АКТУЕЛНО

Сећање на убијену српску децу и цивиле – Десет прећутаних ствари која деца неће научити у Вуковару


Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности. Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991.

Нажалост, медији у Хрватској годинама прећуткују и заташкавају ове стравичне злочине.

Главни разлог зашто Хрвати прикривају овај масакр, лежи у чињеници да би се отварањем тог проблема довео у питање мит који су Туђман и хрватска елита конструисали када је реч о Вуковару. Јавним дискурсом о српским жртвама открило би се да у Вуковару није било речи ни о каквој „великосрпској агресији“ већ грађанском сукобу између две завађене стране. Такође, постало би сасвим јасно да хрватски војници нису само „храбри бранитељи“ како их хрватска елита представља, већ да међу њима има и ратних злочинаца који су убијали децу, жене и старце.

Тог 16. новембра припадници Збора Народне Гарде на свиреп начин су упали у породичну кућу у улици Николе Демоње 72 и масакрирали целу породицу Чечавац: оца Мирослава (25), мајку Слађану (20) и сина Горана који је имао само годину дана. Са њима у кући су убијене и њихове комшије које су се код њих привремено сакриле. То су Ана Новаковић (41), Илинка Милошевић (32) и њен десетогодишњи син Бранимир Милошевић. Сви су убијени ватреним оружјем.

Горан Чечевац убијен је у Вуковару од хрватских екстремиста

У истој улици само две куће поред, хрватски војници су масакрирали четворочлану породицу Павловић и још четири цивила српске националности који су се овде затекли. Убијени су Павловић Нада (36), њен син Зоран (17), ћерка Зорица (15) и Надина мајка Михољка (66). Заједно са њима страдали су Павић Радослав (1966), Павић Савка (1929), Средојевић Милан (1954), Тошковић Теодор (1950), Трајковић Велимир (1930) и Траваш Милан (1944). Крвави пир хрватских војника преживела је само Милена Трајковић која је том приликом рањена.

Током хрватске агресије на Вуковар, убијена је и Хрватица Ана Лукић – Маљевац, која је била удата за Србина. Због опасности која је вребала, њен супруг и синови су нешто раније избегли у Србију док је она остала у Вуковару да чува кућу. Хрватски војници су јој неколико пута упадали у кућу, вређали је и претили јој. Једног дана, пијани хрватски војници из Ђакова су опљачкали сву уштеђевину и драгоцености породице Лукић а Ану су силовали. Након пар дана, хрватски војници су је стрељали заједно са Видом Јаковљевић на железничкој станици. Нису јој могли опростити то што је била удата за Србина.

Тог дана у Вуковару су убијени и Милена и Ратко Инић.

За ове злочине до данас нико није процесуиран а хрватске власти у Вуковару годинама одбијају да подигну споменик српским цивилима који су убијени у Вуковару за време рата.

Парастос за српске жртве Вуковара биће служен у суботу 18. новембра у 14 сати у православној цркви Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици код Новог Сада.

Веритас – списак српских жртава на подручју Хрватске
Википедија – убиства Срба у Вуковару

ИЗВОР: ИНТЕРМАГАЗИН

Десет прећутаних ствари која деца неће научити у Вуковару

Како пише хрватски Вечерњи лист „Вуковар постаје учионица“, остварује се замисао односно пилот-пројекат треба да постане реалност и да се „спусти на земљу“. Хрватски осмаци тј. млади матуранти долазе у град Вуковар са истока Хрватске да уче о тзв. Домовинском рату и чувеној Вуковарској бици. Све се своди на то да Министарство просвете и Министарство „бранитеља“ створе себи посла, јер посла ионако нема. То би био званичан податак. Незванично нове генерације рођене након 1990. године треба (пре)васпитати. Треба им три дана колико траје такав програм понављати до изнемоглости следеће речи: „рат“, „агресија“, „ћетници“, „окупација“, „ЈНА“ и сл.

Све је то паметно што они раде, али исувише безобразно и дрско је оно што ће им „учитељи“ и ментори прећутати. Али да кренемо редом.

Прво ће их слагати о националној припадности грађана општине Вуковар која је евидентирана на попису из 1991. године. Према тим хрватским службеним тврдњама Вуковар је са 37% Хрвата, чисто хрватски град?! Није битно то што је Срба званично било 32%, а незванично 55%. Разлог овоме јесте деценијска српска бољка – југословенство помешано са братством и јединством.

Друга ствар коју ће хрватска деца морати да усвоје јесте да је Југословенска Народна Армија извршила агресију на град Вуковар, дошавши из Србије да „отима хрватску земљу“. Прећутано ће остати једна проста чињеница да су хрватски екстремисти, које је предводио Томислав Мерчеп, блокирали касарну у којој се налазио 265. батаљон инжењеријске јединице ЈНА, а да су припадници ЈНА дошавши из Србије заправо дошли да одблокирају ову касарну.

Трећа лаж спакована хрватским малим матурантима биће улога Томислава Мерчепа, хрватског оптуженика за ратне злочине и команданта специјалне јединице „Јесење Кише“, која је током 1990-их у рату на простору Хрватске имала своју велику злочиначку одисеју у етничком чишћењу Срба, а све то су знали људи из највишег државног руководства тадашње Републике Хрватске. Прећутаће им и Мерчепове говоре мржње и националну нетрпељивост с почетка 1970-их када је у Хрватској букнуо проусташки покрет МАСПОК, под окриљем Матице Хрватске. Прећутаће такође и оснивање Туђманове Хрватске Демократске Заједнице у Вуковару и избор чланства у локални одбор, односно Мерчепово устоличење на то место још 1990. године, са помоћницима Благом Задром, Јуретом Марушићем, Мартином Сабљићем, Антом Врањковићем и др. Иначе, у „чисто хрватском“ граду Вуковару, ХДЗ је априла 1990. године на првим вишестраначким изборима после Другог светског рата доживео убедљив пораз од Савеза Комуниста Хрватске. ХДЗ је добио свега 26% гласова, а СКХ 65%. Замислите када би хрватска деца учила овакве ствари.

Четврта ствар коју ће хрватској деци прећутати у Вуковару на овом пројекту јесте тајни састанак руководства ХДЗ Вуковара крајем фебруара 1991. у Мерчеповој кући, на коме су присуствовали између осталих: Томислав Мерчеп, Бранимир Главаш (као гост), Благо Задро, Мартин Сабљић, Јуре Марушић и др. где је договорен план о рушењу и дестабилизацији комунистичке власти у Вуковару, а каснијем етничком чишћењу Срба из Вуковара и околине. Све то је требало урадити преко пушке. Месец дана после овога у хрватском селу Богдановци, Мерчеп је постројио више од 2.000 Хрвата, а већина њих је добила оружје, које је дистрибуирано управо преко ХДЗ-а. Јер је највише руководство ХДЗ илегално увезло велику количину наоружања преко Мађарске, Аустрије и Јадранског мора током јесени 1990. године и поделио својим присталицама и  члановима. Ово им такође неће бити речено.

Пета ствар која неће бити речена хрватској деци у вези Вуковара, а то је хронологија убистава у Вуковару од 27. јануара 1991. године до 20. новембра исте године. Прећутаће им убиство једног од главних сведока илегалног наоружавања Хрватске, који је убијен само пола сата након емитовања документарног филма на ТВ Београд, а који је снимила Контраобавештајна служба ЈНА 18.10.1990. на полигону ЈНА у Гакову.

Прећутаће им стварне разлоге и мотиве убиства Стевана Инића из Бршадина у преподневним часовима 1. маја 1991. од Хрвата Михајла Мије Геленчира. Затим дан касније у Борову Селу је послато 300 хрватских полицајаца да се обрачунају са локалним мештанима који су поводом државног празника Први мај држали заставу савезне државе СФРЈ на згради месне заједнице. Том приликом је убијено 12 хрватских полицајаца, а 2 мештанина Борова Села је рањено и 1 погинуо.

Прећутаће им убиства српских цивила у Вуковару као што су: Младен Мркић, Жељко Паић, Владо Скелеџија, Милица Врачарић, Предраг Ћирић, Даринка Грујић, Љубан Вучинић, Јован Јаковљевић и др. Већина тих цивила је убијена пре самих ратних дешавања у Вуковару, а то је 29. јул 1991. године.

Шеста „капсула“ коју ће хрватска деца морати да прогутају јесте минирање српских локала у Вуковару и Борову Насељу. За два и по месеца минирано је око 10 угоститељских објеката чији су власници били српске националности. Ниједан локал, који је био у власништу Хрвата није миниран. Први минирани српски локал је кафана „Крајишник“, власништво Боре Латиновића, који је дигнут у ваздух још 15. априла 1991. Налазио се на Сајмишу, прекопута фирме „Дрвопромет“. Одмах након Другомајских дешавања у Борову Селу, минирана су два локала, један је у центру Вуковара, прекопута Главне аутобуске станице, кафана „Сарајка“ и  други бифе „Туфо“. Касније су минирани још локали: Брдо“ 6. маја, „Мали рај“ 28. јуна,  „Попај“ 2. јула, „Точак“ 21. јула, „Чокот“ 24. јула, „Шид“ 30. јула, „Весели Босанци“ и др. Све ово је рађено под надзором МУП-а Вуковар који је био контролисан од Томислава Мерчепа. Сам Мерчеп се 15. септембра 1991. преко „кукурузног пута“ извукао и побегао за Загреб.

Седма ствар намењена хрватској деци јесте хапшење и суђење хрватским бојовницима у Београду на Војном суду током пролећа и лета 1992. године, када су 6 припадника хрватских паравојних снага осуђени на смртне казне због кривичног дела ратни злочин, етничког чишћења и прогона цивила. А велики број паравојника Хрватске је  осуђен на затворске казне и преко 10 година. Иначе, сви ови доказани злочинци су размењени у Неметину, крај Осијека 14. августа 1992. за српске цивиле из западне Славоније. У Хрватској су дочекани као хероји.

Осма лаж у вези вуковарског рата је можда и највећа, претворена је у мит. То је „Овчара“, а управо то је и разлог њеног настанка. Да би се ове горе набројане лажи сакриле, настала је „Овчара“, исто као у Босни и Херцеговини – Сребреница. Није спорно да је на Овчару одведено 200 Хрвата, углавном паравојника, по који цивил и да су тамо убијени од стране неколицине припадника српских паравојних снага. То јесте истина. Али, разлог и мотиви њиховог одвођења ће дакако бити сакривени још дуго година. Један од разлога је управо поништавње речи које се већ више од две деценије понављају преко медија у Хрватској:  „рат“, „агресија“, „ћетници“, „окупација“, „ЈНА“ и сл. Други разлог је што су ти паравојници углавном имали свеже прострелне ране и глумили су „рањенике“ у вуковарској болници. Иначе, Тужилаштво за ратне злочине у Београду је од 2009-2013 донело четири пресуде где је осудило 18 припадника српских паравојних снага на 207 година затвора због случаја „Овчара“. Ниједан Хрват није оптужен, а камоли осуђен за убиство Срба у Вуковару 1991. године.

Девета ствар… Не верујем да ће ико тој деци да спомене поверљиво писмо Марина Видића Билог, који је писао хрватској влади у Загребу поруке како Мерчеп гура Вуковар у рат, напада и убија Србе. Још мање верујем да ће им споменути јавне прозивке хрватског државног руководства преко радија од стране Синише Главашевића, предратног новинара, коме су управо те прозивке биле карта за „Овчару“.

Десета ствар која неће бити речена хрватској деци јесте етничко чишћење улице Николе Демоње у Борову Насељу новембра 1991. од стране хрватских паравојника, када су убијене српске породице Павловић и Чечавац, између осталих Мирослав Чечавац (рођен 1988.).

 

Реално, кога ово треба да занима?

Аутор:Томислав Ковач
1.11.2014. zlocininadsrbima.com

—————

18.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. НЕЋЕ НИКО ДА КАЖЕ ИСТИНУ СРБСКИ ДОБРОВОЉЦИ СУ ХАПШЕНИ НА ДУНАВУ КАД СУ ПРЕЛАЗИЛИ ДУНАВ ДА ПОМОГНУ СРБИМА У РСК КОЈА ЈЕ ТРЕНУТНО ОКУПИРАНА ТО ЈЕ ХАПСИЛА РЕДОВНА јна полиција ХАПСИЛИ И ВРАЋАЛИ ЗА ШУМАДИЈУ ЦРНУ ГОРУ КОСОВО МЕТОХИЈУ СРБСКЕ ГАРДИСТЕ БЕЛЕ ОРЛОВЕ ЗНАЧИ ЉУДЕ КОЈИ СУ ДОЛАЗИЛИ ДА ПОМАЖУ А ПРАВИ СРБИ СУ ХРАНИЛИ БРАЋУ СРБЕ КОЈИ СУ ПОМОГЛИ ДА БУДУ МАЊЕ ЖРТВЕ СВЕ БОГ ЗНА КО ЈЕ КАКАВ И ОН ЋЕ СУДИТИ СВАКОМЕ НА СТРАШНОМ СУДУ ЂЕ СЕ НЕЋЕ МОЋИ ВИШЕ ПОДМИТИТИ ВЕЋ ПО ПРАВДИ БОЖЈОЈ И ТАЈ НАРОД ЈЕ ПРОСЛАВЉАО ТЗВ 1 МАЈ УМЕСТО ЂУРЂЕВДАНСКОГ УРАНКА ИТД ИСТАКЛИ ОНУ шугаву петокраку УМЕСТО СРБСКЕ ТРОБОЈКЕ А ТО СУ МОГЛИ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s