АКТУЕЛНО

Никола Влаховић: Како је Србија постала небезбедна и опасна по живот сваког грађанина


Карикатура: Душан Петричић – ПРОРОК

Картел у страху, народ у мраку

После само пет година личне Вучићеве владавине Србијом и њеним институцијама, нема више ни Србије ни њених институција. Остала је само његова параноја, садизам, криминал, медијски мрак, страх и беспомоћни грађани који чекају да их нека виша сила спаси од ужаса који следи. Зима 2017/2018 у коју Србија у оваквом стању улази, може бити страшнија и леденија него све претходне. Глад, претње, диктатура, социјално дно, а са друге стране, умишљени господар и његови небески чардаци. Таква сценографија је деведесетих година била и на почетку и на крају ратних ужаса. Ко данас може да гарантује да се то неће поновити?

***

У Великој ратној сали старог генералштаба у Београду, 9. новембра 2017. године, одржан је пријем поводом Дана Војнобезбедносне агенције (ВБА). Присутнима се обратио Небојша Стефановић, специјални изасланик председника Републике Србије. Треба подсетити на чињеницу да је Стефановић и потпредседник Владе Србије, министар унутрашњих послова, а сада и секретар Савета за националну безбедност и шеф бироа за координацију свих служби безбедности. Никада, од како постоји ова војно безбедносна агенција, пред њеним челницима није стајао човек са толиким бројем високих државних функција. Такође, од оснивања ВБА, ова агенција, наследница чувеног КОС-а није била у таквом расулу.

Пред специјалним изаслаником је понизно и у ставу мирно стајао бригадни генерал Петар Цветковић, директор ВБА, који је, поздрављајући присутне, хвалио ову агенцију рекавши да је „…војна тајна служба спремна да одговори на све безбедносне изазове који су пред системом одбране, Србијом и њеним грађанима…“

Да би Вучићев куплерај био комплетан, овом трагикомичном пријему присуствовали су и министар одбране Александар Вулин, министарка правде Нела Кубуровић, републичка тужитељка Загорка Доловац, директор Безбедносно-информативне агенције (БИА) Братислав Гашић, директор полиције Владимир Ребић и друге скандалозне личности са дна напредњачке каце: власници лажних диплома, војни дезертери, „истакнути“ припадници геј заједнице, КВ занатлије без искуства у професији и други „осебујни“ ликови које је могао на једном месту да окупи само болесни ум Александра Вучића, који озбиљно подсећа на клиничку слику лудила одбегле Мирјане Марковић.

И док овај „брод будала“ плови без одредишта и азимута, без кормила и једара, без циља и савезника, безбедност Србије, како спољна тако и унутрашња, налази се на најнижем нивоу. А, главна безбедносна претња Републици Србији је њен председник, Александар Вучић, човек чије здравствено стање (чак и лаичким погледом на његове речи и дела) говори да је високо ризичан, да никако не би смео да обавља високе државне функције и да би као такав морао да буде смештен у озбиљну психијатарску установу.

А колико је овај тешки болесник опасан по безбедност државе, говори и трагична слика коју је за пет година оставио иза себе. Тачније речено, Вучић је у свом „петогодишњем пакленом плану“ Србију до темеља опљачкао и предао страним компанијама, зеленашким банкама, белосветским мешетарима и економским убицама.

Криминал и страховлада, то су две речи којима је најлакше описати стање у држави која чак ни геополитички више није тамо где је вековима била. Њоме управљају паралелни центри моћи, харају оружане банде међу којима бесни рат, у њој отворено раде читаве шпијунске „станице“ англо америчких служби, а шизоидну ситуацију којом диригује усамљени лудак из Председништа Србије, подржава и такозвана међународна заједница, дакле, представници европских институција, транснационалних организација, хвалећи сваком приликом „напредак Србије“ у разним интеграцијама: од евроинтеграција до „хармонизације“ са НАТО паклом и његових девет кругова.

Упадљиво је одсуство организација за заштиту људских права („Amnesty International“ је деведесетих година знао да свакодневно даје извештаје о кршењу тих права у Милошевићевом режиму), а руководиоци ОЕБС-а ових дана на сва начине покушавају да избегну одговорност за резултате избора у Београду (које Вучић већ увелико намешта). На то се јавно пожалила и професорка Весна Ракић Водинелић, која је потенцијални кандидат за градоначелника једног политичког покрета. Мада Вучић више никоме није потребан и време му је истекло, његову демонтажу неће обавити нико из Европске уније, барем док теку последњи дани Ангеле Меркел.

У међувремену, самозвани Вођа чини све како би сваки педаљ ове државе ставио под своју личну контролу, па је наредио да Скупштина Србије што пре (по хитном поступку) усвоји измене и допуне Закона о БИА које су потпуно у супротности са Уставом и другим подзаконским актима којима се уређују безбедносне провере и уређује начин одређивања тајности података.

Вучићеви мафијаши упали су у институције система и налазе се на местима где никако не би смели. Поставити Братислава Гашића за шефа БИА, човека са криминалним „педигреом“, значило је само потпуну криминализацију и распад те агенције, што се и дешава (погледати у овом броју Магазина Таблоид текст на страни 20, под насловом „Арапи кадрирају на Бањици“).

Српске безбедносне службе постале су сервис за бригу о болесном Александру Вучићу и његовим изопаченим прохтевима. Такве службе нису могле ни да претпоставе, на пример, шта последњих две године у Албанији ради бивши премијер Републике Хрватске, Зоран Милановић. Тек захваљујући једној краткој вести из албанске штампе, сазнало се да је овај лажни левичар и лоше прикривени службеник глобалистичке мафије, већ дуже времена главни саветник албанског премијера Едија Раме. Но, чак ни албанска штампа није била толико несмотрена да објави како га је ту довео бивши немачки канцелар Герхард Шредер. А, управо је он Милановића поставио као још једну карику у подугачком ланцу великоалбанских лобиста, на чијем челу се налази лично Ангела Меркел.

Гледано шире, упркос политичким антагонизмима, Немачка се никада није одрекла идеје комадања Србије, у име својих интереса које лакше и брже остварује преко албанских криминалних „инструмената“. Бивши хрватски премијер Зоран Милановић се недавно у Тирани појавио пред камерама локалне ТВ21, на заједничкој конференцији за новинаре са европским комесаром за политику суседства и проширење Јоханесом Ханом. Два дана пре тог догађаја, Хан се састао са Александром Вучићем и ниједном речју није наговестио да ће се састати са Милановићем у Тирани. Да српске службе раде свој посао, а не Вучићев, на столу председника Републике Србије стајао би извештај у коме би писало све о врстама наоружања које Хрватска испоручује Албанији, па чак и све о њиховој „имагинарној стратегији“ у случају обрачуна са Србијом, у случају могућих ширих сукоба на Балкану.

Еди Рама има разлога да се спрда са Вучићем, али још више има разлога да похвали посао који Милановић за њега обавља. Отуда је и разумљива његова недавна изјава: „…Хрватска је велика земља која је пример у региону. Зоран је одличан пријатељ, а његови савети су увек добродошли. Хоћу да кажем да је тако добар према мени, а његови савети корисни…“

Карикатура: Коракс – ВОЂА

И док се у најближем окружењу Србије плете мрежа лажних пријатеља, док се српском диктатору множе похвале за „напредовање у интеграцијама“, суштински се око ње шири паукова мрежа војне и „подземне“ дипломатије. Ова чињеница је толико далеко од оне дружине са коктела одржаног у великој ратној сали старог генералштаба у Београду, 9. новембра 2017. године, као што је далеко Марс од Јупитера. И баш у тој чињеници треба тражити узроке слома Србије као суверене државе.

Бивши директор Војно-безбедносне агенције и бивши (одбегли) посланик Српске напредне странке Момир Стојановић, изјавио је пре само двадесетак дана да „није параноја већ стварност“ да се новинари, лидери опозиционих странака и власници медија у Србији прислушкују, па тим поводом каже: „…Својствено је аутократском систему владања да се у држави мора знати све што се дешава и да све мора бити ‘под контролом’…“

Чињеница је да су Вучићеве службе безбедности искључиво у функцији његове приватне страначке војске и да општем страху доприноси и хаос у правосуђу, да је нови Заштитник грађана човек без гласа, да се надлежни одбори скупштине не састају и да се не обавља надзор над радом служби. Службе безбедности у Вучићевој Србији располажу знатно слабијом техником од оне којом располаже његова лична обавештајна мафија на челу са Ненадом Ковачом и Николом Петровићем који 24 сата дневно врше надзор над свим институцијама, а имају и више шпијунских центара у Београду (према сазнањима посланика Двери, Срђана Нога). Један од њих, налази се непосредно уз зграду Вишег суда у Београду, који Вучићева банда „опсервира“ најмодернијим техничким средствима до којих је данас уопште могуће доћи.

Истовремено, стање у полицији није било никад горе, плате никада мање, по први пут се појављују случајеви да полицајци масовно напуштају посао, поготово у пограничним местима, у којима лако могу добити Хрватски, Мађарски или Бугарски пасош и прелазе на рад у службама тих земаља. На сцени су масовна разрачунавања банди по Новом Саду и Београду, која никада нису била учестала као сада.

Али, ако је овај параночни и болесни режим толико опседнут бригом о „унутрашњем непријатељу“, онда није никакво чудо што несметано по Србији харају са оваквом прислушно – обавештајном опремом и поједини бизнисмени, стране службе безбедности, богати криминалци и, разуме се, дипломатске службе, штитећи себе и своје мрачне послове од непревдиђених догађаја.

Безбедност Србије је данас круцијално питање којим би морао да се позабави свако ко након пада садашњег властодршца преузме полуге власти. Проблем је утолико већи што се ради о безбедности на свим нивоима. Србија није само на мети војних алијанси попут НАТО пакта и његових филијала које су свуда около, него и на мети терориста, нарко мафије, криминалних корпорација које овде испоручују прљаве технологије и храну препуну канцерогених пестицида свих профила.

У свом говору на Главном одбору Српске напредне странке, поводом годишњице ове параполитичке наказе, Александар Вучић је нашао за сходно да цитира чак и Платона, слутећи да ће га сустићи она најтежа казна. Са страхом је говорио, правећи велике драмске паузе, да ће на власт доћи „гори од нас“ и „вратиће Србију у прошлост“. Негде му је неко потурио Платонов цитат у коме се каже да демократија неминовно рађа владавину охлократије (олоша). У свом шизофреном огледалу, гледајући себе и своју „олхократију“, Вучић је угледао оне који ће доћи после њега. Да ће га баш такви извести на суд и јавно обесити!

Можда је зато и поверио онако важне дужности Небојши Стефановићу, кад је у својству Председника Републике Србије донео је одлуку о његовом именовању на функцију секретара Савета за националну безбедност, на основу члана 7. став 3., Закона о основама уређења служби безбедности Републике Србије. Јер, треба подсетити на битну околност: Секретара Савета именује и разрешава председник Републике Србије. У Слину има поверења. Он се ништа не пита и не мора да се боји процедуре разрешења ако му затреба. А, времена која долазе, за Вођу су све тежа. Чека га суочење са већим силама од локалних балканских паша.

Карикатура: Коракс – ВОЂА

Какав год сценарио да се деси, једно је сигурно: Србија је данас више него икада небезбедна и опасна је за живот сваког њеног грађанина.

Почетком ове јесени, официр за везу Агенције ЕУ за европску и обалску стражу – Фронтекс, најавио је да ће убудуће бити стациониран у Београду, да ће бити одговоран за цео Западни Балкан (а специјално за Србију) и имаће дипломатски статус, јер ће радити при Делегацији Европске уније, што је потврдиио и директор ове организације Фабрис Леђери.

Дакле, Фронтекс, слободније говорећи, европска полиција, добио је задатак од администрације у Бриселу, да се у Србији, као централној држави такозваног Западног Балкана, постави на њене границе и преузме командовање борбом против илегалне трговине оружјем, превенције исламског тероризма и чувању српских граница, посебно према Косову и Македонији. Такође, Фронтекс је добио строга упутства о томе како да организује обуке за припаднике полиције у Србији (и кога да одабере), како не би дошло до већ виђених ситуација да корумпиране групе и појединци у МУП-у и око њега, „воде коло“ уместо европских институција.

Све ово нимало не чуди, јер је Вучићева „самарићанска политика“, подстакнута политиком „отворених врата“ Ангеле Меркел, довела до тога да је у Србију од 2015. године до данас ушло преко милион и по илегалних миграната из Ирака, Сирије, Пакистана и других исламских земаља. Већина њих се потом нашла у Западној Европи. Од како је Себастијан Куртз у Аустрији изабран за новог канцелара, затворена је и такозвана „балканска рута“, а стали су и послови Вучићеве мафије са мигрантима. Ипак, администрација Европске уније је проценила да је Србија апсолутно небезбедна држава, кроз коју могу проћи нови таласи миграната (и међу њима прави и потенцијални терористи), те је Фронтекс ангажован више као нека врста „принудне управе“ у Србији, јер у Бриселу више нико не верује овдашњој извршној власти. Цинизам је што Брисел тек сада реагује, кад су мигранти постали претежак терет за њих.

Почетком 2017. године, тачније, 24. јануара, министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић, позван је у Стокхолм, код свог колеге, министра полиције Шведске, Андеша Игемана и том приликом је потписао Споразум о полицијској сарадњи две земље. Све би то изгледало као рутинско потписивање међудржавног протокола, да није онога што стоји у позадини тог документа. Наиме, Шведска је једна од пет европских држава које имају појачану сарадњу са Интерполом, специјално кад је у питању криминал који долази у Европску унију из Србије.

У потписаном документу (који није презентован српској јавности), пише да ће „…две земље имати најближу могућу сарадњу у области борбе против организованог криминала, тероризма и супротстављању илегалним миграцијама… Овим споразумом оствариваће се најближи контакт између полицијских служби Шведске и Србије и до интензивне сарадње у борби против организованог криминала, тероризма и илегалних миграција…“

Шведски министар Игеман упозорио је власти у Србији да његова држава игра значајну улогу у процени „зрелости“ земаља које су на путу европских интеграција и да није добро да се српске институције нађу на супротној страни од оне која се од ње очекује у Бриселу. Мислио је, наравно, на Вучићеве „раширене руке“, не само према мигрантима из исламских земаља него и према арапском капиталу и свему ономе што је за кратко време почело да улази у Србију, а преко ње и у Европу.

Само ова два случаја довољно говоре о томе колико је Србија под Вучићевом диктатуром изгубила на кредибилитету и колико се њеним институцијама не верује.

О томе колико је живот небезбедан, ризичан и како је српско радништво претворено у обично бело робље, пише ових дана и портал немачког радија Дојче Веле, под насловом: „У предворју Бангладеша“. Аутор у тексту описује извештај угледне међународне организације „Clean Clothes Campaign“ која се бори за боље услове рада у текстилној индустрији. А, поменути извештај говори о ситуацији у којој се налазе радници у Србији, а који раде за познате европске компаније које је Вучић „увео у посед“ без иједног евра њиховог капитала. У том извештају између осталог пише: „…Зараде су мање од минималне потрошачке корпе, услови рада су нехумани, радници су изложени шиканирању менаџера, претњама отказима, неплаћен им је прековремени рад… Србија не само да нуди јефтину радну снагу због ниске минималне плате, већ је то и земља чија Влада обезбеђује великодушне финансијске бенефите: директне субвенције за сваког запосленог, јефтино или бесплатно земљиште, пратећу инфраструктуру, ослобађање од пореза су само неки од поклона за крупни капитал…“.

И док Дојче Веле доноси шире делове овог застрашујућег извештаја дотле британски „Фајненшл тајмс“ хладнокрвно констатује да је Србија „на првом месту по привлачењу страних инвестиција“. А, како их Вучић привлачи и по коју цену, колико то плаћају грађани Србије из буџета, о томе не пише ништа. Уосталом, британска политика према Србији је одувек била отворено колонијална, па се ту нема шта ни сакрити…

И док Вучић утерује незапослену омладину у робовски рад, прогања грађане – пореске обвезнике (а домаћим и страним компанијама опрашта мултимилионска дуговања), док рекетира пензионере, болеснике у болницама, истерује омладину преко граница ове земље, дотле су страни и домаћи шпијуни и растурачи Србије, потпуно заштићени од свих зала.

Страни цинкароши седе и у врху МУП-а као саветници, у сред зграде Генералштаба као „партнери“ и у свим министарствима као „стручна лица“ која ће Србију одвести у Европску унију. Дошло је дотле да министар за борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић (бивши министар одбране) тражи помоћ од Кајла Скота америчког амбасадора како би решио питање „вршњачког насиља“! Тражи то од САД, која је водећа у свету по злочинима и вршњачком криминалу!

Србија је и званично проглашена небезбедном државом у многим документима глобалних институција, па чак и у неким извештајима Уједињених нација. Десет водећих земаља света чије туристичке агенције имају контакте са Србијом, увек упозоравају своје грађане на низ опасности које их у Србији чекају. Између осталог, на насиље, криминал и проблематичну државну администрацију.

Чак и они ретки, ситуирани, имају пуно разлога да се склањају са улице, од институција система, да смање свој друштвени живот ако га имају, да пазе шта и где причају, да, ако икако могу, избегавају сусрете са лекарима, полицајцима, пореским органима, царином, општинским службама, па чак и са паркинг сервисом или контролорима градског саобраћаја! Јер, овако садистички режим вреба иза сваког ћошка. Што је човек поштенији и што је више одан својој држави, ризик је све већи.

 

Никола Влаховић

ИЗВОР: ТАБЛОИД

———–

16.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s