АКТУЕЛНО

Петар Искендеров: Енергетска безбедност и „енергетске игре“


фото: ИН4С

Са приближавањем зимског периода у Европи се појачала активност у области куповине енергетских ресурса – од чијег увоза директно зависи енергетска безбедност Европске уније. Међутим, специфичност њихових садашњих дискусија постала је орјентација на будућност – како с тачке гледишта конкретних обима купљеног природног гаса, тако и на плану дефинисања најугоднијих маршрута транспорта тих енергената за Европљане. И највећу заинтересованост у појашњавању ових питања закономерно пројављују земље Централне и Источне Европе – које имају чврсте традиције сарадње са Русијом по том питању и које желе да сачувају и ојачају сопствене позиције у својству регионалних центара за дистрибуцију гаса.

Посебна активност приметна је у Бечу – где су спремни да купују руски гас, у крајњем случају бар још пола века. „Гас из Русије у Аустрију поуздано се испоручује током 50 година. Ми ћемо се припремати да тај гас стиже у земљу и следећих 50 година, зато што гас има добре перспективе“ – изјавио је Рајнер Зеле, председник управног одбора нафтно-гасне компаније ОМВ, приликом свог наступа на заседању Аустријско-руског друштва пријатељства. Према његовим речима, аустријска страна тежи постизању дугорочних уговора, а испоруке из Русије су се увек одликовале поузданошћу. Аустрија није притом отказивала од перспективних куповина природног гаса из САД, но само уз услове угодних цена у поређењу са руским гасом који стиже гасоводима.

Позиција аустријског политичког руководства и бизнис кругова је добро схватљива. Руски гас не само да обезбеђује потребе националне економије и комуналног сектора, него и попуњава дистрибутивне гасне капацитете складишта у Баумгартену – једном од најкрупнијих складишта у Европи. „Сваки други кубни метар који сагори у Аустрији ради добијања енергије, стиже из Русије, и сваки други кубни метар пролази кроз транзитне пунктове – Украјине, Словачке, Чешке у скадиште „Баумгартен“ – сведочи Рајнер Зеле.

Током 2017. године, тражња аустријских потрошача за руским гасом значајно превазилази прошлогодишњи. Од 1. јануара до 15. октобра текуће године, „Газпром“ је извезао у Аустрију 6,4 милијарде кубних метара гаса више него у девет и по месеци 2016. године. Притом је још 4. октобра количина гаса коју је испоручио „Газпром“ у Аустрију од почетка текуће године, превазишла аналогне показатеље за целу 2016. годину. [овде]

Говорећи о улози руског гаса у обезбеђењу енергетске безбедности Европе, шеф ОМВ је практично оптужио за лицемерје оне снаге у Европи које покушавају да сруше пројекат изградње другог дела „Северног тока“. Он је поводом тог пројекта рекао да ће он „створити директну везу између европских потрошача и руских извора. Тај пројекат се финансира искључиво из приватног буџета, и ни један евро није био издвојен од стране Брисела на његову изградњу“. И што је карактеристично – против овог пројекта залажу се оне земље које саме хоће да добију руски гас – подвукао је Рајнер Зеле. [овде]

Пораст тражње за руским гасом у Европи заиста је добио стабилан карактер – посебно ако имамо у виду наставак озбиљног смањења сопствене производње. Као што је било истакнуто на заседању Савета директора ПАО „Газпрома“ које је одржано крајем септембра, у овом тренутку компанија „наставља да јача“ позиције на тржишту ЕУ. Током 2016. године „Газпром“ је извезао у земље изван некадашњег СССР-а рекордних 179,3 милијарде кубних метара гаса, а у текућој години одговарајући показатељ се очекује на нивоу 190 милијарди кубних метара. [овде]

„У овој години ми ћемо постићи још један рекорд у испоруци гаса чак и у случају реализације „Северног тока – 2“ и две гране „Турског тока“ неће бити довољне“ – прогнозира заменик председника управног одбора ПАО „Газпром – 2“ Александар Медведев. [овде]

Према сведочењу министра енергетике Русије Александра Новака, ПАО „Газпром“  и министарство енергетике Турске у овом тренутку разрађују питање о потписивању протокола о изградњи сувоземног дела другог, транзитног крака гасовода „Турски ток“ и завршни документ може бити усаглашен још до краја године. [овде]

Поред Аустрије, посебну заинтересованост за раст сарадње са Русијом у енергетској области, показује суседна Мађарска. На заседању међународног форума „Руска енергетска недеља“ о енергетској ефикасности и развоју енергетике, истакнуто је да мађарска страна наставља да повећава увоз руског гаса. У првих девет месеци текуће године, „Газпром“ је испоручио у Мађарску 5,5 милијарди кубних метара гаса, што је за 26,9% или за 1,2 милијарде кубних метара више него у јануару-септембру 2016. године. Од јула текуће године, Москва и Будимпешта реализују „возни ред“ који су потписали председник Управног одбора ПАО „Газпром“ Алексеј Милер и министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто, који предвиђа јачање билатералне сарадње по питању развоја гасно-транспортног система Мађарске. [овде]

У позадини тога, веома двосмислено делује позиција балканских земаља – које очигледно покушавају да одуговлаче време па чак и да играју „двоструку игру“ у тим важним питањима. У првом реду то се тиче Бугарске и Србије. Док се на речима декларише солидарност у развоју сарадње са Русијом у области енергетике, у Софији и Београду се истовремено осврћу на Брисел, покушавајући да нађу могућност прикључка гасно-транспортним пројектима ЕУ,  а такође и куповини америчког природног гаса.

Што се тиче Бугарске, ситуација изгледа јасна. Практично срушивши реализацију пројекта „Јужни ток“ под притиском Европске комисије, бугарска влада сада грозничаво тежи да нађе могућност како би се прикључила инфраструктури „Турског тока“. Министар енергетике Бугарске Теменужка Петкова која је у журби боравила у Москви, покушала је да убеди Аексеја Милера у заинтересованост своје земље за увоз руског гаса и његовог транзита преко бугарске територије „у контексту реализације пројекта „Турски ток“. [овде]

Међутим, историја „Јужног тока“ је већ темељно подлокала репутацију Бугарске и сада се она очигледно не налази међу прворазредним транзитним бенефициарима „Турског тока“.

Што се тиче Србије, то је последњих година земља показала неколико противуречности и чак узајамно искључујућих модела узајамне сарадње са Русијом у енергетској области – од потписивања споразума у циљу спасавања од банкрота компаније „Нафтна индустрија Србије“ и проширења гасног складишта „Банатски Двор“, до иницирања истраге против ПАО „Газпром“ од потписивања десетогодишњег уговора за куповину руског гаса потписаног 2013. године, па до покушаја да се руски гас замени испорукама америчког природног гаса са терминала у грчком Александропулосу, који чак још није ни изграђен.

Оваква двосмислена политика у случају Србије изгледа посебно сумњива и лицемерна чак и у поређењу са Бугарском, која је земља-чланица ЕУ и НАТО и зато са чисто формалне тачке гледишта може се бар правдати блоковском дисциплином. А већ српске власти немају могућност да се на то позивају. Но, они су зато одговорни пред сопственим грађанима, који уопште не одобравају сличне „енергетске игре“.

ИЗВОР: Фонд стратешке културе

————-

26.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s