АКТУЕЛНО

Власт у Србији покушава да контролише друштвене мреже: Цензура прети и интернету


Друштвене мреже последње оазе слободног говора, ФОТО: Marketing mreža

Број телевизијских станица и новина које не трпе неки вид цензуре или које нису режимски настројене у Србији је веома мали, па је грађанима остао интернет као слободан простор у којем могу да се изражавају и они који другачије мисле од власти. Међутим, сада се поставља питање колико дуго ће грађани у Србији моћи слободно да се изражавају и у виртуелном свету.

Према подацима из Извештаја о транспарентности, који компанија Твитер објављује сваке године и који је пренео Центар за истраживачко новинарство Србије, Влада Србије је од јануара 2015. до јуна 2017. године тражила информације о 40 корисника те мреже. Истовремено са овим извештајем, у српским медијима су се појавиле и информације да се на састанку радне групе за израду медијске стратегије говори и о регулисању друштвених мрежа.

Недим Сејдиновић, председник Друштва новинара Војводине, изјавио је да то није само ствар медија, већ и свих грађана, јер ту постоји огроман простор у ком би власт могла да злоупотреби те регулације.

– Они би могли да банују садржаје који њима не одговарају. А радна група за израду медијских садржаја у којој постоје чланови блиски власти је прави начин да се то уради – наводи Сејдиновић и објашњава да би такве регулативе, по моделу турског председника Ердогана, могле да дају власти прилику да спрече окупљања каква су се десила у Србији у априлу ове године.

Анђела Миливојевић из ЦИНС-а за „Вести“ истиче да тренутно једино интернету Србији још није контролисан.

– Постоји реална опасност да се и онлајн сфера цензурише. То смо видели на примеру много озбиљнијих земаља, попут Турске. Појединци су завршили у затвору јер су на друштвеним мрежама били критични према председнику Ердогану. Код нас је било покушаја контроле, попут инцидента из 2014. године када су грађани писали своје ставове на интернету о томе како је држава лоше реаговала током поплава – рекла је Анђела Миливојевић.

Она је подсетила да су против три особе већ поднете кривичне пријаве због, наводног, ширења панике на друштвеним мрежама. Додала је и да је било ситуација да су са Ју тјуба нестајали одређени видео-клипови на којима је био бивши премијер, а садашњи председник Србије Александар Вучић.

– То су неки од примера цензуре, али се надам да до озбиљније законске регулативе која би цензурисала интернет слободу неће доћи јер за тим овде нема потребе, иако је чињеница да таква могућност постоји – објаснила је Миливојевићева.

Србија је, иначе, једина земља у региону која се обраћала Твитеру, а током ове године Влада Србије је 12 пута тражила информације о појединим корисницима те друштвене мреже. За четири профила су податке и добили. Влада Србије се први пут Твитеру обратила 2015. са девет захтева, а 2016. са 17 захтева за проверу 19 профила. Поред тога, двапут је тражено да се одређени профили или садржај уклоне са те друштвене мреже. Ти захтеви нису имали судски налог, већ се као подносилац наводи Владина агенција, полиција или неки други орган и ни на један од та два захтева Твитер није позитивно одговорио.

Турски модел

Док је већини држава Твитер доставио неку од тражених информација, у случају Турске од 554 захтева за 902 профила није одговорено ни на један! Турска је на првом месту и по броју захтева за уклањање садржаја – 715 по налогу суда и 1.995 на основу захтева владиних агенција или полиције.
Аналитичар Дејан Вук Станковић подржао је Ердоганов модел.
– Код Ердогана постоји контрола порука које се шаљу преко друштвених мрежа. Не можете тамо да пишете шта год и да се изругујете главном политичком ауторитету у Турској. У Србији постоји један стални отровни дискурс увреда и клевета најгоре врсте – рекао је Станковић.
На констатацију новинара да „за цензуру не можемо да се залажемо“ Станковић је одговорио: „За цензуру не, али можемо за одговорност“.

Процедура

– уколико се на друштвеним мрежама (Твитер, Фејсбук…) појаве увреде или реалне претње, грађани и полиција то могу да пријаве
– из МУП-а или тужилаштва шаље се захтев у Ирску европским централама тих компанија
– у захтеву се прецизира шта је објављено и са ког налога, као и време објављивања
– те компаније у својим базама података виде оригинални пост као и ИП адресу, односно место одакле је писана порука
– компаније имају дискреционо право да одговоре на захтев, а углавном се ослањају на америчко законодавство које слободу говора схвата веома широко
– уколико су претње по живот озбиљне и основане, компаније шаљу информацију одакле је стигла претња
– ако је реч о увредама, компаније углавном не одговарају на такве захтеве.

 

ИЗВОР: ВЕСТИ

———–

11.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s