АКТУЕЛНО

Руски Диор одржао ревију у Београду: Ко је заправо чувени Слава Зајцев? (видео)


Најпознатији руски дизајнер Вјачеслав Зајцев и Маја Тешић, преводилац СРБског ФБРепортера

Многи електронски и штампани медији објавили су вест о доласку Вјачеслава Зајцева у Београд где је у Етнографском музеју одржана и ревији његових креација, али смо за вас одабрали текст из магазина ЕLLE , који у целости (ћирилизовано) преносимо.  Иначе, званични преводилац догађаја је, оно што је за нас важно и због чега смо поносни, Маја Тешић, преводилац са руског језика СРБског ФБРепортера.

Најпознатији руски дизајнер Вјачеслав Зајцев и Маја Тешић, преводилац (СРБски ФБРепортер)

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО ПРИЛОГ РЕВИЈЕ ВЈАЧЕСЛАВА ЗАЈЦЕВА

Руски Диор одржао ревију у Београду:
Ко је заправо чувени Слава Зајцев?

Невероватно је како на прагу девете деценије (Слава има 79 година) Вјачеслав „Слава“ Зајцев уме да опчини и заведе модну публику једнако као на самом почетку каријере која се веже за СССР и ране шездесете.

Етногафски музеј имао је част да у оквиру првог Etnology fest-а угости легендарног руског дизајнера – Славу Зајцева који се београдској публици представио колекцијом „Извори“ која обухвата ретроспективу модела на тему руске народне ношње, створених током три деценије стваралачког рада.

У њој се обједињује нови смисао националне традиције, могућности фолклорног кроја, декоративности руског орнамента, очување ручне занатске технике. Беспрекорно сачињени, капут, кратки женски капутућ, јакна, сукња и блуза израђени су по традицији вишеслојне националне одеће и богато украшени раскошним умецима од чипке, крзна и веза.

Сада већ најпознатији руски дизајнер на свету, чувен по јединственим хаљинама и капутима направљеним од ручно тканих материјала, ситног и уникатног етно веза али и „павлово“ марамама, у стилу најбољих couture креација одувек је био амбасадор руске културе и њених фолк-етно обичаја.

За разлику од многих руских дизајнера који су одавно напустили традицију и пригрлили модерне трендове, Слава је остао веран свом препознатљивом стилу.

„Слава је први и једини дизајнер кога би сви млади таленти требали да имају у виду приликом покретања сопствених линија. Он је сјајан узор за почетнике, а посебно оне који желе да креирају моду која се базира на ручној, уникатној изради“, изјавио је на пролеће Александер Шумски, оснивач Mеrcedes-Benz Fashion Week-а у Русији.

Зајцев је такође први дизајнер који се „пробио“ на светско тржиште и приказивао своје нове колекције поред Карла Лагерфелда и Пијера Кардена (Карден је посебно био импресиониран креацијама руског колеге током пута у Москву 1965.). Француски медији прозвали су га „Црвени Диор“ илити совјетски „одговор“ на Кристиана Диора, док је амерички Vogue био још галантнији у комплиментима назвавши га „царем совјетске моде.“

Као и велики број дизајнера који су за време комунистичке ере имали повластице али и приврженост тадашњих лидера, Слава је наводно одевао супругу Горбачова, Раису, што је сам креатор одбацио као неистину касније, признавши да је од свих „првих дама“ само одевао сада већ бившу Путинову супругу, Људмилу Путин.

Детињство и школовање

Слава је рођен 2. марта 1938. у Иванову, индустријском руском месту познатом по текстилној индустрији. Током раног детињства имао је обичај да се игра у локалном позоришту и постане глумац у мјузиклу. Нажалост, Славин отац завршио је у затвору за време Стаљина под оптужбама да је „издајник нације и непријатељ народа“, те је дечаку самом тим било забрањен упис на Универзитет. Уместо тога студирао је локалну Техничку вишу школу на којој је завршио текстилни дизајн. Након што је у класи завршио као најбољи ђак, добио је прилику да упише престижни Moscow Textile Institute 1956. И овде је бриљирао и био најбољи студент.

„Сећам се да су ме сви гледали чудно јер сам се појавио на првим предавањима у љубичастим панталонама, зелено-љубичастој јакни и капи. Био сам први који је из неког мањег места, скоро па села уписао ову престижну школу.“

Ипак, морало је да прође прилично доста времена да би успео у модној индустрији. Након школовања, постављен је за техничког руководиоца Експерименталне техничке кројачке фабрике Мособловнархоза у граду Бабушкину, где је створио прву ауторску колекцију специјалне одеће за раднице у области и селу.

Када му је у једном тренутку указана шанса да се запосли у самом атељеу фабрике где се налазила креатива која је пратила трендове које је касније имплементирала у своје униформе за велики део СССР, један од завидних и љубоморних на високој позицији, стопирао је његово напредовање.

То га није спречило да се на првом већем и битнијем састанку истакне са колекцијом јакни у јаким бојама и „валенки“ чизмама које су биле офарбане у све могуће боје.

„За инспирацију ми је послужила одећа коју носе заробљеници, јер су они управо тада носили сиве, плетене јакне и те валенке у такође сивој боји. Ја сам само избацио сивило и унео ведрину, али опет био је то шокантан моменат који је изазвао скандал.“

Иако су дотичне моделе искритиковале његове колеге и старији дизајнери, скице су касније завршиле у магазину Paris Match.

Ускоро Слава је прешао у Свесавезни дом модела одеће на Кузнецком мосту у Москви, где је радио 13 година.

Полако Слава је успео да изгради модни кредибилитет који му је касније омогућио да добије послове попут креирања олимпијских униформи за летњу Олимпијаду 1980. Те исте године, победио је и на бугарском такмичењу за њихове униформе. Седам година касније, мало пре пада Берлинског зида, Зајцев је одржао спектакуларну ревију у њујоршком хотелу Валдорф Асторија, где је привукао пажњу и дивљење Oscara de la Rente. Те исте године, париски Лореал дао му је прилику да осмисли парфем Maroussia.

1982. је постао уметнички руководилац, а 1988. директор Дома моде на проспекту Мира 21, који данас носи његово име. Управо овде он ствара први професионални Театар моде у земљи, који сада успешно гостује у многим земљама света, као и Лабораторију моде и Агенцију за моделе. Најпознатије колекције мајстора су са великим успехом приказане у Њујорку, Паризу, Минхену, Фиренци, Токију, Њу Делхију и другим метрополама света.

Према скицама В.М.Зајцева направљени су костими за представе многих позоришта у Москви и Санкт Петербургу; он са успехом сарађује са многим познатим спортистима, позоришним и естрадним уметницима. Много времена и пажње поклања развоју дечијег стваралаштва.

1988. постигао је огроман успех излагањем колекције „Руске сезоне у Паризу“ у театру Марини, после чега је стекао право за излагање својих колекција у сезонама Haute Couture. 1989. победио је на скупу „Пет најбољих дизајнера света“ у Токију.

За све то време, он са пуним правом заузима водеће место, не само као један од пионира у области домаће моде, већ и по снази свога талента и моћи стваралачког доприноса. Захваљујући његовом раду, руска мода је достигла светски ниво и заузела угледно место, раме уз раме са опште признатим модним диктаторима, као што су Француска и Италија.

По речима дизајнера, лепота руских жена и историја руске одеће биле су надахнуће за стварање колекције „чији се колорит буди жељу за животом, јер се у њему одражава наша раскошна руска природа!“

***

Најпознатији руски дизајнер Вјачеслав Зајцев и Маја Тешић, преводилац (СРБски ФБРепортер)

————

17.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s