АКТУЕЛНО

Кустурица: Милерову је требало позвати на војну параду или у Крагујевац


Прослављени филмски редитељ Емир Кустурица, након наступа књижевнице Херте Милер у Југословенском драмском, поручио је да је организатор погрешио када ју је позвао на Сајам књига, те да је требало да се договоре са надлежнима и позову је на војну параду или у Крагујевац, где би морала да положи цвеће и да ћути.

Милеровој није било место где се сакупљају љубитељи књижевности, навео је Кустурица у свом реаговању на иступ немачке књижевнице, добитнице Нобелове награде за књижевност, која је на трибини у Југословенском драмском, одржаној у организацији Амбасаде Немачке и Сајма књига, навела да су „Срби сами себи нанели патњу и да је војна интервенција легитимно средство”.

Кустурица, наиме, сматра да Милерова преферира војностратешки пут до националног освештења, радијацију коју уранијумске бомбе остављају у простору и да не верује у ефикасност метафоре и књижевног израза.

„Да смо били паметни и учинили тако, нема сумње, било би места да се уприличи предавање Херте Милер у Југословенском драмском на тему – ‘Утицај уранијума на освештење заблуделе Европске нације!’ И, уз такав повод би до краја схватили њен светонзор”, навео је Кустурица у свом тексту објављеном на порталу Искра, електронске новине Андрићграда.

Претпоставља, каже, да би у околностима војне параде отворила срце и поистоветила и Совјетски Савез са Руском Федерацијом, те покушала да нас убеди да је ослобађање Београда 1944. било релативно и да је дошло време за подизање споменика нацистичким војницима!

„Не сумњам да би она до краја изразила своју хуманост констатацијом да су и они били људи. Окрени обрни, по ономе што је изговорила у позоришту, она је хтјела да каже ‘у стварности је све као и у фудбалу гђе на крају, у другом полувремену свакако побједе Њемци’“, истакао је прослављени редитељ.

Има много начина да се сретнемо са Хертом Милер, констатује Кустурица и додаје да је можда, ипак, било најбоље да Милерову позовемо, неколико дана раније у Крагујевац. Тамо би је, каже, протокол натерао да положи цвеће на губилиште крагујевачких ђака и професора и што је најважније, морала би да ћути.

„После онога што је изговорила у Југословенском драмском тако би било најбоље. Показало се, наиме, да када нобеловка говори речником војникиње, отме јој се оно што литература не трпи. У своје име и под фирмом Нобелове награде оправдава цивилне жртве. Додуше све то чини, како каже, не због себе, него у нашу корист. Алфред Нобел се пржи у гробу јер његов лауреат тврди да је употреба динамита и горих направа здрава ствар за људски род и освештење нације”, истиче Кустурица.

Грешка је, дакле, што је Херта Милер позвана на Сајам књига, јасан је Кустурица и додаје да је наше госотпримство могла да осети, рецимо, и као гост Сајма аутомобила. „Иста зграда само неколико месеци раније. Оно јесте да код нас има више посетилаца на Сајму књига него аутомобила, али нашао би се ту неки њен обожавалац који воли ‘мерцедес’. Ту би попила искрени аплауз и уз неколико селфија осећала би се комотније”, навео је.

Замишља, каже, Херту Милер крај „мерцедеса конвертибл”, поносна као они војници који су умарширали у Београд априла 1941. након бомбардовања, које је било много слабије, тврде стручњаци, њене колеге, од оног којег је извео НАТО 1999.

„У времену када смо одрастали Херта Милер и ја (она је само годину дана старија од мене), пресудну улогу на мишљење али и на светоназор нису играле идеолошке поуке које је она ископирала из времена совјетске окупације Румуније и изговорила у Југословенском драмском у позоришту. То су чиниле књиге и филмови. Може се претпоставити да смо у исто време читали Солжењицина и патили за заточеницима попут Дениса Денисовича. Када смо гледали „Благо Сијера Мадре” или касније Брус Лија, срце нам је куцало за прогоњеним или пониженим и по правилу смо стајали на страни слабијих”, навео је Кустурица.

То су, сећа се, била времена када је реч била тврђава, а не, како каже, курва, као данас.

„Херта Милер нас учи да је такво мишљење изанђало и чини се као да се још увек рве са вампирима који до ње стижу у обличју Николаја и Хелене Чаушеску. Због те трауме она верује како су НАТО бомбе по Србији обезбедиле да се они никада неће вратити! Јер, да није тако и да има правде, Нобелова награда би уместо Херти Милер 2009. године била уручена највећем живом аустријском писцу Петеру Хандкеу!”, закључио је Кустурица.

ИЗВОР: ПОЛИТИКА/ТАЈНУГ

***

ПОВЕЗАНО:

*Зоран Шапоњић: Поливање Србије…

*РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: Проф. др Мирјана Анђелковић Лукић – Специјални, ХЕМИЈСКИ и РАДИОЛОШКИ рат НАТО алијансе над Србима 1999. уништавањем здравља народа и природе хиљадама година унапред!

*******

25.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. САМО ИМА ЈЕДАН ЧЕТНИЧКИ ФИЛМ БОЖИЋ 1943 ХОЋЕМО ЧЕТНИЧКЕ ФИЛМОВЕ НЕ ОНЕ ЛАЖНЕ партизанске ДЕ НЕМАЊА СНИМИ КОЈИ О ЧЕТНИЦИМА БИЈО БИ РЕД ВЕЋИНОМ СВИ СРБИ ЕРЦЕГОВЦИ СУ БИЛИ ЧЕТНИЦИ МАНИ СЕ јованке и тзв тита СА ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ ОД КОСОВА СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s