АКТУЕЛНО

Дивљи запад усред Европе: Како је једна земља ЕУ постала мафијашки рај?


Експлозија аутомобила била толико јака да су истражитељи данима сакупљали делове тела убијене новинарке

Експлозија бомбе подметнуте испод аутомобиле који је унајмила Дафне Каруана Галициа, најпознатија малтешка истраживачка новинарка, била је толико јака да су истражитељи чак четири дана скупљали остатке њеног тела и возила по оближњем пољу. Потрага за починитељем трајаће много дуже, ако се уопште икада и заврши хапшењем.

У најмањој, али и економски најбрже растућој економији ЕУ у последње две године заблежено је чак шест сличних ликвидација. Мете, додуше, нису били новинари, но ниједан случај није решен. Многи сумњају да ће и сада бити тако.

Бритка и оштра

Најновија жртва имала је велики број непријатеља. На свом блогу критиковала је многе: од чланова владајуће Лабуристичке странке и лидера опозицијског десног центра (који се, иако је против ње подигао неколико тужби због бритког, неустрашивог језика, сада профилише као предводник борбе за правду), преко азербејџанске прве породице и картела до иранског банкара, кинеских бизнисмена и корисника оф шор порезеских оаза попут Панаме и Британских Девичанских острва.

У критикама и писању била је пикантна, често немилосрдна, не штедећи оне о којима је писала до те мере да се у четвртима које су упоришта њених непријатеља наводно славила вест о њеној смрти.

Остатак Малте, па чак и они који се нису слагали са стилом њеног извештавања, у потпуном је шоку и тражи одговоре. Грађани су то показали овај викенд кад су се хилајде њих слиле на малтешке улице те у два наврата поставили транспаренте „Мафијашка држава“ на зграде. Тражили су, осим правде за убијену, и хитну оставку начелника полиције, петог у последње четири године, и државног тужиоца и промену начина њиховог избора.

Осим Малте, атентат је уздрмао и целу ЕУ која је острвску државицу примила у своје чланство 2004. године и, суочена са кризом поверења, представљала је као доказ успеха и смисла Уније. Атентат доказује да је на Малти, упркос површинском сјају, нешто опасно труло. Убијена је новинарка на то упозоравала годинама.

Европска Панама

„Криминалци су сада где год погледате. Ситуација је очајна“, завршила је свој последњи текст, објављен на блогу у понедељак поподне, пола сата пре него што је села у аутомобил и нестала у детонацији.

Досад се наоко, и издалека, чинило како Малти баш све иде од руке, поготово захваљујући сплету одређених околности. На пример, њен финансијски сектор доживео је прави успон након кризе на Кипру 2013. године и острво је постало права оаза ниског пореза, (европска) „Панама“ на другом крају света у односу на истоимени оригинал, преноси „Јутарњи лист“.

Због Арапског пролећа, које је у туристичком смислу нокаутирало Тунис, узлет је доживео и тај сектор. Број туриста повећао се на годишњем нивоу за око 900 хиљада. Догодио се и Брегзит који је Малту промовисао у „друго острво“, дубоко укопано у ЕУ – као бившу британску колонију и енглеско говорно подручје – који привлачи невиђени страни капитал, досад 70.000 компанија, и у којем држављанство има легитимну цену.

Но, медаља има две стране. Политичко мешање и константно мењање вођства срозало је, пише „Њујорк тајмс“, квалитет тамошњег правосудног система.

Све се разоткрило

– Поверење не функционише као поуздано уставно начело када су људи непоуздани – тврди Џастин Борг-Бартхет, правни стручњак са Малте.

Кристиан Перегин, оснивач онлајн портала „Ловин Малта“, тврди да је убиство новинарке обелоданило реалност на коју је годинама указивала.

– Малта се налази између Европе и Северне Африке. Говоримо енглески и имамо енглеску традицију, али говоримо и малтешки који је заправо мешавина арапског и италијанског. Наша национална психа увек је негде између та два врло различита света – објашњава Перегин.

Та двојна природа помогла је да се продуби страствени политички сукоб две највеће странаке, лабуриста и опозицијске Националистичке странке чији лидер Адриан Делиа говори не само о „борби против корупције, него и културе мржње“. Убијена новинарка, на пример, на свом блогу, након смрти некадашњег шефа лабуриста Дома Минтофа, пожелела му је да „труне у паклу“. А један од полицајаца на којега се обрушила својим пером прозивајући га за пијанство и склоност плесу у крилу, Рамон Мифсуд, на Фејсбуку је њену смрт коментирисао речима: “Свако добије шта заслужује, ђубре”.

Годишње се прода 700 држављанстава по 1,2 милиона евра

Прошле је године Малта је продала готово 700, а према неким изворима и 900, својих пасоша. Власти одбијају да открију ко су купци и њихово оригинално држављанство. Укупна цена држављанства износи око 1,2 милиона евра, а новац од продаје држављанства иде у државни буџет. Држављанство се продаје од 2013. године, а до септембра 2017. број захтева износио је 1.500 од укупно 1.800 предвиђених програмом.

Малтешко држављанство подразумева пасош Европске уније, којим се без визе можете путовати у 166 земаља света, а многи су, укључујући убијену истраживачку новинарку, тврдили да продаја држављанства отвара простор корупцији те представља позивницу мутним ликовима.

Појединачни инвеститор мора да да минимални допринос од 650.000 евра: 70 одсто иде у фонд који је успоставила влада, а остатак у консолидовани фонд. Сваки члан породице мора да уплатити додатних 25.000 евра. Морају да инвестирају у некретнину у износу од најмање 350.000 евра и уложе најмање 150.000 евра у обвезнице или деонице које је одобрила малтешка влада, и то на најмање пет година.

Након годину дана добија се држављанство које је доживотно и преноси се на потомке.

Подносиоци захтева подлежу својеврсној провери, не смеју да болују од болести које би могле да угрозе здравље на острву и морају да имају чисти досјие (проверава се и Међународни кривични суд, Интерпол…). Процес траје годину дана.

Држављанство може бити одузето ако је стечено преваром, лажним представљањем, скривањем чињеница, ако је особа повезана са непријатељем или ентитетом који је био вољан да помогне непријатељу у рату, ако се особа показала нелојалном према председнику или малтешкој влади.

Тајани: Покренути међународну истрагу о убиству новинарке

Председник Европског парламента Антонио Тајани изнео је захтев за међународну истрагу о убиству малтешке новинарке и борца против корубције Дафне Каруане Галиције убијене у експлозији подметнуте бомбе на њеном аутомобилу.

Овај позив уследио је након што је породица новинарке оптужила премијера Малте Џозефа Муската да је био саучесник у њеном убиству, плашећи се да државни истражитељи неће извести праведну истрагу, преноси АФП.

– Очекујем да власти Малте не штеде напоре да дођу до открића тога шта се догодило – рекао је Тајани пред Европским парламентом у француском граду Стразбуру.

Према његовим речима, сваки траг мора да буде истражен.

– По мом мишљењу, Европол такође мора да буде укључен у оквиру међународне истраге у којој полицијске снаге могу да раде заједно како би оне који су одговорни довели пред лице правде – рекао је он.

Позив на међународну истрагу такође је упутио и потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс говорећи у парламенту.

– Насилно и брутално убиство Дафне, чињеница да се догодило у држави чланици ЕУ, дубоко је потресна – рекао је он одајући погинулој новинарки признање за њену улогу на блогу против корупције.

Како агенција подсећа, 53-годишња Каруана годинама је износила детаљне оптужбе за корупцију против Муската и његовог наближег окружења, а недавно је своја истраживања окренула и ка опозицији.

Након њене погибије, њена породица је оптужила Муската да попуњава свој кабинет преварантима и да ствара културу некажњивости која је Малту претворила у „мафијашко острво“.
Велики део њених скорашњих истрага, тичу се објављених информација о случају Панама (Панама Паперс) који је указао на улогу Малте као средишта наводног прања новца и утаје пореза.

– Убиство Дафне не сме проћи некажњено. Како можемо са кредибилитетом да тврдимо да штитимо новинаре широм света ако не можемо ни да им понудимо заштиту и правду овде, код куће – рекао је Тајани.

У знак захвалности, Тајани је рекао да ће просторија за новинаре Европског парламента у Стразбуру добити име по Каруани Галицији.

ИЗВОР: ВЕСТИ

——————

25.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Još uvek se ne zna ko ubi onog mučenika, novinara iz Jagodine, a pre toga su ženu ubili i rekli da je izvršila samoubistvo. Dada Vujasinović, bila je svuda i pisala sve što je mislila. Ona sigurno nije bila sklona samoubistvu. Potencijalne samoubice ćute ili vrlo diskretno ukazuju da će da izvrše nešto slično. Pantića su smakli i „pojeo vuk magarca“ niko nije optužen. Ima još slučajeva kod nas, nisu samo na Malti. Novinari znaju u šta ulaze kada po svojoj savesti, iznose ISTINU. Onaj kome smetaju ISTINA I PRAVDA koja bi trebalo da stigne skota, sveti se najjače. Što više se novinar primakne zlu, i o tome piše, osveta bude jača, ne gledajući ko će još tu da strada. Uvek se nađe ČASTAN ČOVEK- kome strah ne zatvara usta. Dokle će to biti, zavisi od spremnosti države i vlasti da reaguje blagovremeno i smesti skotove u zatvor..
    .

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s