АКТУЕЛНО

„Државна здравствена акција“: Трагање за истином – Зрачили гљивице, засејали рак?


фото: В. Секулић
Невољно прекинуто истраживање: Др. Горан Шево

Станко Ђокић из Вучја прошао је свашта у животу. Радио је као текстилни радник, био међу најбољим пливачима ондашње Југославије, скакао с моста у Мостару, али једну епизоду из најранијег детињства никада неће заборавити.

Једва да је месец дана ишао у први разред сеоске школе кад су бануле неке непознате тете и чике.

Стали су да прегледају дечје главице, да би онда без икаквог објашњења Станка и његову другарицу одвели у болницу.

– Ставили су нас у санитет и одвели у Ниш, а да наши родитељи нису питани – започиње своју причу Станко.

Он и његова школска другарица Перса били су само двоје од око 100.000 деце широм ондашње Југославије, обухваћене државном акцијом сузбијања епидемије микозе, гљивичног обољења косматог дела главе, у народу познатог као косопасица.

Старина данас у 72. години има константну вртоглавицу, с периодом двомесечне стравичне главобоље која му се десила десетак година након што је као седмогодишњак изложен рендгенском зрачењу главе.

– Колико сам сазнао, од неких 500 деце које су тада лечили у Нишу од косопасице једва да је нас десетак данас живо – каже Станко.

Оглас у новинама

Виђали сте децу с белим печатима на глави? Можда би у данашње време таква фризура била део имиџа бунтовне панк генерације, али су пре седамдесетак година ти печати били спољашње обележје микозе власишта главе.

Прича која следи је прича о лечењу које је било опасније од саме болести јер се бенигно гљивично обољење лечило рендгентским зрачењем!

Нешто као када због жуља на петама одсечете цело стопало.

Деценијама након овог промашаја званичне медицине лекари истраживачи који су покушали да дођу до података о једној од најмасовнијих акција сузбијања заразне гљивичне болести наилазили су на потешкоће.

Као да лечење микозе јонизујућем зрачењем главе код хиљаде послератне деце нигде није евидентирано.

Ако се томе дода да су то најчешће била ратна сирочад, малишани из домова и они из сиромашних породица која су одрастала у лошим санитарним и хигијенским условима, те да су често одвођења на третман противно вољи родитеља, неизбежно се ствара хорор слика како су нове власти ондашње Југославије сопствену децу жртвовале зарад сулудог експеримента који је деценијама касније дошао на наплату у виду најтеже болести – канцера.

Нада се бесплатним лековима: Станко Ђокић (Фото: В. Секулић)

– Како год окренете,медији ће објављивати о томе као о некој завери, о експерименту, о деци као заморчићима. Али то нема везе с истином. Зрачење је тада у целом свету била званична терапија за микозе. Од САД, Португала, Израела, Бугарске, где год хоћете. Тако су се тада лечило гљивично обољење власишта јер није било ефикаснијег лека – демантује др Горан Шево новинарско призивање сензације.

Доктор је заједно с колегиницом Маријом Тасић пре десетак година кренуо у истраживање овог феномена. Како у почетку нису дошли до евиденције третираних болесника, објавили су оглас у новинама са молбом да им се јаве сви који су у послератном периоду од 1945. до 1959. били обухваћени лечењем од микозе. И људи су почели да се јављају, њих око две хиљаде.

Сироче из дома

Из разноразних разлога, што због закона о заштити личних података, што због несарадње домова здравља и одсуства слуха надлежног министарства, њихово истраживање није приведено крају.

Намера им је била да кроз формирање контролне групе прате здравствено стање ових пацијената како би се с научне тачке утврдиле последице по здравље третиране деце, а данас људи у поодмаклим годинама.

– Али оно што могу са сигурношћу да кажем јесте да је знатан број људи који су нас контактирали имао здравствених последица које можемо да доведемо у везу као касне последице примене зрачне терапије у лечењу микозе, а то су пре свега бенигни и малигни тумори главе и врата – каже др Шево.

Фотографије које сведоче о овом догађају, с тужним лицима ћелавих малишана, окружених медицинским сестрама, делују онеспокојавајуће.

Као из неког логора. Истовремено сликовито оживљавају сведочења бивших малих пацијената. Један од њих је и Станоје Златановић (77) из Зајечара.

Оца су му обесили Немци, а мајку, сестру и бабу заклали четници.

Сам на овом свету Станоје је после рата допао у Дом за децу без родитеља у Књажевцу.

– Одатле су нас једног дана одвели у Нишку Бању. Сместили су нас у неку предратну вилу на брду са лепим двориштем. У тој господској кући држали су нас четрдесетак деце месец дана. Сећам се да су нас водили на зрачење негде горе изнад дела где је долазио трамвај. Носили смо неке беле тврде капе, мазали су нас јодом и били смо ћелави – присећа се Станоје.

Чупање длачица

У књизи доктора Боривоја С. Игнатовић, који је руководио акцијом сузбијање епидемије у Србији, може се сагледати и протокол лечења.

Организована акција је почела 1950, а доктор објашњава да се као најефикаснији вид лечења показала тзв. рендгенска епилација.

Специјалним рендгнеским апаратом за површинско зрачење дечје главице су зрачене по сегментима, сваки дан по једна или две од укупно пет одређених делова лобање.

У року од 12 до 21 дана по зрачењу коса би отпала. Оне длаке које су преживеле и рендген, сестре су уклањале механички – пинцетом.

 

За неке малишане то је био болан, непријатан и дуготрајан процес.

Важно је било уклонити целу длаку с кореном.

После зрачења на главу се стављала специјална тзв. Лајмова капа која је у почетку била меке структуре да би се касније стврднула и деловала као да је од гипса.

Она није била нужна, али ако су је стављали, остајала би на глави три недеље.

Након њеног уклањања, теме главе се прало топлом водом и сапуном и премазивало јодом.

Цео овај третман могао је да потраје и пуна два месеца, управо колико је и Станко Ђокић, с почетка наше приче, провео у Нишкој болници.

– Зрачили су ми главу готово свакодневно 21 дан, а после су нам двадесетак дана мазали главу јодом и чупали су нам сваку длачицу. Није смела да остане ниједна. После ми је израсла нова коса. Био сам јако издржљиво дете, то ме је можда сачувало.

Његову другарицу Персу Мијалковић није. Она је преминула пре 16 година, а Станко је убеђен да њена прерана смрт има везе са злокобном епизодом из раног детињства.

Јевреји обештетили своје пацијенте

Израел је био једна од држава у којој се спровидио овај опасан начин лечења микозе.

Они су још 70-тих година прошлог века установили нежељене последице по здравље третиране деце да би 1991. донели закон којим се обезбеђује обештећење пацијентима који су имали 20 или више процената умањења радне способности.

Без извршене научне потврде о директној вези обољења са зрачењем главе од пре седам деценија у данашњој Србији немогуће је уопште размишљати о обештећењу.

Држава би ипак могла на неки начин да им помогне и посредно призна грешку у начину лечења.

Станко Ђокић се нада бесплатним лековима и санитету до болнице или бањском лечењу.
– Ако се користила нека метода лечења која је напамет изабрана, онда треба обештетити пацијенте. Али не верујем да би до тога могло да дође, јер не постоје докази да смо били тамо у Нишкој болници и врло је тешко увезати здравствено стање као последицу зрачења – сматра Станоје Златановић, некадашњи вицеконзул у Равензбургу, а данас 77-годишњи пензионер доброг здравља.

Антибиотик као спас

Програм сузбијања микозе у Федеративној Народној Републици Југославији започет је 1947, а две године касније укључиле су се и УН преко посебног програма Уницефа.

Ко зна колико би се дечје главице излагале зрачењу због обичног гљивичног обољења власишта да 1958. није пронађен антибиотик за микозе – грисеофулвин.

Тих година, међутим, наука још није знала колико изложеност зрачењу на дуже стазе повећава ризик за добијање канцера.

Народно искуство мудрије од лекара

Извештачи са терена указивали су на противљење родитеља који децу нису давали на зрачење, иако је за то била предвиђена и казна. У народу се веровало да косопасица није тешко обољење и да после пубертета само од себе нестаје. То је поготово било присутно у Македонији.

Македонци су се пред Уницефом, који је тадашњој Југославији донирао 17 апарата за зрачење, правдали да им један апарат у Скопљу стоји неотпакован јер немају стручњаке који знају на њему да раде.

Знало се за негативне последице излагања људског тела дубинском зрачењу, али се тада веровало да површинско, а овде се радило управо о таквом, не може да штети колико помаже у лечењу.

О томе у својој књизи говори и др Боривоје С. Игњатовић, уверавајући јавност да на апаратима раде стручњаци и да није забележен ниједан случај превеликог дозирања.

Да јесте, последице би биле, како доктор констатује, много теже и „најчешће непоправљиве“ јер би могле довести до трајне ћелавости и, евентуално, до тежих оштећења коже.

Словенци и Хрвати прошли без епидемије

Прва масовна кампања лечења деце зрачењем била је у Пољској пре Другог светског рата, када је спроведен третман над 27.000 деце.

Била су то углавном јеврејска дечица, која су касније страдала у Холокаусту, тако да није било података о последицама третмана.

Процена је да је спорним начином лечења гљивичног обољења власиштва широм света било обухваћено око 200.000 заражених, превасходно деце.

Према до сада познатим подацима, чак половина од ове бројке одлази на децу у тадашњој Југославији!

Осим Словеније и Хрватске, све републике су се бориле са епидемијом косопасице, а само у Србији било је лечено око 50.000 малишана.

Остаје дилема да ли су југословенска деца била баш најгљивичнија или су нове комунистичке власти желеле да покажу како им је здравствена заштита боља и свеоубухватнија од оне у „трулој краљевини“?

Не дајте деци мобилни

Доктор Шево објашњава да се пре седам деценија није знало за такозване касне последице зрачне терапије на здравље људи које наступају после две-три деценије.
– На ту зрачну терапију нарочито су осетљива деца, јер је њихова лобања тања, није до краја развијен централни нервни систем и генерално имају тању коштану структуру. Али морам да приметим да ми данас, а у том ставу наилазим на сагласје са многим колегама, у здравствени ризик доводимо и малу децу када им дајемо да се сатима играју са мобилиним телефоном – примећује доктор.

Овај епидемилог не бежи од тога да медицина може да залута у слепу улицу али, како истиче, не из лоше намере.

 

ИЗВОР: Ј.Арсеновић-ВЕСТИ

———-

ПОВЕЗАНО:

ЕУГЕНИКА у примени – МОНСТРУОЗНИ експерименти на деци целог света регулисани законима?!

*ПОМОЗИМО РОДИТЕЉИМА УКРАДЕНИХ БЕБА ДА СЕ САЗНА ИСТИНА: „Путују наше бебе у све крајеве света одлазе на пут без повратка са исељеничким пасошима, са непознатим људима путују у Шведску, Данску, Норвешку, Француску, Америку… Сваке године све их је више…“

*МОНСТРУОЗНО: Бивши шеф ФБИ Тед Гандерсон – Децу приватним млазњацима пребацују на приватне сексуалне оргије у Вашингтон, удружење је повезано са ЦИА и сатанизмом (видео)

—–

21.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s