АКТУЕЛНО

Поводом стогодишњице од почетка Октобарске револуције – Пред спомеником Светог цара Николаја, заштитника Србије и Русије (4)


Памтећи вијек од 25. октобра 1917. године (по Јулијанском календару) и почетка Октобарске револуције, а разумјевајући њене посљедице по руски и српски народ, те целу Православну цивилизацију, српски учесници на Јубиларном свесловенском сабору у Москви и Петрограду 2017. године, (Јубиларном јер је сазван у спомен на 150 година од Првог свесловенског сабора у Петрограду и Москви 1867. године, а на молбу Цара Александра Другог, деде Цара Николаја Другог Романова) обележили су овај догађај у оквиру програма „Памтимо и славимо светост православног Цара“.

***

Ранко Гојковић

Данас кад говоримо о цару Николају треба да се осврнемо на историју Русије и Србије данас, јер заиста онај ко не научи поуке из своје историје осуђен је на њено понављање.
Монархизам је један у Богу уставновљен поредак, знамо још из Старог завета да је то Бог благословио и да су миропомазани. Ми православни смо тај народ који је Бог замислио да буде виноград, то семе доброг на целом свету. Западни народи ништа друго нису никада ни радили осим што су ратовали против православних народа или се спремали за рат против православних народа. Они то никада нису прекидали до данашњег дана и неће прекинути до новог Христовог доласка. Зато наша борба против тих сила зла увек мора бити пре свега православна. Руси су један велики православни народ којима је тај велики удар који је сада на њих дала промисао, а нама је промисао дала да будемо носиоци те идеје на Балкану. Када се погледа руска и српска историја толико тога је испреплетано, а ми смо сведоци у тој историјској читанци.

Ако тако погледамо историју а не као чисту фактографију коју може научити било ко и после из ње извлачити неке поуке које му неће ничему служити, онда сведочимо као један народ који је увек, на неки начин, отварао многа врата Русима. Наша историја је невероватно повезана, од Пећке иконе Мајке Божије пред којом се крстио Владимир а после је Свети Сава донео у Србију, до Куликовске и Косовске битке које практично исти назив имају, једна врата, једне двери кроз који су ушли и руски и српски народ. После Косовске и Куликовске битке, девет година је разлика између њих, ни Срби ни Руси немају право на издају Христа. То су те двери на које позива Псалмопојац Давид – „Двери, отворите се двери иде Цар славе, Ко је тај Цар славе? Господ над војскама“.

Када смо долазили у неко тешко ропство православље је било наша држава, и на то православље су кидисали, и под Турцима и под Аустроугарима. То се догађало и са Русима. Велики руски писци говорили су шта ће се догађати уколико дође до дехристијанизације Русије. Гогољ је престао да пише, не зато што је полудео како то пишу лудаци, већ из сасвим других разлога. Приредио сам једну књигу о Гогољу, управо је била на овогодишњем сајму, Гогољ као православни витез. Он је написао Мртве душе да би рекао Русима да су оне мртве ако живе без Христа. Као што је касније Достојевски написао Зле духове практично сликајући, портретишући Лењина, Троцког и то зло које се обрушило на Русију, у тој несретној револуцији, написао и показао да су ти духови зли јер живе без Христа.

Та руска интелигенција је на то упозоравала, међутим, огроман број руске интелигенције се залуђивао тим западним вредностима, западним идејама које су и код нас протурене преко Доситеја и Вука и казна је полако стизала. Прва опомена је била, на руском двору се у једном тренутку причало више француским језиком него руским… све до тренутка кад су се Руси повукли из Москве да би направили обруч, у тим лепим храмовима којима смо се дивили, у Москви су затварали коње, да би руски народ видео коме се диве и каквој се култури диве… А кад су Руси умарширали у Париз ниједно стакло није поломљено, од тих „дивљих Руса“ како их они зову. То су просто два цивилизацијска света.

После те једне опомене дошло је до покајања руског народа, царство је враћено. Револуција 1905.године је спречена захваљујући јаком монархистичком покрету, међу њима је било и Руско Сабрање. Ја сам, могу са једном дозом поноса да кажем, што ме брат Анатолиј Степанов председник Руског Сабрања у Русији, најстарије монархистичке организације, замолио да оснујемо и Руско Сабрање у Србији, и ја сам његов председник.

Захваљујући том јаком монархистичком покрету та пошаст 1905.године је спречена, међутим, морам рећи, после тога нажалост није било мудрости, било је много економских идеја сјајних, али се на крају догодила једна комплетна издаја цара Николаја. Овде морам нагласити јер је веома важно, да је апсолутна лаж и пропаганда да се цар Николај од нечег уплашио у том тренутку, цар Николај је био издат, издали су га сви осим његове породице. Издао га је врх депутата Думе, његова војска – од 17 генерала руске војске 15 њих је потписало за одречење од цара. Он је дао све указе који су били потребни да се угуши побуна у Петрограду и да није било издаје у војсци та побуна би била угашена и не би било никакве револуције. То је био почетак пропасти Русије, почетак једног великог суноврата. Цара је издао, то морам рећи, један део Руске православне цркве, и после царевог одречења у ходнику Синода била је слика цара Николаја наопако окренута… Велики светитељи православни руски су упозоравали шта ће се и како ће се десити ако дође до те дехристијанизације, Јован Кронштатски и Свети Игњатије Брчјанинов, Свети Теофан Затворник, многи, али… издаја цара је била свеопшта.

Нажалост, у Србији се појавила та једна књига, у Руском дому је била њена презентација, шпијуна обавештајне МИ-6 енглеске службе, они су се плашили пре убиства царске породице да се монархизам не врати – он је написао једну пашквилу да је Света царица Александра шпијунирала за Немце… Ја сам тада изашао и рекао  – срам вас било шта радите, како вас није срамота, после су била извињавања као да нису знали о чему се ради. Ми знамо да је она са гнушањем одбила позив немачког цара и да се стиди немачког порекла, да се стиди тог позива и да ће радије умрети у Русији…
Ко хоће да се бави историјом може да истражи и сазна да је цар Николај имао само једну жену у свом животу и да је то била царица Александра, кад прочитате њихова писма из њих видите једну узвишену љубав, поштовање породице…

Та гадост од овог филма који је снимљен, како лепо рече Биљана код споменика, поновно је убиство цара Николаја и Свете царске породице, а урађен је да не би руска деца имала пример такве једне благочестиве породице. Његов отац Александар Трећи, исто је био један сјајан породичан човек, растао је у једној атмосфери изузетне благочестиве породице каква је била и цара Николаја. И сада је снимљен филм у коме порно глумац глуми таквог једног светитеља као што је цар Николај, са парама морам рећи, нажалост руског Министарства културе, то је једно поновно убиство…
То што се ми боримо, и што урадимо за породичне вредности сигурно је угодно и самом цару Николају, док се син погибли не зацари ми се морамо борити и радити колико ко има снаге и могућности. Православна интелигенција не сме да ћути о овим временима.

Ритуално убиство, о коме сведочи и чувени руски историчар Мутатули који је објавио то своје сазнање у књизи о царској породици Романов, нажалост је као матрица поновљено као и у Србији убиством краља Александра Обреновића и краљице Драге. Значи, прво је то било у Србији (петнаест година пре злочина у Русији), блаћење краљице Драге и ритуално убиство краљевске породице у Србији и то је била пробна матрица за блаћење царице Александре и убиство светих Царских мученика у Русији. Интересантно је овде напоменути да је у оно време срамног Бечког споразума који је потписао 1871.године, као и овај Вучић-Дачић Бриселски споразум, на власти су исто били напредњаци као и сада што су. Пре четири године су Архив Русије и Архив Србије објавили четири књиге о српско-руским односима и кога интересује он може ту доста научити. Објављено је да је исто убиство краља Александра било ритуално, са 33 метка која су представљала број Христових година на земљи, да је сахрана на исти начин извршена као и царске породице Романов, и да се не зна где су сахрањени. Све је урађено као у случају царске породице Романов, прво је требало облатити околину  – царицу Александру, а код нас краљицу Драгу…

Оно што имамо данас, и што ми треба да урадимо је да се све може уз Помози Боже, на нама је да сведочимо истину Божију и да се молимо Светим царским мученицима и свим нашим светитељима србским.

Ранко Гојковић

Век од мучеништва и страдања 
Цара Другог Николаја Романова, 
наискренијег заштитника Срба, 
зарад чије жртве у пропасти смо опстали, 
зарад чије љубави сужњи нисмо постали!

После полагања ловоровог венца са руском и српском заставом на споменик Светог Цара Николаја Другог, учесници Јубиларног свесловенског сабора 2017.године присуствовали су молитви у руској цркви Свете тројице и прислужили свеће на гроб генерала Врангела. У Цароставнику је одржан историјски час, а православни публициста Ранко Гојковић је одржао предавање о политичким околности у време Октобарске револуције. Потом је приказан филм „Врангел“, редитеља Бошка Милосављевића.  У овом важном догађају учествовала је и Ирина Ивановна Косинова, члан Управитељства Међународног православног савеза научника, професор на Вороњешком државном универзитету. 23. и 24. октобра у Београду је одржана Прва београдска конференција православних научника. Истакнути православни научници и професори пружили су свесрдну подршку скупу који слави Цара Николаја II, руско-српско братољубље и православну узајамност. Професор Косинова је пренела подршку и поздраве целе делегације руских православних научника који су због обиласка српских манастира лично изостали. Међу присутнима су били и Велиша Миљановић, представник Балканске Козачке војске, козачки потпуковник, начелник штаба, Јован Хонда из удружења „Православна породица“ као и председник удружења „Србски светионик“  Милан Чучковић.

***

ПОВЕЗАНО:

*Поводом стогодишњице од почетка Октобарске револуције – Пред спомеником Светог цара Николаја, заштитника Србије и Русије (1)

*Поводом стогодишњице од почетка Октобарске револуције – Пред спомеником Светог цара Николаја, заштитника Србије и Русије (2)

*Поводом стогодишњице од почетка Октобарске револуције – Пред спомеником Светог цара Николаја, заштитника Србије и Русије (3)

*СРБски ФБРепортер се придружује протесту – Зауставимо пројекцију филма Матилда!

——————

28.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. ЖИВЕЛА ЦАРСКА РУСИЈА СЛАВА БОГУ И ЦАРСКОЈ ПОРОДИЦИ ЦАРА НИКОЛАЈА РОМАНОВА РОМАНОВИЋА КОЈИ ЈЕ СРБИН СТАРИНОМ СА ЗАГОРЈА ТО СУ ОНИ СРБИ КОЈИ СУ ОТИШЛИ ИСПРЕД турске НАЈЕЗДЕ У РУСИЈУ КРАЈЕМ 16 ВЕКА БРАТСКИ ПИЗДРАВ ЗА НАЈСРБСКИЈИ САЈТ ЗА СЕЈУ БИЉАЊУ И ЗА БРАЋУ И СЕСТРЕ КОЈИ ГА УСПЕШНО ВОДЕ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s