АКТУЕЛНО

ИЛИЈА ШАУЛА: Носталгија је главна тема човека прогнаног на крај света


фото: ДАНАС

Поезија је најлепши оквир у којем уметник може да ослика свој живот и свет око себе. Нису Срби у Крајини сметали само Хрватској, сметали смо ми и ЕУ и Ватикану и САД. Била би то за њих превелика концентрација Срба на једном месту у Европи

Књижевник и издавач из САД Илија Шаула пре одласка са простора некадашње СФР Југославије – са Кордуна на ком је рођен и из Србије у коју је дошао после „Олује“, литерарној јавности био је познат песник, чија је поезија превођена на италијански, енглески, шпански, пољски и албански језик.

Сада живи у Филаделфији. После прве књиге прозе „Булевар светлости – промисли о животу“, сад пише роман, а стигао је да посети и 62. Београдски сајам књига. У разговору за Данас Илија Шаула говори о свом писању, Књижевној радионици „Кордун“, која бесплатно штампа првенце неафирмисаних српских писаца у расејању, српској књижевности у САД.

* Шта је то што песнике тера да се опробају и у прози?

– Поезија је најлепши оквир у којем уметник може да ослика свој живот и свет око себе. Понекад понестане боја, сунце раније зађе, годишња доба се помешају док у души свићу тегобнија јутра. Тад песник пожели да приповеда, узима другачији оквир, доводи ликове из неких фиктивних светова, оживљава их. Кад сам био дете и живео у мом селу на Кордуну, маштао сам како ћу једног дана кад одрастем записивати све што кажу стари људи који су живели у мом селу. Њихове речи за мене су биле извор спознаја. Живот, ипак, није водио у том смеру, нестало је мога села, мене и мојих добрих сељана, сви смо умрли у истом дану. Живот после те смрти наставио сам пишући песме, за моју поезију се може рећи да је поезија у прози и многи пријатељи су ми предлагали да се окушам као прозни писац. Мислим да је вредело – „Булевар светлости“ доживљава друго издање и преводе на енглески и италијански.

* Која Вас теме данас преокупирају и о чему пишете после тог искуства прогонства и одласка у туђину?

– Моје теме су универзалне. О чему би писао човек прогнан на крај света? Носталгија је главна тема, али она има толико сателита, да се не зна за који би се пре ухватили. Осећам да ми се живот одвија паралелно на више нивоа, понекад не осећам време и чини ми се да живим у свету који припада прошлости. Зато сматрам да то треба претварати у литературу, јер можда сам на трагу спознаје да ми стварно поседујемо ту могућност контемплације у прошла дешавања за које смо кармички везани. Ако за све постоји разлог, зашто не би постојао и за такав начин размишљања и приповедања. То је тема којом се бавим у роману, трагајући за одговором од куд знање старцима у мом селу који су били неписмени и ретко који од њих да је отишао негде даље него што је био у војсци или рату, а умели су да се изјашњавају сократовски и да цитирају Конфучија, а да никад нису прочитали ниједну књигу.

* Можете ли да кажете нешто више о својој издавачкој кући – књижевној радионици „Кордун“, која бесплатно објављује прве књиге српских аутора?

– Издавачка делатност коју сам покренуо пре девет година није широких размера. У складу са могућностима наша редакција одабере запажене ауторе на друштвеним мрежама који још увек нису објављивали. Сав наш рад везан је за Србију – уређивање, каталогизација, штампа, промоције, све се то углавном дешава на српском културном платоу, на српском језику у оквиру афирмације нових аутора. Моја жеља је била да помогнем новим и младим ауторима који немају објављену књигу, јер знам колико сам тежио остварењу тог сна.

* Колико је организована српска заједница у САД и постоји ли могућност афирмације српске културе и књижевности и изван ње?

– Српска књижевност у САД има своје упориште у неколико удружења и кроз рад активних појединаца на појединим универзитетима и медијима који се баве нашим језиком и писмом. Срби у САД су организовани кроз СПЦ, а српском народу у расејању је традиција да се окупља и око хуманитарних организација. Да би што боље афирмисали нашу културу, уметност и књижевност, потребна нам је знатна помоћ Србије. Међутим, тај ослонац нажалост се све више измиче, као да нисмо један народ. Откад смо изгубили право да имамо Министарство за дијаспору, изгубили смо и компас за представљање наше културе у иностранству. И кроз призму министарства култура је тешко пролазила, јер се политичари искључиво залажу за инвестиције, које би дошле у Србију из иностранства, а немају основну културу и наук да се и такви пројекти и програми остварују управо кроз културно деловање. Политичка недозрелост нас је довела да смо на свим фронтовима ослабили и нашли се у канџама неолибералног капитализма, медијске манипулације и у дужничког ропства. Грађани Србије који су отишли у свет да зарађују за живот много су научили и стекли богато искуство. Кад би само то богатство донели у Србију и инвестирали, био би то големи помак, а да не говорим о капиталу који би гарантовано уздигао српску привреду и увео на светско економско тржиште. Нашим политичарима недостају култура и образовање да би умели да воде дијалог у интересу својих грађана. Џаба функционалан апарат ако се нађе дилетанту у рукама.

* Како из америчке даљине оцењујете прилике на простору бивше СФР Југославије и положај Срба у Хрватској данас?

– Положај српског народа у Хрватској, оног дела који је морао да напусти Хрватску, па после да се враћа, на врло је незавидном нивоу и коси се са начелима човечности. Међутим генерација иза те која живи на подручју Хрватске је нешто друго. То је једна нова, млада снага, модерних и образованих људи, проевропски оријентисаних са тежњом да поврате изгубљено достојанство својих предака и да заувек постану део Европе негујући своје обичаје, традицију, писмо, језик, културу и веру. Знате, нису Срби у Крајини сметали само Хрватској, сметали смо ми и ЕУ и Ватикану и САД. Била би то за њих превелика концентрација Срба на једном месту у Европи. Плански су нас раселили, да не би реметили њихове даље протоколе. Не могу они да преживе ни целу Србију, само разједињену и на томе се ради. У Цркви раздор подстичу непријатељи православља. Њима треба послушна и разједињена Србија, а Републику Српску ни не виде као самостални државотворни апарат, тако да је балканска будућност неизвесна када су Срби у питању. Није ни Русија кључ. Кључ је у нама – да развојем науке развијамо технологију и индустрију – економски процветавамо, а развојем филозофије, књижевности и уметности умно, академски сазревамо и имамо снаге за борбу на свим пољима. Са нашом вером треба да будемо доследни себе и предака који су нам оставили земљу да је градимо, чувамо и бранимо.

Јачање науке и културе

* По занимању сте кувар, афирмисали сте се као писац, бавили сте се грађевинарством, сад сте и издавач? Како видите себе?

– Разнолико. Кулинарство је постало моја велика љубав. Волим да спремам стара јела, зимницу по старим рецептима, а посебна чар у свему томе је да дотерам укус тако да асоцира на завичај, мајку, баку, порекло. Некад помислим, да нисам имао услова да се школујем, ја би свеједно научио писати, јер све што почива у мени морало би некако да се прелије на папир. Мислим да моју последњу реч у животу нећу рећи, већ написати. Грађевинарство је посао од којег живим. То је такође уметност. Издаваштвом се бавим из жеље да помогнем новим ствараоцима.

Мој мото је да се читав живот учи. Покушавам да оснујем фонд који би скупљао средства намењена за развој науке, филозофије, књижевности и уметности у Србији и да се што савременије опреми наша темељна институција САНУ. Верујем да би јачањем науке и културе дошло до формирања јаког интелектуалног корпуса из ког би се регрутовала нова политичка свест и снага Србије, која ће бити неопходна за борбу на новој друштвеној платформи у оквиру ЕУ и регионалне стабилности. Сви Срби у свету треба да буду посвећени интересима Србије, као матичне земље, без разлике како тренутне политичке власти гледају на нас.

Јелена Тасић

ИЗВОР: ДАНАС

—————-

4.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s