АКТУЕЛНО

Има ли правде у Србији: ШТРАЈКОМ ГЛАЂУ ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА ДЕТЕТА


Права деце нарочито су угрожена у ситуацијама након прекида брачних и ванбрачних веза. Мајке врше злоупотребу деце, и права деце ,у циљу задовољавања својих психичких и правних потреба. Судови, Центри за социјални рад, тужилаштва, у свом раду подстичу, и помажу мајкама у извршењу разних кривичних дела на штету деце.

Новосадској групи грађана „ПРАВДА ЗА ТАТЕ-и тата је родитељ“ обратио се господин др Војислав Симоновић са молбом да објавимо његову животну борбу за сопствено дете.

Преносимо ову животну причу у целости. Надамо се да ће резултат овог животно важног питања бити оно што је најбоље за дете, деца су ипак најважнија у свему (бар би тако требало бити, чак и у личном односу, законским и правним актима и поступцима, државних и осталих службених лица – да се ради У КОРИСТ ДЕЦЕ…). Надамо се да ће надлежна Министарства реаговати, пре него што се уништи још  један  живот детета и оца.

Апелујемо на МУП Србије, Тужилаштво за организовани криминал да реагују, преиспитају све случајеве и предузму све мере,у складу са  законом и датим  овлашћењима, јер ово није усамљен случај.

Прочитајте…

„Ратовао сам против НАТО-а у рату који нисам изазвао 99-те. Да сам погинуо, не бих оставио пород… Нисам ни овај рат за сопствено дете изазвао, али ћу рађе погинути у њему и за њега, Сина, него за Курту да би након рата Отаџбину узјашио Мурта! Штрајк глађу, до смрти, за мог сина и моју бољу и праведнију отаџбину у којој су се КАДИЈЕ и ЈАНИЧАРИ поново накотили. Поједине судије = кадије, поједина службена лица унутар ЦСР = јаничари!!!

Дaна 1.11.2017. у 18:00 започео сам штрајк глађу против првостепене пресуде пропраћене привременом мером којом ми Суд у Ковачици уз свесрдну асистенцију ЦСР „Ковачица“ отимају јединог двоипогодишњег сина након безмало двоипогодишњег заједничког старања о њему по моделу 7-7 дана.

Тренутно због одлуке суда оличеног у троје поротника старосне доби 60-70 година, мој малолетни син је опозван из најбоље претшколске установе у Београду након потпуне адаптације, из вртића где је 13 месеци излазио насмејан, срећан, сит и научен много чему; одведен је у етнички чисту словачку средину где нико не говори српски језик (!); одведен је код преко 11 година незапослене мајке која је такође и сама делом издржавана; одведен је код мајке која никада за две и по године није дозволила оцу детета да дете види али није ни сама изражавала жељу да види дете када је код оца 7 дана; итд…

Недела ЦСР „Ковачица“ су преопширна да би их набрајао, поменућу само кривичну пријаву против службених лица Центра коју сам поднео 15.9.2017. године након што су Покрајински секретар, Заштитник грађан и Комора социјалниг радника бивали суздржани или тек скретничари…

Суду и Центру поднео сам преко 60 поднесака у виду захтева, пруговора, објашњења и изјава објашњавајући сваки и најмањи детаљ случај…

Штрајковали су људи да би се домогли председничке фотеље (Т. Николић), штрајковали ради исплата зарада и повећања истих, па да ли је то већи и рационалнији разлог од штрајка зарад интереса детета и родитељске, етничке и културолошке равноправности. Живи били па видели, те потом мом детету о томе причали ако часно у борби изгинем?!?! Ни луд ни храбар, већ без избора и без часне алтернативе.
Постоје људи за које вреди и живот дати,тим пре што им то дугујемо, што они тога вреде и што живот без њих губи смисао.

Постоје борбе против неправде за које треба дати живот
да се не би никада више и никоме десиле поново.

О мом штрајку глађу обавештени су ПУ Ковачица, Основни Суд у Ковачици и ЦСР „Ковачица“…

Ја сам савршено миран и спреман да истрајем, већина пријатеља је упозната да сам одавно спреман на овакав развој догађаја, јер се надлежне државне инстанце оглушују о моје вапаје током процеса који нисам иницирао нити започео нити икада поверовао да ико трећи може одлучивати о судбини детета уместо самих родитеља равноправно…

ПОЕНТА је да се супротставим насилном судском процесу вођеном у Ковачици а диригованом од Центра у Ковачици током кога смо моје дете и ја као његов равноправни родитељ третирани као тричаво џакче кромпира а не као особе о чијој судбини одлучују ти потпуни странци. Одлучују тако што 100% игноришу 60 поднесака оца детета, детаљне на 500 страна укупно и аналитичне, све правовремене и ДОКАЗИМА поткрепљене, те игноришу СВАКО ПИТАЊЕ и све притужбе које поднесем тим истим људима – странцима који одлучују о МОЈЕМ детету. Значи – зид.

Они су део институције и може им се шта хоће и како хоће, па и да не одговарају за своје поступке. Ово је једини начин, на жалост, да се исти НАТЕРАЈУ, ако је икако могуће да ОДГОВОРЕ на питања и објасне своје деловање, пре свих поједина службена лица Центра и чланови судског већа, уместо да се скривају једни иза других или иза имена институција. И да објасне ЈАВНО. Нека јавно кажу да нисам у праву, мада се свакако не ради о праву већ о стопирању инстутиционализованог отимања и отуђења деце од очева и позива на насиље над породицом.

Мени нико није држао свећу када сам стварао дете, па ми неће дете ни отимати, поготово не БЕЗ ОБЈАШЊЕЊА. А та објашњења тицаће се комплетног система доделе старатељства над децом тј. система за систематско отуђење деце од очева и насиље над породицом. Не смем износити КОНКРЕТНЕ детаље, бар не за сада, јер је кривична пријава против Центра предата ОЈТ у Панчеву након што су се о моје пријаве оглушили, били штури или их игнорисали надлежни Покрајински секретар тј. инспекторка која дела у његово име, Заштитник грађана и Комора социјалних радника.

Дакле, Војислав Симоновић је пре ступања у штрајк глађу вапио за помоћ у свим надлежним и релевантним институцијама. А на крају о почетку и суштини, нисам насилник, нисам женомрзац и нисам желео ништа више од тога да се старам о својем детету, растем и уживам са њим, ПОДЈЕДНАКО као и његова мајка то јест жена са којом сам дете створио свесно и страсно, а потом старао о детету крајње одговорно. Тако је било од Душановог рођења. Уместо тога, Душану је од најбитнијег у овом тренутку и на овом старосном узрасту ускраћена љубав и утицај оца, ускраћена му је најбоља предшколска установа у Београду и ускраћена му је могућност да прича српски језик у земљи Србији. За сада. Временом, постаће му ускраћено још штошта.

Мени лично, ускраћено је привременом судском мером све, јер сваки други викенд у месецу од суботе у 10:00 до недеље у 18:00 тј. једно ноћење месечно не може бити мера дететове потребе за оцем и свега онога што је Душан имао крај оца од самог рођења нити довољни временски интервал у коме отац може прелити своје потенцијале у дететову срећу и напредак.

Упамти, Душане, сине, упамти, није важно колика нас сила напада,
већ колику светињу бранимо!
Некоћ, нејаку Србију оружјем браних с највећим јунацима српским
од најмоћнијих 17 сила света,
како сине, данас, да тата тебе не брани нејака и несвесна а ипак хероја невиђена,тебе сине – највећу светињу моју немерљиву да браним
од душманки и бандита  потплаћених од сороша и разних других олоша
који нам у миру породицу и отаџбину још грђе растурају!…

Браниће тебе тата јер те највише волим, Душане сине, рукама голим,
речима уместо мача, смехом уместо плача, животом, чашћу и глађу
док имам снаге или ме мртвог на земљи не нађу!“

ИЗВОР: pravdazatate.blogspot.rs

————–

4.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Потресно, брате Војиславе да ти драги Бог да снаге да истрајеш у неравноправној борби против бесрамних аспида и фукара која се накотише у тим институцијама и по правилу увек и непогрешиво раде да буде – што горе то боље. И ја и син смо били жртве тог шљама, који је све време радио свесно и намерно на отуђењу детета од оца, али нису успели.

    Мој ти је савет драги брате, зато што ти је синчић мале доби, како год знаш измири се са мајком детета, нађи неког ко има ауторитет код мајке и изглади однос са њом.

    То зло из центара се духовно храни и живи од туђе несреће, ако икако можеш иглади однос са мајком, или се помири зарад детета претрпи и преломи у себи, једино их тако можеш поразити.

    Кад сам то успео и договори заједничко старатељство, тај олош из центра је запретио мајци да ће јој одузети старатељство, променили смо место становања детету, тако да тај центар више није био надлежан, и сад живимо у миру и слози.

    Центар за соц.рад и те проклете аспиде које раде у њему су биле генератор и главни покретач у стварању што дубљег раздора у породици, толико су лажи пласирали и чак измишљали сваковрсно насиље и то без једног доказа, да то ни пас с маслом не би појео, а тај олош финансирамо и ти и ја и читав народ.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s