АКТУЕЛНО

Годишњица ПОБЕДЕ у Великом рату и јуначке голготе Србије: Изгубила 1.247.000 становника и 402.435 војника


Извиђач Драгутин Матић – ОКО СОКОЛОВО
(Фото: Самсон Чернов, 1912)

11. новембра 1918. године, у железничком вагону у Компијену, у којем се налазило командно место француског маршала Фоша, представници Атанте потписали су примирје са Немачком, чиме је званично окончан Први светски рат. Рат је почео четири године раније, 14. августа 1914. године, нападом Немачке на Белгију. Ова мала држава нападнута је прва зато што су Немци хтели да избегну добро утврђену „мажино-линију“ на граници са Француском и до Париза стигну заобилазним путем.

Узрок рата била је амбиција Немачке да се обрачуна са Русијом, а као повод за рат искориштен је атентат у Сарајеву, 28. јуна 1914. године, у којем је Гаврило Принцип убио бечког престолонаследника Фердинанда. Немачкој и Аустро-Угарској су се придружиле Бугарска, којој је Немачка обећала Македонију и Југоисточну Србију и Турска. Италија, која је била у војном савезу са Немачком и Аустро-Угарском (Централне силе) одбила је да уђе у рат, а након Лондонске конференције у априлу 1916. године, на којој су јој обећани Тирол, Истра, Далмација, јужна Албанија, Либија и делови Турске, приступила je Антанти. Антанту су чиниле Британија, Француска и Русија.

Српска војска – Први светски рат

Од почетка рата на страни Антанте* борила се Србија, а касније су се придружиле Грчка и САД. Због револуције и државног удара који су у Москви извели бољшевици, Русија је 1917. године иступила из рата. У Великом рату, који се водио у Европи, али и на афричком континенту, за колоније, учествовало је 60 милиона војника. Погинуо је сваки четврти, а рањен сваки трећи.

Исход рата довео је до нестанка три царевине: Аустроугарске, Русије и Османског царства. На рушевинама Двојне монархије створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Турска је стављена под међународни протекторат, а због бољшевиче авантуре Русија је изгубила Пољску, Финску, Естонију, Летонију и Литванију.

Битке на Церу и Колубари

Прву победу у Великом рату над Централним силама извојевала је Србија, од 16. до 20. августа 1914. године у Церској бици, када је поразила аустро-угарску војску и вратила је преко Дрине. У тој бици агресор је имао 23.000, а српска војска 16.000 мртвих и рањених. Срби су заробили више од 4.000 официра и војника.

Три месеца касније уследила је нова офанзива аустро-угарске војске и пад Београда. Српска војска одговорила је противофанзивом, која је почела 3. децембра, кулминирала великом победом у Колубарској бици, а завршена 15. децембра ослобађањем Београда.

О размерама битака које су тада вођене говори податак да је само у првој ратној години из строја српске војске избачено 210 официра, 8.074 подофицира и 153.375 војника. Аустро-угарски губици били су дупло већи: 7.592 официра и 266.212 подофицира и војника. После Колубарске битке главнокомандујући аустријских снага генерал Поћорек замолио је своју Врховну команду да га пензионише. Молба је прихваћена, а Поћореку је предложено да изврши самоубиство. Он је одговорио: „Хоћу. Убићу се, али ћу се убити тек када ма који други аустријски генерал победи српску војску“. Како таквог генерала није било, у октобру 1915. године, заједно са аустријском и угарском војском, у напад на Србију кренуле су Немачка и Бугарска. И поред јуначког отпора српска војска је била принуђена на узмицање. Да би избегли капитулацију краљ и Врховна команда су донели одлуку да се војска и Влада повуку преко Косова и Албаније до грчког приморја, на којем су се већ налазиле британске и француске дивизије.

Крф

Након опоравка на острву Крф, 152.000 преосталих српских војника пребачено је на Солунски фронт, на којем ће остати све до августа 1918. године, када ће уз подршку савезника, пре свих Француза, кренути у незадрживи јуриш у отаџбину. Првог новембра ослобођен је Београд, а месец дана касније, 1. децембра, проглашена је Краљевина СХС.

По подацима Конференције мира у Паризу 1919. године, Србија је изгубила 1.247.435, односно 28 одсто становника. Погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 српских војника. При преласку Албаније страдало је 77.455, на Солунском фронту 36.477, а у заробљеништву 81.214 војника. Страдало је и 845.000 цивила. Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло 140.000. Епидемија пегавог тифуса 1915. године однела је 360.000 људи.

Најмлађи каплар на свету Момчило Гаврић

Србија је доживела и огромне материјалне губитке. Београд је буквално разорен артиљеријом. Порушено је 12.000 тона мостова а железничке линије Београд−Пирот, Ниш−Ђевђелија и Скопље−Митровица разорене. Однето је 24.600 тона бакра, 2.970 тона олова, 150.000 тона пирита, 500.000 тона лигнита, 220.000 тона каменог и мрког угља, 750.000 тона терцијарног мрког угља, 1.610 тона злата и 3.100 тона сребра. Према процени делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Версају, ратна штета Србије износила је од 10 милијарди златних франака!

Србија је у рату изгубила 62 одсто мушког радног становништва (53 одсто погинулих и 9 одсто трајних инвалида) између 18 и 55 година.
Беч је мобилисао и у напад на Србију, а касније на руски и италијански фронт, упутиo и 250.000 Срба, Хрвата и муслимана из БиХ. Да би избегли мобилизацију босански и херцеговачки Срби бежали су преко Дрине. На овај начин и дезертирањем на дринском фронту у српску војску ступило је око 15.000 добровољаца из БиХ, који су јуначки бранили Србију. Исто се догађало на руском фронту, у Галицији, са којег је на Солунски фронт стигло 13.000 Срба, Хрвата, муслимана и Чеха, од којих је, заједно са 8.000 Срба добровољаца из САД, формирана Југословенска дивизија. Све време рата српско становништво у БиХ било је изложено прогону и масовним убиствима, у којима је, поред аустроугарских власти, значајну улогу имало католичко свештенство. Због погибија на фронту, умирања од болести и одмазда према Србима, БиХ је до 1918. године остала без 100.000 предратних становника.

 

Хитлерова освета

У истом вагону у којем је 1918. године Немачка потписала капитулацију пред Француском, 22 године касније, 22. јуна 1940. године Француска је морала да потпише капитулацију пред Немачком. Церемонија је обављена у истом вагону на захтев самог Хитлера. За те потребе вагон је довучен из музеја. После церемоније, Хитлер је дао следеће наређење: Историјски вагон, спомен плочу и споменик француској победи треба пренети у Берлин. Доњи оквир вагона, шине и камење које му оквирује место, треба уништити. Не треба дирати споменик маршалу Фошу.

Бугари 8.000 девојчица одвели у робље

У нападима с леђа на српску војску која је покушала да се до Грчке стигне пробије долином Вардара Бугари су убили 18.000 српских војника. У бугарским логорима убијено је 50 000 српских војника. Гушећи Топлички устанак Бугари и Немци убили су 35.000, а гушећи устанак у околини Лесковца 10.000 људи. Више од 8 000 девојчица старости од 10 до 15 година Бугари су одвели из Србије и као робље поклонили Турцима, за њихове хареме у Цариграду и другим местима.

Душан Марић

* Тројна Антанта је био споразум о разумевању Руске Империје, Француске Републике и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске, након потписивања Англо-руског савеза 30. августа 1907. године.

***

ПОВЕЗАНО: 
*Ако би нека земља требало да се сећа Првог светског рата, онда је то Србија!

*Држава Србија и копипејстовани празници из Европе: уместо Дана победе славимо „Дан примирја“ у Првом светском рату“?!

*Заборављени јунаци Солунског фронта – О мистериозној судбини више од 10.000 руских војника који су се заједно са Србима херојски борили на Солунском фронту

*Србија у Великом рату: Последице рата по појединца и породицу у Србији

*Владимир Димитријевић: ЗАБОРАВЉЕНИ ЧИНИЛАЦ СРБОЦИДА. О СТОГОДИШЊИЦИ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

*Вебстер Тарпли: Мрачна историја о освиту Великог рата

*Нека свако од нас макар каже: ХВАЛА вам, БЕСМРТНИ јунаци!

*ПРИЧА О НАЈМЛАЂЕМ КАПЛАРУ НА СВЕТУ…

*ТРИ ТЕМЕЉНЕ ЛАЖИ О СРБИМА које су креирали други у историји србства – „великосрпска – политика, хегемонија и агресија“

*Београд под окупацијом 1915 – 1918, сведочанства, сећања

—————

 

10.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Tacno mala ali hrabra Srbija je stradala u I velikom ratu,nebi se slozio da su nam neki Francuzi bili bas saveznici.Srpsku vojsku ,po dolasku na albansku golgotu prihvatila je italijanska mornarica, te sada ne trabe pevati Krece se ladja francuska vec italijabska.Francuzi su tek po zahtevu Rusa priskocili u pomoc i posdtavili Srbe da za njih ratuju kod Soluna. Srbi su dugo cekali na proiboj te su samoinicijativno jurnuli na Bugare i Nemce, tako msu brzo napredovali da uih i francuska konjica jedva sustizala.Ne treba sada siriti mit o prijateljstvu sa Francuzima, oni su glavni razbijaci Jugoslavije te otimaci Kosova.Srbi u I ratu msu bili razjedinjeni, pa sdu Srbi sa yapadne strane Drine,severtno od Save gurnuti u borbu protiv brace istocno od drine i dunava.Tako ti je to Dusane.pozdrav.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s