АКТУЕЛНО

ГЕОПОЛИТИКА – Александар Павић о ситуацији у свету, Србији, региону (видео)


У емисији „Геополитика“ новинара и публицисте Милорада Вукашиновића гост је био политиколог Александар Павић. 

Избор Трампа за 45.председника САД, резиме после годину дана, цео свет прати то „рвање Трампа са такозваном дубоком државом“…

Трамп није никаква фингирана прича и он је стварно био кандидат антиестаблишмента. И, оно што је занимљиво мени, је да после годину дана у САД – тај избор Трампа се и даље оспорава. То нам много говори. Говори нам о урушавању америчких институција и америчког политичког система. Говори нам о томе да Трамп јесте, очигледно, односно његов избор, задао велики ударац тој мочвари, тој дубокој држави, том естаблишменту и да он и даље води борбу против њега. Не говоримо тиме да је сада Трамп савршени витез на белом коњу, наравно. Али, он је покренуо неки процес који се више не може зауставити, како кажу – дух се више не може вратити у боцу. Америчка сцена у ових годину дана, политичка, је неповратно промењена, Америка је постала једна подељена земља, и не постоји ништа на хоризонту што би се указало и дало наду да она може да буде оно што је била пре, тј. да се закрпи, то су трајне поделе. И сад је само питање како ће се то даље развијати, да ли ће Трамп успети да одржи своја предизборна обећања због којих је и био изабран, не само у исушивању те вашингтонске мочваре, него оних других ствари због којих је изабран, стављање нелегалне имиграције под контролу… Као и то да ће Америка више почети да гледа своја посла, да се више неће мешати у туђе послове, да неће више извозити демократију и своје „вредности“… Ми смо лично заинтересовани за исход те борбе… и она није извесна уопште. Зато што је у међувремену, се видело да Трамп практично имао једног јединог савезника који му је био на располагању, а то је војска, с обзиром на то да је владина бирократија против њега, да су главни медији против њега, да кажемо „културна Холивуд елита“ листом против њега, обавештајне службе…

На медијском и политичком тржишту и даље опстаје америчка тврдња да је Русија утицала на избор Трампа на изборима, коју је и сам председник Путин више пута демантовао… Елементи дубоке државе толико инсистирају на утицају Русије на изборе, у њиховим главама хладни рат још увек траје…

Дубока држава су глобалисти у САД, који су узели пуну власт у САД у последњих двадесетак година. Пре тога нису, на овакав начин. И њима априори смета земља као што је Русија, која у ствари, угрожава њихов монопол, прва је угрозила тај униполарни свет, са сада већ чувеним иступом руског председника на Минхенском безбедносном форуму 2007.године. Они су до тада сматрали да је Русија припитомљена, и били су спремни, слали су позитивне сигнале, имали су добре речи за Русију, под претпоставком да ће Русија да се интегрише у њихов поредак. Можда би се то и десило да они нису претерали… Да нису прекршили сва обећања да НАТО неће да се шири на исток. А како Руси кажу – њима су се дефинитивно отвориле очи НАТО агресијом на Југославију 1999.године…
За дубоку државу је Русија феноменалан непријатељ. Прво, зато што сте имали скоро пола века хладног рата, где је идеолошки непријатељ број један био СССР, Русија као његов наследник врло лако може да преузме ту улогу, а да не морате много да објашњавате просечном заглупљеном бирачу, који нема времена да размишља јер ринта по цео дан, тако да је то савршено легло.
Уз то, неоконзервативци су априори антируски настројени. Они нису класични конзервативци у САД који су антикомунисти али не и антиРуси. Неоконзервативци, углавном некадашњи екстремни левичари, троцкисти, они су антируски настројени, и антихришћански настројени, антиправославно настројени. Тако да ће они увек да мрзе Русију, и они су преузели главну реч у америчком естаблишменту у последњих двадесетак година.
Весли Кларк, кога сви добро знамо, је буквално рекао у једном свом излагању пре десетак година, да је 11.септембра 2001.године извршен преврат у САД. То је толико ствар која је незапажено прошла у мас медијима на западу, али то је кључ. Јесте, тад је завршен преврат, извршен је пуч, да кажемо „мини Мајдан“ на неки начин 11.септембра 2001.године када су, како каже Весли Кларк, неки „врло тврди момци“ преузели ствари у Вашингтону. И то траје до дан-данас. Они су свргли Садама Хусеина, Гадафија, они су започели рат у Сирији, а њихови експоненти су били Џорџ Буш млађи, Обама и наравно Клинтонови.

Сви говоре о изградњи новог, мултиполарног света, сарадњи Кине и Русије, Трамп је „прославио радно“ годину дана од избора за председника у посети Кини…

Трампу је потребан неки спољнополитички успех… Објављено је да су постигнути трговински договори у вредности преко 250 милијарди долара, Кина ће отворити своје тржиште за западни и амерички капитал… Си је био гост у САД код Трампа у априлу, тада су успоставили добар лични однос… Трамп није идеолог и поштује неког ко је исто тако као и он снажна личност, а он се понаша и наступа као председник једне моћне корпорације сада као председник САД… Он на Сија гледа као на председника друге моћне корпорације…

Средином децембра Вучић по позиву Путина иде у Москву… Још једна „прича“ за прозападне медије о „ширењу руског утицаја у Србији“… иако је то сасвим природно стање.

Шта западни медији и западни политичари очекују? Да Срби буду њима захвални што нас нападају, бомбардују, трују клевећу, 25 година? Значи, ми треба да будемо захвални и да кажемо – дајте још тога? То њихово, наводно изненађење и шокираност то је све лицемерје и лаж. Они, како се понашају према Србији у последњих 25 година – то је скандалозно, то је на нивоу оног како су се нацисти понашали према Србији. Није ни чудо. Шта они очекују? Русија нас никад није бомбардовала, увек је помагала кад је могла, па природно је, сасвим природно, говорим о нашим крвним, братским и верским везама, то је сасвим природна ствар. Русија није направила овај поредак који данас важи на Балкану, то је искључиво западно дело. Оно је труло, оно би без Русије било труло. Они се сада плаше да у тај вакум који су они сами направили не уђе неко други. Плаше се Русије, а плаше се и Кине.
Ово што су урадили, ову тиху обојену револуцију коју су извели у Македонији, то није само на рачун Русије, то је и на рачун Кине. И тог крака „пута свиле“ који треба да прође од Пиреја до Будимпеште, кроз Македонију.
Важно је да је руска дипломатија овде постала активнија, многи су сматрали да није била довољно активна, довољно конкретна и довољно јасна. Очигледно да се ту нешто променило последњих месеци. С обзиром на то каквог је ранга држава Русија то је исто неповратно, и сад треба очекивати даљу руску активност у том смислу – војна помоћ Србији и подршка суверенитету Србије. Поред МИГова најављено је и да ће два Антонова, транспортна авиона бити поклоњени Србији… и можда буду договорени неки системи БУК/С 300/С 400, није битно, да заштитимо своје небо, а то је опет подршка суверенитету Србије. Само Русија подржава суверенитет, интегритет и ресуверенизацију Србије. Што нам запад на такав начин не помогне? Они неће, јаче је то од њих, они свуда где кроче ван својих граница они хоће да праве колоније.
Надам се, у ствари сигурно ће тако бити ако ми направимо кораке са наше стране, да ће томе доћи крај уз појачано руско ангажовање, а и кинеско.

Косово и Метохија

Сви они који су против суверенитета и интегритета Србије покушавају да минирају то што је Суринам повукао „признање“. То је врло крупна ствар… Прича да једном дато признање не може да се повуче једноставно није тачна.  Они су прошле године исто тако повукли признање још једне квази-државе (Западна Сахара) Сахарске арапске демократске републике. Једна од држава која је повукла признање из 1984.године исте квази-државе је и СЦГ, због чега се 2004.године министар Марока у Београду захвалио за тај чин, што је поштовано међународно право и интегритет Марока. Министар који је тада повукао то признање био је Вук Драшковић један од данас главних агитатора за признање нарко-терористичког Косова. Значи, човек који се залаже за разбијање суверенитета и интегритета Србије је човек који је заштитник интегритета Марока. На тој конференцији је он рекао да је то СЦГ учинила зашто што је привржена међународном праву, и поштовању територијалног суверенитета и интегритета свих држава чланица Уједињених нација. 13 година касније Вук Драшковић подржава цепање и нелегалну сецесију на територији сопствене земље. Значи, итекако су могућа повлачења признања. И, ако ми останемо чврсти, уз подршку Русије, Кине и других којима је доста тог западног лицемерја и растурања туђих држава и њихове агресије, биће још повлачења признања… И ми ћемо повратити Косово и Метохију.
„Унутрашњи дијалог“ је по мом мишљењу ствар која је у старту погрешно постављена, једно о чему ми треба овде да разговарамо је како на најбољи начин да заштитимо и сачувамо Косово и Метохију унутар уставно-правног поретка Србије, и шта треба да урадимо да би ми ојачали да бисмо у будућности полако повратили суверенитет над територијом која може да буде само наша. Ако о томе разговарамо онда је то тема, не може да буде тема ништа друго.

Најављено је писање Декларације о заштити србског народа на свим просторима бивше СФРЈ. Питање је да ли таква декларација има смисла уколико не садржи територијалну компоненту…

Територијална компонента мора да се подразумева. Дела су важна. Ако ви подржавате Републику Српску, ако је браните од свих покушаја централизације, од поништавања Дејтона, ако браните њено право на одржавање референдума, ви сте много више урадили него било каквом декларацијом што можете да урадите. Ви не морате свима да обзнањујете своје намере, на крају крајева то нико не ради у потпуности. Али може да се каже, наравно, територијална компонента је важна. Сад је само питање кад ћете ви њу да искажете, ви то треба да урадите у тренутку када вама то одговара, кад се међународне околности промене, када сте ви довољно снажни. Али, ми апсолутно треба да кажемо: Срби у Црној Гори, (ми апсолутно никада не смемо да одустанемо од тога) Црна Гора само може да буде српска држава) или не може да постоји осим као вештачка творевина, Срби у Републици Српској, никада не треба заборавити Србе протеране из АВНОЈ-евске Хрватске, никада не треба заборавити Србе у Македонији… Значи, ми морамо једноставно да дамо до знања следеће – Срби су жртве нелегалне сецесије, не само на Косову и Метохији, него у свим деловима бивше Југославије. Ми никада не смемо да заборавимо да је међународно право прекршено још 1991.године. То су била једнострана признања. Срби у Републици Српској су гласали да остану у заједничкој држави, као што је већина Каталонаца за останак у Шпанији, и Шпанија према томе поступа али има и подршку за то. Срби из Републике Српске имају право да буду део Србије и дан-данас јер су против њихове воље отцепљни из заједничке државе, то можемо да кажемо у тој декларацији и то је та територијална компонента о којој причате.

ИЗВОР: novosadskatelevizija

12.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. То је то.Тако и никако другачије , треба да мисли сваки честити Србин, посебно ако је на позицијама гдје се одлучује о нама и нашем народу и нашој држави,о њеном опстанку,њеном простору и уређењу.Александар чим проговори треба га слушати ,и не само слушати негога узети за савјетника свима онима који мисле добро Србији и Српском народу.Имамо ми људе који знају, само их треба зграбити и на права мјеста поставити и нека сви раде онај дио посла који најбоље знају.Ако гледамо пажљиво шта је ЕУ, и простим оком је видљиво да је то савез држава који воде јалови људи без здравих идеја и принципа, и осим мржње и санкција, према свакоме ко не мисли и не ради као они, немају ништа друго да понуде ни себи ни другима.Стари истрошени робот са лошим и тромим хардвером и тромим и глупим софтвером.А ако је то тако, а јесте, онда се зна како ће ток догађаја даље ићи.За Европу је најбоље рекао Његош:Ја се држах за то ваше уже, умало се уже не претрже.Од тада смо већи пријатељи јер ми памет у главу дадосте…..Виђи врага са садам бињиша, су два мача и са двије круне……Куго људска да те Бог убије, мало ти је и пола свијета, веђ си отров адске своје душе и на овај камен избљувала.“Књаз Никола:“Ако ти се свиди човјек, гдје га прије било није, тврдо вјеруј у њему се прадједова нарав крије“.Мој отац:“Нама није мјесто са латинима, боље би било са смо са Бугарима и Румунима“.Све се показало као тачно.Ватикан је Европи извадио и задњу ђелију дише.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s