АКТУЕЛНО

Слободан Вукосављевић „У ВИХОРУ МИЛОСРЂА“: Зашто је „пала“ Република Српска Крајина – промоција књиге 16.10.2017. Клуб Војске Србије, Француска 7


НАЈБОЉЕ ЧУВАНЕ ТАЈНЕ – КАКО СМО ОКУПИРАНИ И ОПЉАЧКАНИ ДО ГОЛЕ КОЖЕ – НАКОН ПРОМОЦИЈЕ ОВЕ КЊИГЕ НИШТА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ИСТО!

Понедељак, 16. октобар 2017. године – 13.00 часова – Дом Војске Југославије (сада Србије), улица Француска 2 – Београд – код Трга Републике (сада Трг Неслободе)
ОНО ШТО СЕ ГОДИНАМА СКРИВАЛО ДАЛЕКО ОД ОЧИЈУ ОБИЧНИХ ГРАЂАНА И СВЕОПШТЕ ЈАВНОСТИ – ОВОГА ПУТА ОТВАРАМО СВЕ АРХИВЕ БЕЗ ПАРДОНА
ПРОБИЈАМО МЕДИЈСКИ МРАК ВРЛО ПЛАНСКИ СТВОРЕН ОД СТРАНЕ РАТНИХ ПРОФИТЕРА, РАТНИХ ХУШКАЧА, МЕДИЈСКИХ ИКОНА, КВАЗИ ВЛАСТИ И КВАЗИ ОПОЗИЦИЈЕ, КОЛАБОРАЦИОНИСТА, ПЕТОКОЛОНАША И ВЕЛЕИЗДАЈНИКА – ЧИСТОМ КАО СУЗА ИСТИНОМ!

Обраћање Команданта Книнског Корпуса и најјаче НЕПОБЕДИВЕ јуришне бригаде која је стигла на 23 км од Загреба опколивши га у току ноћи са свих страна – секунде су биле у питању да се похапсе они који су за рачун страних обавештајних служби, страни плаћеници, издајници, ратни профитери, фашисти, који су за рачун империјалних сила поробили своје народе и довели у безнађе тајним плановима прављења тзв „крвавих граница“ на Балкану започетим још 1972. године у режији Гојка Шушка.

***

Слободан Вукосављевић о књизи

„Даме и господо, поштовани пријатељи, другови и саборци!
Част ми је да вам представим своју књигу која сам писао после мог пензионисања.
До сада сам написао четири књиге, пажњу је привукла књига „Зашто је пао Книн“.
Књигу „У ВИХОРУ МИЛОСРЂА“ сам писао и написао у једном великом поремећају односа међу људима у тешком ратном времену. У времену бурних промена у условима страних утицаја који су изазивали сукобе међу народима, али на жалост и унутрашњем нејединству и неслози међу нама Србима.
Пишем у условима повратка авети из прошлости која је проузроковала рат међу народима, али која је изазвала и сукобе међу људима и сукобе у самим личностима.
Тај вихор сукоба називам вихором милосрђа који је изазвала једна у низу историјских западних демоктатија милосрђа и њеном Петом крсташком рату, када се сукобљавају браћа против браће.
У првом поглављу описујем тешко стање у СРЈ и Србији, чиме је условљено, и утицало на стање у РСК, где се то стање испољава у далеко тежем облику, које приказују ратни сукоби.
Деведесет трећа година је веома значајна за Српски народ, пре свега у његовој подели и нејединству, у подели јединствене територије, јединствене оружане силе и небризи једног дела народа за судбину његовог другог дела. То описујем у другом поглављу, када нас војнике, другове и саборце деле и отуђују.
Двадесетпрвог јануара деведесет треће године, почетком викенда, када су институције међународне заједнице и администрације њених органа паралисане, ван функције, отпочела је агресија Хрвата на српска села и огњишта у Равним Котарима, у Републици Српској Крајини. Сва средства јавног информисања савезне државе су ову вест објавиле без одређене реакције државних органа и институција.
Као да су чекали званичан став ментора који су можда, на нашу општу националну жалост постојали, или можда због кукавичлука или тренутне слабости или неспособности званичних органа СРЈ да предузму хитне мере да се агресија заустави и да се почне аутоматско кажњавање агресора због грубог кршења међународног права, међународних гаранција и органа који их спроводе, као прихваћених обавеза, у заштити српског становништва на сопственој територији.
И, уместо да се хомогенизујемо и да дамо јединствен одговор на НАТО агресију, они нас поделише.
Ево отписаше и нас. Отписаних је било око осамдесет, за два аутобуса. Пуковник наочарка ми невољно пружи списак отписаних, што ја одбих и одбрусих му да га преда својој Врховној команди јер на њему нас има разних, па вам можемо и затребати, времена се мењају, а можда вам нешто и дугујемо, понеко правило, ћебе, а можда и оружје, оно из ЈНА.
Гледао сам врло жив скуп људи углавном средње доби и старијих. Већину њих сам познавао, из школе, из трупе, највише са ратишта из првог полувремена “утакмице“ ратног вихора од септембра деведесет прве до јуна деведесет друге године, као припаднике ЈНА.
Сели смо у аутобусе и кренули. Родбина и пријатељи су нам махали са сузама у очима. Уздахнули смо за онима који су нам најдражи.
Ко се радовао војнику сем онога ко га је родио и онога кога је он родио!
Нико га други није ни волео сем ратних другова са којима је делио добро и зло.
Војнику је најбољи избор бити тешка жртва рата, јер га једино тако понеко помиње и понекад сећа, не из захвалности, него из потребе, у зависности из којег је табора српске поделе.
Шаљу нас преко територије Других Срба, који су према нама званични и хладни на територију Трећих Срба за које и не знамо како ће нас примити и да ли смо им уопште добро дошли.
Е, моји српски официри, ми нисмо само отписани него смо и илегалци.
Према нама се ови Први Срби тако и односе. Немојте да се изненадите неповерењем и накарадним пријемом непријатељски расположених Српских бирократских радикалиста у Книну!
То је мој други одлазак у рат.
Први пут сам ишао као припадник ЈНА у моћној и спремној Армији да се обрачуна са хрватским паравојним формацијама.
Нису нам дали, они који су одлучивали о судбини Српског народа и Војске, имали су друге циљеве, а не оне циљеве за које је ЈНА имала своје Уставно право и своју Уставну обавезу.
Нису нам дозволили, само зато што су се плашили за своју судбину, а ми војници смо погрешили, што смо се сукобили са хрватском сиротињом а носиоце рата у Загребу и Београду дозволили да нас униште.
Оптуживали нас од Словеније, са којом су склапали договор о подели а за своју велеиздају оптуживали нас војнике, те спречили коначан обрачун са словеначком паравојском, повратком јединица у гарнизоне и повратком 150 авиона назад у базе.
Нису нам дали да победимо, него нас својом лажном и прљавом медијском кампањом пред народом провлачили кроз блато издаје и срама. Знали су, да би исту судбину доживели.
Напустили су своје циљеве и оставили Српски народ на цедилу.
Ево сада идемо да се бранимо, јер нам нису дали да победимо.
Ми смо њима помогли од Шваба да се ослободе а они нас оставише на цедилу као да нисмо њихови, или смо за неке овде погрешили што смо им уопште помагали, јер тврде да није требало против фашизма ратовати.
Ево, на коридору територије Других Срба, трећи пут, нас претиче колона Арканове гарде од десетак људи у три возила, два Пајера и једно мање војно теретно возило. То ме помало охрабри, те промислих у себи да је добро да се бар неко креће тамо где се наши Срби убијају, протерују са вековне територије, где се пале њихова огњишта, где се руше трагови њихове културе, где се руше споменици њихових жртава које су им наши заједнички злотвори нанели кроз историју, вековима уништавали, протеривали и покрштавали.
Није било гласова против агресије од стране наших католика, шпијуна, невладиних организација и њихових такозваних независних медија.
Није било прозивања и осуда својих НАТО савезника, осуда агресије својих истоверника, према којима гаје скривену пажњу и жељу да не узнемиравају своје империјалистичке власнике.
А овде у Републици Српској, код Других Срба ништа ново. Понешто је и бледо речено, као да тамо негде на пијаци комшија продаје краву. Уосталом, овде је све криминализовано, приватизовано, отуђено и дошло до сличних схватања ситуације.
Доласком у Книн, у првим сусретима са војском и полицијом и распоредом МУП и ГШ у војној згради, видан је примат полиције.
Жива слика и прилика стања у Србији. Тај однос је владао у целој Крајини, а колико ми је познато и у РС. То стање више пута описујем у књизи као један од значајних узрока пада Крајине.
Крајина је била располућена, нико није могао са никим, Бабић и Мартић су у сукобу и то више што су желели и више што нису, (додати изборе 94).
Јављам се команданту ГШ, са рапортом кога сам довео…. који ми са тешко незрелом констатацијом одговара: “Боље да си довео два потпоручника”.
То је догма Мартићевих полуписмених владара којом пуковнике трпају у ров, да би владали својим примитивним царством.
Сметали су искусни официри из трупе и рата, образовани наставници, професори и доктори наука, чак и светског гласа.
Уосталом ако су отписани у Србији шта ће и мени, иако су они једини ти који су својевољно дошли у рат.
Добијамо информације о стању на фронту, са тенденцијом слабљена напада ХВ, врши се распоред отписаних официра из Србије, распоређен сам и ја на месту главног оперативца у Главном Штабу, инсистирам, и упућујем се на фронт.
Описујем сусрет у команди ОГ у Бенковцу и упознајем са веома тешким стањем на ширем простору ратних дејстава, а затим на командно место 91. мтбр (моторизоване бригаде) од око 5.000 бораца, где сагледавам стање на самом фронту.
Сусрет са командантом Богуновићем, који ми представља врло критичну ситуацију на фронту, што као последицу недисциплине, што слабог одзива и слабих организацијско мобилизацијских припрема и као последица непопуњених и неисправних борбених средстава и низ других слабости.
Али захваљујући храбрости и борбености тенкиста капетана Колунџије и пешадинаца на фронту, уз изузетну сналажљивост артиљераца, напад Хрвата је заустављен.
Описујем напад на Команданта бригаде пуковника Богуновића и његову смрт, сусрет са Арканом и десетак његових гардиста из Београда, посету наше савести да опише херојство српске гарде.
Описујем стање на фронту северно-далматинског корпуса и садејсво са ВРС и Личким корпусом, а на основу извештаја, и стање војске СК у целини.
Описујем расуло Обровачке бригаде и њено враћање на фронт.
Описујем заустављање агресије Хрватске Војске и три неуспела против напада наше војске да се поврати окупирана територија.
Долазак добровољаца, њихова тотална неупотребљивост и велика медијска реклама.
Све је више вредело него сељак и радник који је ратовао и хранио своју неверну децу, коју су други индоктринирали и онеспособили за борбу и рат.
Описујем покушај покретања народа у бежанију под утицајем Пете колоне.
Описујем убиство рањеног борца од стране четника и погубност у подели народа и инсистирању на пропалој и превазиђеној доктрини рата у одбрани огњишта.
Смиривање фронта и анализа стања војске.
Упознавање Скупштине са веома лошим стањем Војске РСК и предлог за њену реорганизацију.
Израда плана „МАЧ“ за формирање јуришне бригаде „Војвода Вук“, који је добио велику подршку у народу.
Покушај и неуспех, уз навођење свих узрока неуспеха, од опструкције локалних моћника и самог Председника Републике, неспособност и војног и политичког фактора, и покушаја њеног физичког разбијања ангажовањем на граничне страже.
Упућивање тзв Капетана Драгана у Крајину и његов покушај њеног преузимања или разбијања.
Моје упозерење најодговорнијим људима Крајине, да ако се војска не реорганизује нестаће и ње и народа:
„Господо, ако се не предузму мере на стварању снажне војске, нестаће и народа и Крајине.”
На захтев Команданта откуцао сам своје упозорење у 12 примерака и поделио челним људима Крајине.
Општа малодушност, нејединство и неслога у Крајини није могла да се превазиђе па је дошло до и препланирања плана.
Препланирање реорганизације Војске по регијама и тотални неуспех.
Пресељење језгра бригаде у Лику и проблем и крај пројекта МАЧ.

***

Слободан Вукосављевић

У својој књизи коју нисам објавио, у улози Команданта севернодалматинског корпуса описао сам напоре за стварање снажне организацијско формацијске структуре војске и сигуран ослонац за мир и сигурност српског народа.
Крајина је била граница за коју сам био сигуран, да ако падне да ће паст и Србија. Тако сам се односио према изградњи војске и њене моћи.
Имала је потенцијал, инфраструктуру, наоружање, веома повољне орографско-географске услове, веома богате историјске традиције за вођење рата, које наводим у уводном делу од неколико векова пре нове ере, изворе живота и прилагодљивост народа тешким условима, а тиме и могућност за дуготрајну борбу и победу…
Али није имала циљ, вођу, јединство, дисциплину и није имала снагу да се обрачуна са криминалом, да спречи паравојску и да се заштити од непријатеља, и туђег и свога.
А, да ли је српски народ уопште имао то што није имао српски народ Крајине, да га је имао, имали би га и Крајишњци.
Све негативне појаве које сам навео у књизи “Зашто је пао Книн”, су природна последица стања које наводим у овој књизи.
Па драги пријатељи, који се са мном не слажу о кључним узроцима пада Крајине, морају да се загледају у судбину народа и да виде своје лице и испитају своју савест, колико су тој судбини допринели.
Да они, који су носиоци тих узрока, врате опљачкано богатство народа, да се исповеде пред поштеним свештеницима због криминала који су починили, за лажи и обмана које су посејали, издаја које су починили и које чине, ако уопште имају веру, да врате лажне пензије, лажне инвалиднине, борачке привилегије и незаслужене чинове и одличја.
Крајина је имала на списку око 65.000 бораца и око 200-250 активних старешина официра и подофицира, то је 0,3 до 0,4 %, који су распоређени у општинама и местима свога порекла и под потпуним утицајем локалне политике и локалних моћника.
Врло мало официра знам, а познајем их скоро све, који су били ван утицаја крајишког болесног система, па одакле људима прљаве свести мотив да су за пад Крајине криви официри, сем римокатоличке доктрине и наших непријатеља, као и Србља која се у ту доктрину вешто уклапала, ради спровођења својих прљавих интереса. И, наравно прања руку одговорних у пребацивање кривице на некога ко фактички није ни постојао.
Све те узрока пада Крајине које описујем види се и по статусу њихових носилаца на разним дестинацијама у Србији и свету.
Зашто сам дигао кредит да објавим ову књигу – да дам свој допринос истини за страдање српског народа.

Циљеви објаве и промоције моје књиге:

  1. Да, у памћењу Срба, освежим сећање на геноциде хрватског народа над српским народом, јер се заборавља.
  2. Да подсетим хрватски народ на одговорност за геноцид који су починили над Србима, западне земље и Римокатоличку Цркву а који су хрватски народ у злочинима подржавали.
  3. Да подстакнем историјску одговорност и бригу младих генерација Срба и Хрвата за ослобођење окупиране Републике Српске Крајине и остварење историјског помирења наших народа.
  4. Да се од младих људи у српском корпусу организује покрет и институције за бригу над српским народом и сарадњу са Хрватском и међународном заједницом, Кином, САД, Русијом, Индијом и Ватиканом за обнову Републике Српске Крајине
  5. Да се сазна истина о узроцима рата и чиноцима зле судбине српског народа.
    Почео бих, “Сви они који су радили на разбијању Југославије, дали су велики допринос за разбијање српског народа и дали су велики допринос за нестанак РСК и протеривање крајишких Срба са својих вековних огњишта”.

Дођосмо на почетак, неки нови Срби ми рекоше ово је твоја отаџбина, а они је опљачкаше као да је туђа.
Уједињена Немачка, распадом Совјетског Савеза, окупља старе савезнике и терором англоамеричке коалиције, под идеологијом римокатоличког комесара и православног клера, новим оковима социјалне, националне, верске и сваке друге људске и опште овоземаљске догме и неправде, руши стратегију, да сиротиња има своју имовину и да свако живи од свога рада. На сцену враћа доктрину „пљачке сиромашних од стране богатих“.
Српски народ неделима својих издајника, страних слуга и поданика, који их пљачкају, из благостања пада у ропство.
Србија је своју слободу стицала стварањем Српске Војске у Кнежевини и Краљевини, победом у Балканским ратовима ослободила државу и стекла углед на Балкану и као држава и као сила која је у стању да своју државност брани.
Победом у Првом светском рату Српска војска постаје база Војсци Краљевине Јудгославије. Иако снажна и модерна војска, издајама доживљава неуспех и распад, а потписивањем капитулације војска Краљевине Југославије нестаје.
На просторима Југославије стварају се квинслишке државе и квинслишке војске.
Ствара се нова војска која постаје јединствена оружана сила, пре свега Српског народа, која се разбијањем Југославије трансформише у Војску РСК, Војску РС и Војску СРЈ.
Војска РСК је само делимично стасала у борбама у јединицама ЈНА, а остале снаге су борбено биле потпуно неупотребљиве. Војска РС је стасала у борби и постала значајан ослонац српском народу уопште. А, ВСРЈ пружа снажан отпор НАТО агресији и постаје снажан бедем англоамеричком колонијализму.
Победом Пете колоне Петог октобра 2000.године отварају се врата колонијалном имеријализму који уништава војску и пљачка државу и народ.
Према томе видљиве су снаге које су издале Крајину.
Покретом народа и стварањем народног система и привреде стећи ће се услови и за стварања народне војске.“

Дођите у што већем броју јер се само три ствари не могу вечно скривати: Сунце, Месец и ИСТИНА!
ДОЂИТЕ ДА СЕ ИСТИНА ЧУЈЕ!
ДОЂИТЕ ДА СЕ ЈЕДНОМ ЗА СВАГДА ПРОБИЈЕ МЕДИЈСКИ МРАК!
ДОСТА ЈЕ ЛАЖИ СА МАС И АЛТЕРНАТИВНИХ ОКУПАТОРСКИХ ДОБРО КОНТРОЛИСАНИХ МЕДИЈА И ЈОШ БОЉЕ ПЛАЋЕНИХ СТРАНИХ СЛУЖБИ КОЈИ НАС ТРЕТИРАЈУ КАО СТОКУ И ГОРЕ НЕГО РОБОВЕ!
НАШ ЖИВОТ ЈЕ НАШЕ ПРАВО А СУВЕРЕНОСТ ПРИПАДА ГРАЂАНИМА А НЕ ЛОПОВИМА, ПРОФИТЕРИМА, ИЗДАЈНИЦИМА И КРИМИНАЛЦИМА!
НИЈЕ ДОСТА – ПРЕВИШЕ ЈЕ!
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ СУ ЕКСПОЗИТУРЕ СТРАНИХ СЛУЖБИ И КРУПНОГ МОНЕТАРНО КОРПОРАТИВНОГ ЕСТАБЛИШМЕНТА – ЗА СВОЈЕ ДЕЛОВАЊЕ МОРАЈУ СНОСИТИ АДЕКВАТНУ ОДГОВОРНОСТ ПРЕД СУДОМ ЈАВНОСТИ
МИ НИСМО НА ПРОДАЈУ!

ИЗВОР: Global Media

————

15.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. ДОК ЈЕ ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ КОМОНДОВАО НИЈЕСУ НИКАДА партизани НИ усташе ДОШЛИ У КНКН И НА ДИНАРУ А БИЛО ЈЕ ОКО ПЕТНЕСТ ИЉАДА ЧЕТНИКА А 1995 БИЛО ЈЕ ЧЕТРИ ПУТА ВИШЕ ПА СВЕ ПАДЕ ЗБОГ ИЗДАЈЕ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА ПОКУШАЛИ СУ партизани ДА ОСВОЈЕ АРЕЖИНУ АЛИ ДИНАРСКОЈ ДИВИЗИЈИ ПОМОЖОШЕ БРАЋА ИЗ ЕРЦЕГОВИНЕ ПОД КОМАНДОМ ВОЈВОДЕ ПЕТРА БАЋЕВИЋА ДОВОЉЊО ЗА ПРВИ ЧАС СРБСКЕ ИСТОРИЈЕ ЗА МЕНЕ ЈЕ ИСТО КОСОВО МЕТОХИЈА КНИН ДИНАРА ЂЕ ЈЕ ЧЕТОВАЛА ДИНАРСКА ДИВИЗИЈА

    Свиђа ми се

  2. Једино могу да жалим аутора због његове „тужне“ судбине. Тезе о „отварању архива“ и о томе како „после ове књиге више ништа неће бити исто“ једноставно не стоје. Аутор себе проглашава СРПским официром али је и даље само официр „ЈНА“ и ј“U“гоносталгичар. Све ово тврдим јер сам и сам био свједок тога времена а живио сам и радио у тадашњој СР Хрватској. Радно мјесто ми је било такво да сам се много кретао био међу људима а многи су тада мислили да сам „њихов“ тј. ‘рват тако да сам чуо много тога што један официр ЈНА (срПског имена и презимена) никада не би чуо ни сазнао. Доказ ауторовог непознавања ситуације је и прича о страдању „хрватске сиротиње“ а и питање истоме :
    Од куда у том његовом „социјалистичком“ уређењу , заснованом на комунистичкој идеологији једнакости , постојање класа и сиротиње , посебно „хрватске“?
    Пошто сам поријеклом са Баније одлично познам тај простор и одговорно тврдим да су сва „хрватска“ села (иако их је било много мање , можда мало више од 10% у укупном броју) била фаворизована у односу на „СРБсака“. Сва су прије била електрификована , прије су добила водовод , прије су добијала асфалтне путеве и све то из буџетских средстава. СРБска села су то све „добијала“ али тек када су , дјелимично или у потпуности платила. Чињеница је да су послије „другог“ рата СРБска села била скоро у потпуности спаљена а прије тога опљачкана за разлику од „хрватске сиротиње“ која су остала читава и богатија за „ратни плијен“. О учешћу „хрватске сиротиње“ у усташким и домобранским јединицама овај пут не желим јер би се много одужило. Прескочити ћемо и , иначе јако битно , вријеме „мас-пока“ и писања „Устава СФРЈ“ из 1974.г. а које аутор жели заборавити те долазимо до краја осамдесетих.
    Већ крајем осамдесетих се увелико осјећала атмосфера рата и већ тада је било сазнања (имам их и сам много) о припремама за исти кроз наоружавање и друге радње. У свему томе активно учествује и „хрватска сиротиња“ али и „хрватска елита“ па и сви њихови комунисти али и чланови породица официра ЈНА које су шпијунирали дјеца , супруге и читава тазбина. На ту тему је „хрватска сиротиња“ чак и снимила филм , пародију , наслова „Како је почео рат на мом отоку“. По мом мишљењу се односи на једног Вашег колегу који је предао касарну снабдјевену значајним убојним средствима као што су тенкови. Филм је рекламиран видео-клипом у коме „хрватска сиротица“ позива свог супруга срПина да се преда и врати кући а то гласи овако : „Вукота! Вукота! Врати се дома! Спремила сам ти пашта-шуту!“.
    Долазимо до срПа комуниста ,цивила , чланова и руководилаца СКХ који су били , поткупљиви , склони крађи и осталим марифетлуцима те тако постајали лак плијен службама „хрватске сиротиње“ које су их могле уцјењивати и са њима манипулисати. Постоји један такав сада у Београду , име му нећу помињати а многи ће га препознати , који је читаво описано вријеме сарађивао са политичарем који је дуго на високим позицијама у Р.С. (као и многима у Србији) и утицао на „пад“ РСК. Нисам прочитао Ваше дјело па ми није познато да ли сте и за њих нашли мјеста у њему? Познат је случај да је у другој половини 1994.г. спријечен шверц робе украдене из „Робних (ратних) резерви РСК“ а ухваћен је поменути политичар из Р.С.? Без тадашњег премијера (а тада је то био онај чије име не желим помињати) то не би могло бити „одрађено“. Не знам да ли им је то послије успјело а вјерујем да јесте јер се они лако не предају када је „бизнис“ у питању. Нити иједан од њих није припадао , како их Ви називате , „радикалним“ круговима. Напротив , оба су комунистички кадар.
    И на крају , за судбину РСК нису одговорни СРБски националисти већ комунисти и један број официра ЈНА. Оптуживати несрећнике из цивилне власти РСК који су постављани из Београда и којима се из истог манипулисало а скидати одговорност са себе није поштено и људски. Не пере се властити образ прљањем туђег. Само један је Милан Тепић. А поред једног , на жалост , скромнијег броја СРБских родољуба међу официрима тадашње ЈНА све остало го ј“U“гословен и титоиста.

    Можда би Вам све било јасније да погледате сљедеће и прочитате текст коментара :

    Реч Војводе Момчила Ђујића о екуменизму и уједињењу са папистима… (видео)

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s