АКТУЕЛНО

Ратни дневник са Купреса 30. октобар 1994: Целодневне борбе за Купрешка врата, Демировац, Стожер и Кукавичко језеро


Света недјеља. Ујутро је падала киша, а на двадесет километара широком купрешко-бугојанском фронту било је мирно. Убрзо, кишу је замијенило сунце, а тишину одјек нових битака српске и муслиманске војске, чија офанзива на Купрес и Купрешка врата траје од 19. октобра.
У 8.20 почело је снажно гранатирање наших положаја на Врани, Стожерцу, Малим купрешким вратима…а на мети муслиманске артиљерије нашло се и село Бућовача.
Муслимани очигледно нису само вишеструко надмоћнији у људству, већ и у гранатама.
Након тога услиједио је општи пјешадијски напад на свим правцима, али борци 7. купрешке бригаде чврсто држе нове положаје.

У 10.30, вријеме које је договорено за почетак напада, излазим на врх Крижа, на мјесто са којег Демировац видим као на длану.
Борци из Прве бањалучке противоклопне бригаде ће покушати да пјешадијским нападом из правца Растичева заузму највишу коту на купрешко-бугојанском ратишту, коју су пре два дана без борбе, због печења оваца, препустили непријатељу, а ми ћемо им давати артиљеријску подршку и муслиманске положаје тући из бровинга, који смо за ову прилику синоћ „наручили“ и добили из Купреса. Користићемо и митраљезе, зато што је Демировац од Крижа удаљен само 500-600 метара и у домету је пјешадијског оружја.

Довикујем професору Момчилу Марићу да испали прву, пробну гранату. Била је кратка и отишла удесно, још мало па по Бањалучанима. Дајем нове координате. Осамдесет метара лијево, десет метара напријед. Циљ ми је да погодим врх и 10-15 метара испод врха.
Неколико мјесеци раније, кад су муслимани из Бугојна упали у Купрешку ријеку и заробили осам или девет радника из Шипова који су сјекли шуму, излазио сам са својим извиђачима на Демировац. У претрес терена на Великој Плазеници.
Запамтио сам да се на сјевероисточној страни, на почетку шуме, одмах испод врха, налази мала зараван, величине веће собе, на којој је расло неколико закржљалих мукиња. Претпоставио сам да би ту могао да буде главни муслимански ров. У рову на самом врху Демировца, који су им Бањалучани поклонили, муслимани не могу главу да промоле, јер их борци из Бањалуке имају као на длану, али на заравни са мукињама су у заклону.

Момчило ми је већ довикнуо да су спремни, када сам промијенио кординате. Сто двадесет лијево, двадесет напријед.
Граната је погодила у сам врх. Довикнуо сам да наставе. Трећа граната погодила је зараван са мукињама. Увис се дигао стуб земље. Граната је очигледно пала на ров.
Четврта је погодила скоро на исто мјесто.
Наставили смо да „шетамо“ ватру.
Ја сам бирао мете, а Момчило и његов колега професор Душан Каран су погађали тамо где сам замишљао.
Иако су одлично одрађивали посао, нестрпљив, викао сам да пожуре, богорадио, а Момчило, увек ладан као шприцер, ми је одговарао: „Не може болан брже.“

Истовремено, Мирко Марић и Драго Чолић су са јужних падина Крижа по Демировцу дејствовали из бровинга.
Добро се видјело како муслимански борци у скоковима бјеже с врха планине. Неки су између себе вукли мртве и рањене. Једног, другог, трећег…
Војници код нашег командног шатора су гласно бројали муслимане који бјеже и викањем одавали признање професорима на прецизној ватри.
Послије наших двадесетак граната, припадници Прве бањалчучке противоклопне бригаде ВРС су кренули у пешадијски напад на врх, до којег их је делила раздаљина од 100-150 метара.
Планина је одјекивала од њихове плутонске паљбе. Због тога сам наредио да се ватра из минобацача и бровинга пренесе улијево, даље од врха. Према Бугојну. По шуми кроз коју су муслимани морали да се повлаче. И једини правац којим је могла да им стигне помоћ.
Гледали смо када су први Бањалучани стигли на десетак метара до рова на заравни, а онда се први међу њима занео…и почели су да се повлаче назад.
Викали смо им да иду напријед, да су ровови празни, али џабе смо викали. Бањалучани нису ушли у празне ровове.
Од готовог посла направили смо варесију.

И на осталим положајима води се борба. Након запосједања поклоњеног им Демировца, осокољени муслимани су тежиште својих напада пренијели на његове јужне падине, с циљем да заузимањем Привије и Мале Плаје, на брдима изнад Злосела угрозе пут Купрес – Шипово.

Бригадни диверзанти и Ново Трифуновић са људима из Благаја које је одвео са Плазенице имају скоро па немогућ задатак да их зауставе. Ново има мање људи него ја, а терен му је знатно тежи за одбрану.

Нас је мање од 200, а испред себе имамо 370. 308. и 27. муслиманску бригаду, у чијем саставу се боре муџахедини.

Увече муслимани су успели да под своју контролу ставе дио Буковаче.


На мрачајском правцу, у шест часова ујутро вод Шушљикових диверзаната (диверзанти Другог крајишког корпуса) и један вод „Пантера“ требали су да запосједну Лупоглаву, густом црногоричном шумом прекривено узвишење изнад Кукавичког језера. Међутим, „Пантери“ нису дошли на вријеме, па је акција обустављена. Муслимани су то искористили и око 15 часова потпуно запосјели Стожерац и Лупоглаву, пресјекли пут Купрес – Вуковско и избили у село Кукавице.
На тај начин озбиљно су угозили бочну одбрану Купреса, до којег их је дијелило само 5-6 километара.
Догодило се управо оно на шта су синоћ, на састанку у Босанском Петровцу, командант Другог крајишког корпуса генерал Грујо Борић и председник Купреса Митар Марић, узалуд упозоравали Радована Караџића. Да је са постојећим јединицама одбрана Купреса под знаком питања, а да у случају да нас Хрвати нападну с леђа, немамо никакве шансе.

Због избијања муслимана у рејон Кукавичког језера, успостављена је резервна линија одбране правцем Дебели Јавор – Кукавичка врата – Баковићи, а затим је, за сваки случај, посједнута и линија Виљичевац – гробље између Ботуна и Отиноваца (ТТ 1198).

У дневној заповести за 31. октобар, командант 7. корпуса тзв. Армије БиХ Мехмед Алагић наредио је
да три наведене бригаде наставе напад на Привију и Велику Плазеницу, с тим да се у наш распоред, између Демировца и Декала, убаци јача извиђачко-диверзантска група. Седамнаеста, 317. и 37. муслиманска бригада добиле су задатак да нападну Велики и Мали Сивер, висове изнад Вуковска, те да запосједну Огледала, док су снаге у рејону Кукавичког језера требале да осигурају достигнуте положаје и спреме се за напредовање према граду.

Наша дневна заповест свела се на једно: по сваку цену бранити садашње положаје.

Због пребацивања људства ради затварања међупростора према Бугојну, линије према Хрватима су нам практично остале без одбране. У Рилићу и Равном има по 50-60 бораца, у Бућовачи су остали само осматрачи.
Хрватским војницима чије јединице су доведене у шири рејон Шујице, Прозора и Томиславграда речено је да сутра нападају на Купрешку висораван, да ће се ВРС повући из Купреса и да они морају ући у град прије муслимана.
Са стрепњом смо очекивали такав развој догађаја

По новим ватрама које су увече запаљене на падинама Црног врха, Багрдана и у долини Семешнице, закључили смо да муслимани групишу војску да нападну и на Чучковине и Декала.

У 23.30 српске хаубице из Новог Села испалиле 27 граната на Бугојно.

Душан Марић

(Одломак из књиге „Синови Виторога“)

Књигу „Синови Виторога“ можете наручити на телефон 064 316 78 06.

————-

30.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. У ПРОШЛОМ ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ДИНАРСКА ДИВИЗИЈА ЈЕ ДРЖАЛА БОЉЕ ПОЛОЖАЈЕ НЕГО ОНИ КОЈИ СУ ИЗДАЛИ ГРАГОВО АРЕЖИНУ ЧИМ ЈЕ ГРАХОВО ПАЛО НА ЖАЛОСТ ПРОЛАЗ ПРЕМА КНИНУ ЗБОГ ТИХ рдђа ЈЕ КОЈИ СУ ИЗДАЛИ КУПРЕС ПАО ЈЕ ЧЕТНИЧКИ КНИН ДИНАРА МАРИЋУ ТО ТИ ЗНАШ ДОБРО ДА ЈЕ ЧЕТНИЧКИ ВОЈВОДА ПЕТАР БАЋОВИЋ СА ЧЕТНИЦИМА ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ РАЗБИЈО усташе и партизане КОД ГРАХОВА НА ЖАЛОСТ КРАЈИНА ЈЕ ПАЛА 19 / 12 / 1944 КАД ЈЕ ДИНАРСКА ДИВИЗИЈА ПРОБИЛА ОБРУЧ комуниста и усташа КОД СЕЛА ПАДЂЕНА И ОТИШЛА У ЕМИГРАЦИЈУ У ТОЈ ВИТЕШКОЈ БОРБИ ЧЕТНИЧКИ ВОЈВОДА МОМЧИЛО Р ЂУЈИЋ ЈЕ ПОКАЗАО КОЛИКИ ЈЕ БИЈО БОРАЦ И ПАМЕТАН ЧОЕК МОЛИМ РЕДАКЦИЈУ ДА МИ ПУСТИ КОМЕНТАР ХВАЛА НА РАЗУМЕВАЊУ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s