АКТУЕЛНО

СРБИ НА ОКУП: ГУЧЕВСКА ЛИТИЈА 2017. – „Устани Србијо, давно си заспала… Сети се времена када си настала!“ (фото, видео)


Све је добро док се памти. Заборав и време полако гасe сећање на јуначке догађаје из наше блиске прошлости. Ко зна колико је великих људи, јунака, хероја, витезова, хајдука, устаника, комита, четника и њихових херојских дела заборављено. Колико невероватних епских битака, храбрих дела, надљудских подвига, часног држања и судбоносних прича више неће бити испричано. Умишљени господари наших судбина, а заправо слуге сатанине, стратегијом наметања самозаборава од нас праве људе без прошлости, који се не сећају онога шта је јуче било, а камоли  даље прошлости, и који дају значај само својим тренутним потребама. А без прошлости нема ни светле садашњости ни светле будућности. Зато Свесрпска народна организација “СРБИ НА ОКУП“ по благослову Преосвећеног Владике Артемија, традиционално обележава битку на Гучеву и тако се бори да сачува од заборава једну од највећих битака србске војске у Првом светском рату.

Испред музеја“Меморијална галерија битка на Дрини“ у Бањи Ковиљачи, дана 2.9.2017. године у 10 часова кренула је Литија према спомен костурници на Гучеву, са великим Часним Крстом који је освећен на Христовом гробу у Јерусалиму, са барјацима, иконама, заставама Србије, Русије и Новорусије, док се из грла заорило “У бој крените јунаци сви…“. Посебан украс Литији дало је учешће великог броја деце, која су одлучно држала корак са одраслим. Како је  то дирљива слика малог али одабраног Христовог стада, које одлучно и храбро прелази тих десетак километара, као некада Гучевски јунаци, само уместо пушака и топова, држали су Крст, барјаке и иконе, а уместо муниције, они су изговарали Христову молитву.

По доласку код спомен костурнице на Гучеву око 13 часова, учесници Литије су узели благослов од О.Симеона – настојатеља Катакомбног манастира Св.краља Милутина у Бадовинцима, који им је том приликом давао иконицу “Сабор србских Светитеља“.

Учимо децу о светлој прошлости, да би имали светлу будућност.

После кратко предаха и послужење за учеснике Литије и народa који je дошао, дочекан је хорепископ хвостански и барајевски Наум.

Наша земља натопљена је крвљу часних предака, свака њива и ливада су гробље,  свако дрво надгробни споменик.

Владика Наум је служио парастос за Гучевске јунаке.

После предивне литије и парастоса за наше часне претке, програм је настављен академијом под називом: “Устани Србијо, давно си заспала… Сети се времена када си настала!“

Срби су успели опстати у најтежим временима, због неуништиве православне душе. Све што наши непријатељи нису могли да нам учине бомбама, метком, ножем, економским средствима, покушавају данас нападајући нашу православну душу. То је добро знао и велики пријатељ србског народа Швајцарац др Арчибалд Рајс који нам је поручио: „Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у ђубрету. Ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поновно ропство!“ У име Епархије рашко призренске у егзилу, која данас представља главни бедем за одбрану СПЦ од јереси екуменизма и папизма и тако чува душу нашег народа, обратио се хорепископ хвостански и барајевски Наум.

Знате ли, Срби, ко су вам били преци? Они су били обични људи, сељаци, скромни и уздржани, али поносни, несаломиви и слободни. Били су вредни, радни и мирни, туђе нису хтели, али своје нису дали. Увек свесни своје вере Православне и светле историје, ишли су увек путем части и поштења, јунаштва и чојства. Својом крвљу исписали су најлепше странице славне историје, и када су падали и када су се уздизали. Бранили су отаџбину свим срцем јер су знали да су иза рова њихове породице, куће и њиве.

Нема бољег начина да се дочара јунаштво и натчовечански подвиг и жртва наших часних предака, него преко нашег светог инструмента гусала. Реч је имао гуслар Милутин Ђуричић оснивач и председник Гусларског друштва „Вук Караџић“ из Лознице.

Данашњи Срби више него ико, склони су забораву, а без знања о својој прошлости не можемо градити будућност. Најбољи начин да се нешто упамти, јесте понављати лекцију. Милош Дејановић пуковник у пензији, који је управо завршио књигу о бици на Гучеву, поново је присутне подсетио на најважније чињенице везане за ову велику битку.

Има ли данас међу Србима, Обилића? Кренули Срби путем издајничких компромиса и лажних дијалога, па се питају чије је Косово и Метохија, па ће онда да се питају чија је Рашка и Војводин. Да ли у нама има још крви предака, да ли међу нама има Обилића, рекао је Михаило Живковић кроз стихове Зорке Чардашевић из песме “Кренули су Обилићи“.

 Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт ради србског народа и његовог спасења? Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас?“ Те предивне речи светог Николаја Србског, данас су заборавили они који су окренули леђа браћи по вери Православној и крви словенској, Русима и окренули се Западу који нам је увек био непријатељ. У Првом светском рату Цар Николај Романов Србију је бранио оружјем, а данас је он наш заступник пред престолом Господњим и зато рецимо сви: “Свети мучениче, Царе Николаје, моли Бога за нас!

Велики број Руса је дошао у Србију те 1914. године када нас је Запад напао, да брани своју браћу. Међу њима је била и Дарја Александровна Коробкина, двадесетшестогодишња Рускиња из Санкт Петербурга, милосрдна сестра, болничарка, добровољац, хероина, која је само у једном дану страшне Церске битке превила више од 100 бораца Дринске дивизије. Сам њен изглед, док је на првој линији под експлозијама бомби и пушчане муниције хитала од рањеника до рањеника, био је више него дирљив. На себи је имала српску војничку блузу и сукњу затворене боје до чланака. На глави је имала шајкачу коју је била спустила до ушију, тако да јој се од смеђе косе видео само по неки прамен. Преко рамена је носила торбицу са мало завоја који је користила само за најтеже рањенике, а доброту и милосрдност давала је свима. Показивала је невероватну храброст и пожртвовање, док је превијала рањенике дању и ноћу прелазећи из рова у ров, а често и на брисаном простору не обазирући се на експлозије и пуцњаву. Када би јој официри и војници говорили да се склони у ров, она би само одговорила равнодушним тоном: “Ја се смрти не бојим, једино се бојим да будем заробљена“. А онда је 2. октобра 1914. године на Гучеву код Еминових вода, у борбама око Аде Курјачице у саставу Дринске дивизије, непријатељска граната убила болничарку Дарју Алексадровну док је збрињавала рањеника. Сахрањена је у заједничкој костурници србских и аустроугарских војника на Гучеву. Неустрашивој сестри Дарји, кћери царске Русије, нека је светао и вечан помен међу Србима! О величини ове Рускиње, говорила је кроз стихове Милица Живковић.

Злочин је злочин заборавити! А народ Србски то упорно ради, и опет хрли у руке својих џелата са Запада, који су у Првом светском рату у виду Аустроугарске и Немачке царевине, на сатански жртвеник принели трећину Срба, а хтели су све под паролом “уништитити све што је Србско“ и “Срби морају да умру. О, Србине зар су наши преци на Церу, Гучеву, Кајмакчалану гинули ратујући против Запада, да би ти данас постао обичан роб Запада?

Упамти Србине, Запад тебе мрзи и води рат против тебе, зато што си Православац, што служиш Богу, а Запад сатани. “Устани Србијо, давно си заспала… Сети се времена када си настала!“ Скини јарам који ти је наметнуо Запад, постани поново достојна својих часних предака, спремна да се бориш и браниш оно што ти је најсветије, своју веру, слободу и право на живот, без страха од осуде и без страха од смрти. Сада ћемо чути једно дивну и потресну песму која је настала као крик Србске душе због бола и туга за отетом земљом и слободом од стране Запада. То је песма “Црвен цвете“ коју су отпевале Јелена Петровић са ћеркама Еленом и Иреном.

У име организатора традиционалног обележавања битке на Гучеву, Свесрпске народне организације “Срби на окуп“, пре свега желим да се захвалим Господу за ово сабрање, на благослову  и молитвама преосвећеног владике Артемија, свима који су својим прилозима или радом или молитвама помогли да се све ово скромно обележавање сећања припреми. Посебно се захваљујем свима вама који сте учествовали у данашњем подсећању на наше часне претке. Нека свима та мала жртва коју смо данас принели у славу и хвалу Господу, а чaст и пошту нашим часним прецима буде на спасење. Како је почело, тако се и завршило, молитвом:

Господе Исусе Христе, Свемогући Сине Божји, извуци народ Твој, многогрешан и многострадални, од муке земаљске и душевне. Спаси нас и ослободи нас робовања греху, страстима, подај врлину и жељу за ослобођењем домовине измучене наше Србије!
Ову молитву Св. Николаја Србског треба да изговарамо док не схватимо да без жртве нема Васкрсења, да без борбе нема ни слободе.

Како радили тако нам Господ Помогао! Уз Божију помоћ, догодине у Призрену!

2.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

ПОВЕЗАНО:

*

*

*

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s