АКТУЕЛНО

Војислав М. Станојчић: Да ли ће Србија постати Азилантија


Александар Вучић са мигрантима (Архивска фотографија)

Српска јавност несумњиво има доста разлога за забринутост и зато што без Бошка Обрадовића вероватно не би ни сазнала податке о мигрантима-азилантима. Што такође значи да владар не схвата какве су могуће последице по земљу ако се у њој нађу можда стотине и стотине хиљада људи другачијег порекла, културе, традиције и схватања вредности

Обмане којима се наше власти служе како би увериле грађане да живе у сређеној и срећној земљи не састоје се само од фантастичних прича о некаквом невидљивом и непостојећем напретку већ и од смишљеног прећуткивања чињеница које се не подударају са изјавама владара и његових многобројних сарадника у државном апарату и медијима.

Све то, разуме се, има своју сврху, јер, ако би се дознала права позадина многих дешавања јавност би најзад схватила шта се дешава у земљи Србији и морала озбиљно да се запита куда је ова власт, тачније, владар води.

И мигрантска криза је случај који наводи на слично размишљање. Да AV мање потцењује а више поштује грађане Србије (па тако и оне који гласају за њега) јавност не би тек од Бошка Обрадовића, народног посланика и председника покрета „Двери”, дознала како је у нашој земљи од 1. јула 2011. до 31. децембра 2016. године поднело захтев за азил (или наговестило да ће то учинити) близу 620.000 миграната. Од тога броја њих преко 300.000 је из Сирије, 170.000 из Авганистана, из Пакистана око 11.000 и нешто преко 6.000 из Сомалије. Посебно је занимљиво што ове податке опозиционог посланика нико није ни покушао да оспори.

Огромна већина миграната наставила је пут ка другим земљама Европе, настојећи, пре свега, да се домогне Немачке, али нама у Србији остала је брига за њихову судбину, тачније, колико ће она бити повезана са нашом, уколико им на жељеним одредиштима ускрате азил? А ту је, по свему судећи, по нас јасан и веома неповољан одговор: вратиће их у Србију, у ону земљу, чији је премијер својевремено, у јеку мигрантске кризе – кад је Мађарска почела да се брани од миграната жичаном оградом на граници са Србијом – хвалисаво узвикивао како наша земља то никада неће учинити „па, макар падале секире!”

У међувремену, Европска унија је – покушавајући да нађе неко решење за долазак огромног броја нежељених гостију на наш континент – одредила квоте за своје чланице, како би сваку од њих обавезала да прихвати одређени број азиланата.

Показало се, међутим, да те квоте не важе за Вишеградску групу или четворку – Мађарску, Чешку, Словачку и Пољску. Не важе јер оне једноставно не желе ни да чују за мигранте и није их брига за њихову судбину, док Европска унија нема никакве могућности да их примора да поштују њене одлуке.

А пошто је питање колико ће и друге чланице ЕУ имати разумевања и стрпљења са мигрантима, то није тешко претпоставити да ће их, ако и не баш свих 620.000, а оно веома велики број – вратити у Србију.

Како је навео Бошко Обрадовић, у нашој земљи већ постоји 14 прихватних центара за азиланте, а у току је и наметање локалних акционих планова у више општина ради унапређења положаја миграната у току следећих пет година.

Тако је, рецимо, у Скупштини Младеновца донет план о њиховом збрињавању, иако их сада у том делу Србије уопште нема. А Младеновац се, и поред тога што је најсиромашнија београдска општина, обавезао да за следећих пет година издвоји пет милиона евра за мигранте.

Не треба много нагађати какве има планове Европска унија са Србијом уопште, а посебно са смештајем нежељених придошлица из Азије и Африке, а не треба ни сумњати у то да ће радо давати знатна новчана средства само да се наша земља стара о њима.

У сваком случају, српска јавност несумњиво има доста разлога за забринутост и зато што без Бошка Обрадовића вероватно не би ни сазнала податке о мигрантима-азилантима.

Што такође значи да владар не схвата какве су могуће последице по земљу ако се у њој нађу можда стотине и стотине хиљада људи другачијег порекла, културе, традиције и схватања вредности, а који се веома тешко – или уопште и не желе да се – интегришу у нову средину, док се и те како труде да њој наметну своја опредељења и начин живота.

Војислав М. Станојчић

ИЗВОР: Стање ствари

18.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. „…владар не схвата какве су могуће последице по земљу ако се у њој нађу можда стотине и стотине хиљада људи другачијег порекла, културе, традиције и схватања вредности.“

    Shvata vladar to odlicno, ali ga je bas briga za posledice – njemu je najvaznije da ga neko hvali i velica… da mu se divi, da ga gordi i kuje u zvezde…

    Свиђа ми се

  2. ОДГОВОР партизанки МАЛУШИЋ МЕНЕ ЈЕ СРБСТВО ОД. ЖИВОТА ПРЕЧЕ ЗНАЧИ ТЗВ ав шиптар фазлију муслију ЖЕЛИ ДА НАСЕЛИ НА СРБСКА ИМАЊА ИМАЊА муслимане ИЗ африке азије ? НЕК ТИ ТАКО ГОСПОД СУДИ ОТЕТО ЈЕ ПРОКЛЕТО ОД КОСОВА МЕТОХИЈЕ ДО ЧЕТНИЧКЕ КНИНСКЕ КРАЈИНЕ КО ИХ ОД СРБА ПОМАЖЕ ТАЈ ВИШЕ НИЈЕ НИ СРБИ. НИ ЧОЕК ОВО ТИ ЗБОРИ ЧЕТНИЧКИ УНУК КОЈИ ЈЕ РОБОВО ЗА ВРЕМЕ сатрапа У ЗАТВОРУ ВОЈНОМ У СЛОВЕНИЈИ 1987 ГОДИНЕ ЗБОГ КАКО СУ МЕ ОСУДИЛИ бандити ВЕЛИКО СРБСКЕ ХЕГОМОНИЈЕ ЈА ИМ НИКАД НЕЋУ ПОМОЋИ ВЕЋ САМО БРАЋИ И СЕТРАМА НА СВЕТОМ КОСОВУ МЕТОХИЈИ МОЛИМ РЕДАКЦИЈУ ДА МИ ПУШТИ КОМЕНТАР ХВАЛА ЛЕПО НА РАЗУМЕВАЊУ ДОСТА МИ ЈЕ ВИШЕ ДА МОЈИ СРБИ СЕ МУЧЕ ДОК СЕ не СРБИ ПОМАЖУ ПОЗДРАВ ЗА МОЈЕ ЈУРУШЛИЈЕ СРБСКЕ СПАРТЕ НАЈСРБСКИЈЕ ЗЕМЉЕ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s