АКТУЕЛНО

Олга Четверикова: «Транснационалнe корпорацијe као тоталитарнe сектe» – део 3 (видео)


принскрин: Олга Николајевна Четверикова

ПОВЕЗАНО:
*Олга Четверикова: «Транснационалнe корпорацијe као тоталитарнe сектe» – део 1 (видео)

*Олга Четверикова: «Транснационалнe корпорацијe као тоталитарнe сектe» – део 2 (видео)

Менаџерско неуролингвистичко програмирање у разним формама да би се искључила критичка мисао код радника корпоративне секте

Прва секта која је извршила клонирање била је секта Реалијанаца, чији је шеф Рајал, он је имао материјалистичке погледе на свет и тврдио је да се човек веома једноставно може „прерадити“. Сматрао је да је човек последица експеримента који су остварили ванземаљци и да се помоћу савремени технологија човек може „дорадити“. Ова секта је била популарна осамдесетих и почетком деведесетих година.
Понављам да је ово био веома важан период, јер су се тада у оквиру окултних секти акумулирала знања и нове технологије, које су се тада прошириле на нашу реалност и свакодневни живот.

И на крају, важан моменат јесте да секта не прихвата дух колективизма, тамо је реч о суровом индивидуализму. Успостављене везе нису хоризонталне као што је то случај у хришћанској комуникацији где сви воле једни друге и где су сви једни другима браћа. Саборност је основа хришћанства.

Данас у страним компанијама стално тренирају тимски дух, а он је ту могућ јер се везе остварују на вертикалној основи, и све се дефинише тако да на крају дође до гуруа. Свако жели да га саслуша његов газда или гуру. У таквом тиму чланови секте се не потчињавају духу солидарности већ осећању страха да неће извршити задатак који им је поставио њихов гуру. Зато су за секте веома карактеристични денунцијанство и ухођење. Свако жели да буде саслушан и у томе види излаз. На тај начин се постиже строги индивидуализам и одговарајућа конкурентност, сви теже да их гуру или газда изабере.
Чак и у случају када имају исте активности чланови секте не мисле једни на друге, већ на газду или на гуруа, с обзиром на то да им је он замена за Бога.

Овакав систем управљања омогућава да се секта претвори у духовну бизнис корпорацију, која се веома ефикасно бави бизнисом. Знамо да је Сајентолошка секта изузетно моћна финансијска структура. Она је смишљена као добар експеримент. Зато, када говоримо о циљевима окултних секти видимо да и бизнис корпорације следе такве циљеве. Данашњи тајкуни претендују на теократске функције и зато сами стварају моралне и етичке стандарде у оквиру својих корпорација. Они граде културу.
Међутим, то није напредовање него назадовање, јер они скрнаве све светиње које постоје у хришћанству и традиционалним религијама. Због тога они сакрализују комерцијалне појмове као што су профит и тржиште. А саме менаџере претварају у духовне и харизматичне лидере који су дужни да граде култ ових појмова. Савремене транснационалне компаније постају квази-религијска друштва, што у потпуности одговара појму секте.

Шведски бизнисмен Кунде објавио је пре неколико година књигу коју са задовољством препоручујем својим студентима. Он је одлично описао савршену корпорацију, књига се зове „Корпоративна религија“. Он описује активности корпорације искључиво религиозним терминима и каже – „да би се продала роба потребно је створити религиозни лик“.  А религиозни лик је у ствари лик компаније и све оно што она представља.

Шта је привлачно у компанији? Разуме се кад компанија сама доминира и све залеђује својом коњуктуром, религиозни лик компаније „оваплоћује се религијом брендом“, то јест, роба се претвара у бренд око кога се формира цео култ коме служе службеници и менаџери. У складу са тим цела реклама се претвара у квази-религиозна дејства.
Бренд је истински жиг, а ми знамо шта та реч значи. Дакле, бренд треба да остави жиг на човеку и то за цео живот.

Ако говоримо о жигу онда га морате одржавати и сервисирати. Дакле, све се чини да се утиче на ирационални ниво свести. Зато сви купци компаније расуђују у оквиру термина који су карактеристични за окултне секте.
Зато сва обука менаџера и персонала у компанији представља теократску корпорацију, јер се менаџери обучавају као војници који треба да уђу у тржишну битку и да постану крстоносци тржишног рата, чија је мисија да обезбеде победу у конкурентној борби, док се сама компанија претвара у затворени војни организам, са апсолутно послушним и оданим персоналом, који такође ратује на том тржишту.
Када обратимо пажњу на то како раде менаџери и какве односе имају онда видимо да су ти односи чисто секташки. Јер, сви су дужни да у сваком моменту изврше било који налог свог газде, зато што раде за компанију. А ако то не ураде онда издају компанију и чине грех.

Добровољно потчињавање је најтраженији специфични инструмент секте. Једна је ствар када се неко потчињава плашећи се казне, а друга када се плаши да неће бити на потребном нивоу захтева које поставља газда, гуру. Све ово добија још и сакрални значај.
Свест менаџера обрађују и неуролингвистичким клонирањем кроз које по правилу пролазе менаџери и радници корпорације. Све то представља форму скривеног управљања. Зато што неуролингвистичко програмирање у разним формама, од хуманих психотерапија па све до неких захвата латиноамеричких шамана, помаже менаџерима да моделирају стратегије менталног понашања и искључе критичку мисао код радника корпорације. Зато у корпорацијама има толико послушних.

Сви који прођу кроз ову школу апсолутно су убеђени су да је руководство компаније увек у праву. Било шта да се деси они никад нису у праву, због чега треба да сносе одговорност. У таквим условима користе се најразличитије савремене технологије које дају нове могућности.
Зато не чуди што је данас веома распрострањена дисциплина „ноетика“ или како се још назива ноетистичка динамика, што означава теорију спознаје. То је организација коју су створили менаџери деведесетих година, са циљем како су сами говорили – „трансформација поља колективне свести наше планете, заснована на целокупности приступа еволуцији људске свести и разума“.

Дакле, још је седамдесетих година створен Институт ноетичких наука. Основао га је амерички астронаут Едгар Мичел. Чиме се он бави? Он помаже човеку да свесно управља сопственом еволуцијом. Овакви захвати се користе у бизнису. Они су изградили целокупну ноетичку психологију, да би обезбедили квалитативан скок у бизнису и да се људи обуче у дисциплинама које помажу да се ствара и буди финансијски интелект, да се овладава енергијом новца и достиже жељени ниво материјалног благостања. Овим се, дакле, баве два правца ноетичког менаџмента: ноетички консалтинг и коучинг, који се ослања на израђене моделе савремене науке о управљању.

Дакле, на овакав начин се уводе промене у реалан живот и гради одређена вертикала односа у самој фирми, што доводи до промене у форми и организацији њеног рада. Раније су то чинили крупни колективи са масовним синдикатима, који су увек могли да се масовно организују.

Наставиће се…

ИЗВОР: Fond Strateske Kulture

28.10.2017. за СРБски ФБРепортер транскрипт урадила и приредила Биљана Диковић

———————

Олга Четверикова, доцент Московског државног института за међународне односе на катедри за Историју и политику земаља Европе и Америке говори о «Транснационалним корпорацијама као тоталитарним сектама».

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s