АКТУЕЛНО

Премијера филма Дејана Петровића „Исти“ у такмичарском програму најзначајнијег светског фестивала документарног филма IDFA


Фото: PhotArt Студио Милица Ђорђевић

* Док смо снимали морали смо поштовати строга правила и контролу коју намеће затворски систем, а с друге стране требало је забележити спонтаност, која је изузетно битна у документарном филму

Живот у затвору као метафора друштва

Столар обрађује дрво, кројачице раде за шиваћим машинама, човек пажљиво чешља коња…

Ово су први кадрови филма Дејана Петровића „Исти“, који ће имати светску премијеру у такмичарском програму најзначајнијег светског фестивала документарног филма IDFA, који почиње сутра у Амстердаму. На први поглед ове сцене нам не говоре много где се тачно налазимо. Тек глас чувара открива да је реч о српским затворима и да гледамо како изгледа живот затвореника у казнено-поправним установама. Убрзо нам захваљујући ритмичној монтажи постаје јасно да монотони живот ових људи није много другачији од оних који се налазе са друге стране затворских зидова. Филм постаје метафора нашег друштва које живи по правилима и у устаљеном ритму који не зависи много од индивидуалне слободе.

„Релативност слободе човека, као универзална тема, већ неколико година је тема која ме интересује. Овим филмом постављам питање колико је заправо свако од нас слободан у свакодневном животу, у свом уобичајеном окружењу, у школи, на послу, у различитим улогама које нам живот намеће. Колико суровост савременог тренутка ниподаштава вредност човека, као појединца. Колико смо један мали, замењиви шраф система који нас своди на број, дехуманизира и чини немоћним. Учинило ми се интересантним да кроз живот у затвору покушамо приказати релативност људске слободе“, каже у разговору за Данас редитељ Дејан Петровић.

Он објашњава да се након одлуке да, кроз приказивање свакодневице осуђеника и стражара у неколико српских затвора, уобличи идеју филма, обратио Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде. „Добили смо њихову сагласност да можемо да снимамо у затворима и истовремено подршку на конкурсу Филмског центра Србије. Током осмомесечног периода истраживања са колегама, откривали смо различите аспекте боравка у затвору. Док смо снимали морали смо поштовати строга правила и контролу коју намеће затворски систем, а с друге стране требало је забележити спонтаност, која је изузетно битна у документарном филму. Помирити те две стране био је и највећи изазов за мене као редитеља. Уз подршку Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, управника и стражара, самих осуђеника, али и захваљујући професионализму чланова екипе филма, успели смо да, опсервацијски, забележимо делиће стварности у казнено-поправним заводима у Сремској Митровици, Пожаревцу (Забели), Нишу, као и у Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу“, прича Петровић.

Он објашњава да је „Исти“ филм метафоре, у коме, искључиво сликом, звучним ефектима и тишином, без дијалога и уз минималну употребу музике, успостављајући паралелу између затворског и ширег друштвеног система, приказује положај појединца у систему.

„Гледајући осуђенике у свакодневним активностима, за столом док једу, на послу за машином, у слободно време, у берберници, постаје вам небитно да ли су ти људи са ове или оне стране зида. И стражари, баш као и осуђеници, на путу до радног места, свакодневно, пролазе кроз детектор врата, стоје у реду током прозивке, снимају их контролне камере. Баш као и нас, који се сматрамо слободним, а који живимо унутар одређеног система, који условљава нашу слободу, покушавајући да нас контролише, укалупљује, спутава. А све то почиње у најранијем детињству када нас одрасли, системом награде и казне, ‘припитомљавају’ и уче какво понашање је прихватљиво. Удовољавамо очекивањима родитеља, учитељице, шефа на послу, постајемо као и већина других. Одустајемо од себе. Онда почињемо да ‘дресирамо’ и сами себе, а касније, као родитељи, и своју децу“, сматра редитељ.

Он додаје да је затворски систем у коме су осуђеници одвојени од породице, где усвајају нове вредности, прихватају званичне хијерархије које је поставила управа, али и затвореничка заједница, посебно инспиративан за ствараоце. Сваки пут када је улазио у затвор, како каже, откривао је нове приче, животне судбине осуђеника. „Једног дана, обилазећи Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу, на врху степеништа павиљона, угледао сам ограду-врата. Ушли смо унутра и у собама сам видео неколико беба које су спавале у кревецима, као и пар трудница које су пролазиле ходником. Изненађен, нешто касније, поделио сам своје утиске са једном од осуђеница, која је имала око 25 година. Насмејала се и рекла ми је да је и она рођена у затвору, док јој је мајка била на издржавању казне. Такве и сличне приче пробуде емоције у вама, наводе вас на размишљање, али могу вас одвести и у другом правцу, удаљити од теме коју сте дошли да истражујете и продубљујете“, наглашава Петровић.

На питање где су заправо границе људске слободе и ко их поставља, редитељ каже да није лако утврдити када друштво сме да ограничи слободу.

„Човек је социјално биће и свакако наша слобода није без граница. Али није ни лако увек утврдити када и под којим условима друштво, путем норми, правила, сме ограничити слободу појединца. Постоје конвенције које је неопходно поштовати, али постоје и оне које су сувишне, које оптерећују. Поред различитих система којима припадамо и који покушавају да нас ограниче, често и сами подижемо зидове око себе, потискујући своје потребе и осећања, одричући се потенцијала које у себи носимо, постајемо жртве сопствених страхова, остајући у лагодној зони комфора“, закључује Петровић.

Три филма из Србије на „Канском фестивалу“ за документаристе

Филм „Исти“ биће приказан у категорији краткометражног документарног филма, у конкуренцији од 15 филмова из различитих делова света. Поред овог остварења на фестивалу IDFA биће приказани и филм Миле Турајлић „Друга страна свега“, у категорији дугометражног документарног филма, као и „Слатко од Ништа“, Бориса Митића, у вантакмичарском програму Мастерс.

„Филмски центар Србије, који је подржао снимање филма, заједно са Удружењем документариста Србије ДокСрбија последњих година пуно ради на побољшању положаја документарног филма у Србији, а такође и на промоцији наших документариста у свету. О томе говори и чињеница да ће у Амстердаму, поред филма ‘Исти’ бити приказана још два домаћа остварења. Наћи се у такмичарском програму овог фестивала је награда, како за мене и екипу филма, тако и за домаћи документарни филм. Након шест година, по први пут имамо два филма из Србије у такмичарском програму овог фестивала, за који кажу да је за документаристе битан, као и Кански фестивал за ауторе играног филма“, истиче Дејан Петровић додајући да након премијере у Амстердаму очекује да ће се филм наћи и у програмима других релевантних фестивала документарног филма у свету. Иначе, победник у категорији краткометражног документарног филма на фестивалу IDFA бива директно номинован за Оскара.

Марија Кртинић

ИЗВОР: ДАНАС

—————-

15.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s