ДРУШТВО

Светислав Тијанић: Ужичка празнична прича


Како сам дуже од четири деценије чувао две фотографије Оливере Катарине

ТРАГОМ ЈЕДНОГ ДАВНАШЊЕГ КОНЦЕРТА У УЖИЦУ

Протекле, слављеничке седмице, у Ужицу су гостовале две истакнуте уметнице, обе на свој начин везане за овај град. Мецосопран Тања Обреновић, солиста Опере и Театра Мадленијанум, иначе рођена Ужичанка, наступила је на свечаној академији у дворани Градске куће, којом је обележено 96 година од оснивања Кола српских сестара Србије и 25 година од обнављања Кола српских сестара у Ужицу. Дан касније, у музичком програму на свечаној седници Скупштине града, наступила је Оливера Катарина. Ова чувена српска уметница је у париској „Олимпији“ својевремено одржала 72 узастопна концерта на којима су гости биле најистакнутије личности француске културе и политике, играла је у десетак домаћих и дупло више страних филмова, а најпознатију улогу остварила је 1967. године у филму „Скупљачи перја“. Она је једина жена пред којом је, након једног од париских концерата, клечао велики Салвадор Дали, клањајући се њеном гласу и лепоти. И један и други мини концерт били су, дакле, истински доживљај за Ужице у овом тренутку.

Оливера Катарина је наступала у Ужицу и пре више од 40 година. Боравила је, пре тог наступа, у Хотелу „Оморика“ на Тари. Са магнетофоном, али и са фото апаратом, кренуо сам да с њом направим интервју. Разговор снимљен током дана на Тари емитован је на Радио Титово Ужице, а фотографије које сам направио увече, на концерту, објављене су у „Вестима“ и – чини ми се – у омладинском листу „Мај“, занимљивом недељнику који су „Вести“ једно време издавале за подручје десет општина Златиборског округа.

Оригинале тих фотографија, у питању су два заиста лепа портрета Оливере Катарине у црно-белој техници, чувао сам дуже од четири деценије. Неке фотографије које сам објављивао у својој скоро 50 година дугој новинарској каријери, рецимо портрет чувеног четника Божидара Ћосовића Јаворца, предао сам ужичком Народном музеју. Али, две Оливерине фотографије стално су ми се „врзмале“ по фиоци. Нисам хтео да их уништим, али нисам имао ни прилике да их проследим особи којој припадају. Све до 9.октобра. Тога дана, у подне, ставио сам их у коверат, и кренуо у правцу Градске куће. Знао сам да Оливера Катарина долази у Ужице. Случај је хтео да се на степеницама појави председник Скупштине града Бране Митровић. „Када долази Оливера Катарина“, упитао сам га.

„Ено је, излази из аута“, одговорио је Митровић који је кренуо да је дочека.

Пошао сам јој у сусрет, представио се и замолио је да ми посвети само три минута. Пристала је без речи. Концерта у Ужицу од пре 40 и више година није се сећала, али је ипак упитала:

„Је ли то када сам певала Титу?“

„Не, певала си тада твојим Ужичанима“ – одговорио сам..

Наравно, Оливера Катарина се није сећала ни интервјуа на Тари. Давно је то било. Али, када је видела фотографије у мојим рукама, ваљда јој се наједном читав њен живот исписао ту испред ње. Невероватно је колико се обрадовала.

Иначе, у листу „Мај“ смо за време његовог излажења објавили велики број различитих интервјуа. Са Кемалом Монтеном, Здравком Чолићем, са Александром Гаврићем, глумцем, легендарним „Капетаном Лешијем“, и другима. Аца Гаврић је седам дана био гост младих Ужичана у Клубу омладине, где смо направили мини филмски фестивал, и где смо после пројекција с њим разговарали. Било је то незаборавно дружење, а за мене лично трајна поука. Након седмодневног дружења имао сам обавезу да са Ацом Гаврићем урадим интервју за лист „МАЈ“. И, хоћеш, моје прво питање је „дочекао на нож“. Питаао сам га колико је филмова снимио, а он ми је одговорио:

– Слушај, бре, Тијанићу, да се нисмо овако лепо дружили протеклих дана, ти би остао без интервјуа. На таква питања новинара ја не одговарам. Морао си бар сазнати колико сам филмова снимио!

Заиста, боља новинарска школа ми није требала!

У повратку у стан, 9. октобра, након што сам Оливери поклонио фотографије, поставио сам себи разложно питање: „Па, зар ти ниси скенирао те две фотке, да их имаш у свом рачунару, нити си се фотографисао са Оливером Катарином. Јер, од тога што си урадио данас могла би да се направи добра прича“! И, не часећи ни трена, узео сам фото апарат у руке, и кренуо у Градску кућу. „Оливера је у ресторану ‘Наша прича’“, рекли су ми.

Док журно корачам поред Омладинског културног центра, где су, у великој сали тадашњег Дома ЈНА, често гостовале звезде естраде, на памет ми пада рођени Ужичанин Бране Петровић, брат композитора Жарка Петровића. Он је био најзаслужнији што су, шездесетих и седамдесетих година прошлог века, у Ужицу бар два пута месечно приређивани концерти најпознатијих певача са српског и хрватског говорног подручја, али и из Словеније и Македоније. Бране Петровић је доводио у Ужице и певаче народне музике, и забавњаке. Гостовали су тада они и у свим варошима у Златиборском округу, па чак и у ужичким селима.

Није било озбиљног певача у Југославији који није знао за Брана Петровића. Био сам му помоћник у организацији концерата, и добро се сећам тог његовог корисног подухвата. У сали некадашњег биоскопа „Партизан“ на тргу организовали смо и Смотру певача аматера Србије, на којој је победио Станиша Стошић, и након тога постао истинска звезда. У Ужицу су, често, гостовали и Тома Здравковић, Ђорђе Марјановић, Арсен Дедић и његова Габи Новак, Мишо Ковач, Иво Робић, Кемал Монтено, Оливер Драгојевић, Мики Јевремовић, Драган Стојнић, Цуне Гојковић, Душко Јакшић, Јосипа Лисац и ко зна ко све још.

У „Нашој причи“ сам направио заједничку фотографију са Оливером. Изгледала је веома задовољно, очито да се у Ужицу тог дана осећала пријатно. Син јој, сликар Мане Шакић је, испричала ми је, у Америци. Она је у Београду, а срце јој је тамо. Као да је хтела да се изјада због тога, али нисам желео да начињем ту тему, нити да је гњавим досадним питањима. Ко зна на колико их је у свом животу одговорила.

Светислав Тијанић

Фото: приватна архива аутора/ насловни фото: Светислав Тијанић и Оливера Катарина, приватна архива

ИЗВОР: ПАСАЖ 

—————

10.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s