постоји независно и кадросвки морално правосуђе, односно ако су правосудне инситуције одвојене од Лујева, од политике, онда се могу исправити све аномалије у друштву.

У годишњим извештајима Представништва ЕК, последњих десетак година, критика се искључиво односи на правосуђе уз навођење бројних проблема у правосудним институцијама, проблема којима је обхрвана Србија:

“.. изградња независног Правосуђа обезбедиће брзо и квалитетно решавање случајева без политичког уплитања, одсуство или низак ниво корупције, сузбијање организованог криминала (…) заштиту људских права и борбу против дисклриминације, па би Србија „на крају пута“ требало да обезбеди грађанима виши ниво заштите и лакше остваривање права.“

Такође, у извештајима се наводи „да Србија мора почети са поглављима 23 и 24 и са њима завршити поступак приступањаЕУ.“

Та два поглавља су кључна за изградњу правне државе. Нажалост, у извештајима, Представништво ЕК намерно не сагледава основни проблем (они се играју, читај забављају, поглављима), а то је да Србија не може уредити правосуђе јер нема државу, тако да никада неће затворити та два поглавља, или како је рекао један посланик у Буденстагу: „Србија ће затворити поглавља и ући у ЕУ након три хиљаде (3 000) година.

На крају, треба бити искрен и поштен и констатовати да је црна рупа – ЕУ, учествовала у рушењу државе у Србији, одиграла је главну улогу у распарчавању Србије и отимању 15 посто њене територије. То не смета нашим Лујевима, нашим Месиима, Ћавиима, нашој поштеној и непоштеној интелигенцији (част изузецима) да свакодневно узвикују: ЕУ, ЕУ, ЕУЕУ…

 

 „Није тешко уништити државу, тешко ју је поставити на ноге.“
(Пиндар)

 

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s