Језик

САНУ: ЈЕЗИК РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ – именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола


Институт за српски језик Српске академије наука и уметности на свом сајту је објавио ОДЛУКУ под насловом ЈЕЗИК РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИРОДНО ДИФЕРЕНЦИРАНИ ЈЕЗИК И ГРАМАТИЧКА КАТЕГОРИЈА РОДА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, коју преносимо у целости, као и ПРЕПОРУКЕ И СТАВОВЕ ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА.

 

Уводне напомене

Одбор за стандардизацију српског језика је до сада  расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присутву или одсуству неке равноправности или дискруиминације у језику.

О б р а з л о ж е њ е

1. Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија, те се они стога не могу ни мењати њиховим увођењем или инсистирањем на доследности њихове  употребе. Став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности, те да генеричка употреба мушког граматичког рода, или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“, нарушава ту равноправност, представља управо банализацију лингвистичке теорије зато што савремена лингвистика сматра да се на основу присуства или одсуства неке граматичке категорије не може закључивати о присуству или одсуству претпостављене одговарајуће логичке категорије, нити пак о ванјезичкој стварности.

 

2. Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправностиподразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо chairman препоручује се коришћење chairperson, a уместо  policeman – police officer. Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.

 

3. Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, већ лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби  кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људипасголубписацсудија…). Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом  лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род  (сведокпослодавац…). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

 

4. Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена  у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, већ од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).

 

5. Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.

 

ПРЕПОРУКЕ И СТАВОВИ ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

 

  • Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борацпилотакадемик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, већ подразумева свет о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене.
  • Уколико је  у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена. Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос.Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје GK Frankfurt. У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул  мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем  личног имена конзула.
  • Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.

 

Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен каo одлука бр.60.

Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ.

 

Институт за српски језик © 2017

ИЗВОР: САНУ

—————–

11.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. Поставља се једно врло важно политичко – родноравноправно питање:
    Да ли је наша ПРЕДСЕДНИЦА ВЛАДЕ, АНА БРНАБИЋ, У СВОЈОЈ ТРАНСРОДНОЈ ВЕЗИ, “ЛЕЗБЕЈИКО“ /“МУШКАРАЦ“ /, или ЛЕЗБЕЈИКИЊА“ / “ЖЕНСКИЊА“/ ???
    Ово је код истополних веза женског пола.
    А код истополних веза мушкараца, опет имамо исто питање:
    Ко је ту “МУШКАРАЦ“, а ко “МУШКАРИЦА“ ???
    Надамо се да ће САНУ својим ауторитертом овај проблем врло
    брзо разрешити, много пре, него питање – ОСТАНКА или ГУБИТКА
    КОСОВА и МЕТОХИЈЕ У САСТАВУ ПРАВОСЛАВНЕ СРБИЈЕ!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. Не дозволите разним, вуковима и вукчићима да вам скрнаве језик! Србин, србско, жена женско, мушкарац мушко, мати мајка, отац итд! Нека раде свој посао, они што знају, а не политички пидобан!

    Свиђа ми се

  3. Одбор за стандардизацију „српског језика“ (једа од веома ретких синтагми којса садржи реч „српски“ у САНУ који је АНУС) је коначно почео нешто да петља по Србском језику (боље да није): објавио је је да ће Србски језик постати „језик родне равноправности“ и тиме признао да је Србски језик под апсолутном контролом и притиском политике, која је икао што је познато анрисрбска. Само нам је још и ово силовање Србског језика било потребно! Јер нема у области стандардизације ништа друго прече да се уради, мада је стандардизација остала на нивоу вука манитог караџе: прост језик и правопис за прост Србски народ! Највећи допринос антисрбског „одељења језика и књижевости“ у АНУС-у јесте то што су у припреми речника непостећег „српскохрватског“ језика стигли до симболичног слова „П“! Е, још само да пропишемо да се каже „психологиња“ и ето нама и родне равноправности јадног Србског језика… Благош нама одсад па до до вијека малог о` српистике…

    Свиђа ми се

    • Ви, очигледно, нисте прочитали ову објаву, тај срБски који форсирате је исто толико назадан колико и психолошкиња, војникиња и ко зна шта све што нестручне особе желе да гурну у стурчне области. Сигуран сам да бисте баш ви били та елита која дивани на славјаносербском са митрополитима, официрима, министрима, размењујући своја дела и мисли дивећи се колико је свако дело, написано управо ту у Ср Карловцима, различито граматички и језички, ликујући победоносно над “ манитим Караџом“… ? Бавите се молим вас механиком или чиме већ, ионако нам фали добрих занатлија

      Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s