ПАТРИОТИЗАМ

Отац Далибор Јовић: О односу православних према насиљу и одбрани Отаџбине



Свештеник Далибор Јовић
24.11.2017.

Молим Вас, због заблуда које владају, да ово прочитате…

У својој посланици Римљанима, апостол Павле пише: „Благосиљајте гонитеље ваше, благосиљајте, а не куните. Никоме не враћајте зло за зло, него се старајте о добру пред свим људима.“

Како онда објаснити позицију благосиљања ратних подвига и зашто су непријатељске хорде у Србији и Русији дочекане мачем и молитвом, а не само молитвом? Није ли то одступање натраг, ка Старом завету? И уопште, какав треба да буде однос православног човека према насиљу?

***

Ако говоримо о потреби одбране Отаџбине, онда Православна Црква благосиља своја чеда за одбрану Отаџбине и ближњих. Црква не брани својим чедима да учествују у ратним дејствима ако се ради о заштити ближњих и поновном успостављању погажене правде. Тада се рат сматра нежељеним али изнуђеним средством. Такав је однос и према борби против злочина унутар земље.
Никаквог одступања према Старом Завету ту нема.

Осмишљавање одговора о супротстављању злу тесно је повезано са појашњењем јеванђелских заповести које се односе пре свега на личност, а не на групе људи.

Царство Божије услед испуњавања заповести може да се појави овде на земљи само унутар сваког човека, а не у друштвеном систему, чак и ако тај систем представља православну државу! Речи апостола Павла о благосиљању гонитеља односе се на римске Хришћане који су већ почели да трпе гоњења за веру; и они су заиста испуњавали те речи, благосиљали су гонитеље и нису им узвраћали злом.

Са друге стране, многи од тих Хришћана су били римски војници, који су савесно обављали своје војничке обавезе, учествовали су у борбама и убијали непријатеље све дотле док их не би натерали да принесу жртве паганским божанствима.

Хришћанство – то није једнострани пацифизам о коме је тако много писао Лав Толстој и други. Хришћани су, осим љубави према непријатељу, позвани и на борбу против зла. Стога, ако зло које се чини не може да буде заустављено на душевно-духовни начин, има ли хришћанин право да опере руке и оде, или може да пресече злочин физичким супротстављањем, идући свесно у опасност, страдање и смрт?

Када је равноапостолни Кирил ступио у спор о вери са следбеницима Мухамеда, на њихово питање о односу заповести о љубави према непријатељима и заштите од њих, он је одговорио следеће:

„Христос Бог наш, Који нам је заповедио да се молимо за оне који нас вређају и да им чинимо добро, рекао је такође да веће љубави нико од нас не може у животу да покаже, него ако неко положи живот свој за ближње своје (Јн. 15, 13). Ето због чега ми великодушно трпимо увреде које нам се наносе као појединачним људима, али у друштву штитимо један другога и у борби полажемо своје животе за наше ближње, како ви, заробивши наше суграђане, не бисте заједно са телима заробили и њихове душе, принудивши их на одрицање од вере и богопротивна дела…“

Позивајући на љубав према непријатељима, Господ наш Исус Христос имао је у виду личне непријатеље самог човека, оне који га мрзе и гоне, и којима онај ко је увређен природно може да опрости или да не опрости. Али у свакој неправди, сваком насиљу, сваком злочину постоји још и „надлична страна, које преступника води на суд друштва, закона и Бога“.

Тако човек нема право да прашта напад на Отаџбину, на ближње, изругивање светињама. Став: „Ја не осуђујем злочинце и не кривим их“ није могућ, јер човеку нико није дао право да буде милостиви судија (то је већ обрнута страна заповести „не судите, да вам не буде суђено“). Став равнодушности и безвољности нема ничег заједничког са хришћанским праштањем и не може се заснивати на Јеванђељу.

Постоје „слуге Божије“ којима је, по речима апостола Павла, потребан мач и које га „не носе узалуд“, они су – претња злочинцима. Управо у духу таквог схватања, Оци Цркве уче: љубите непријатеље своје, уништавајте непријатеље Отаџбине, гнушајте се непријатеља Божијих. По мишљењу Иљина, у неким случајевима остаје једино универзално правило: „противи се злу из љубави“ – из љубави давати све своје где је то потребно; из љубави присиљавати и пресецати тамо где је потребно; из љубави саветовати и кажњавати; из љубави не давати ништа своје ако је то „твоје“ веће од твога, ако је истовремено и Божије: светиња, Црква, Отаџбина или њихово материјално отеловљење.

Управо тако су своје обавезе схватали многи србски и руски кнежеви и цареви, нарочито Свети кнез Лазар и Свети Александар Невски. Кнез Лазар је водио борбу против мухамеданских исламиста а Невски је водио жестоку борбу са немачким и шведским витезовима-крсташима што су се по благослову римског папе спремали да „исправно“ крсте Русију: јер у то време јасно се видела духовна опасност од њиховог продирања.

С’ тога, мислити да ако је зло допуштено – значи да је то воља Божија и да не треба чинити ништа, представљало би велику духовну заблуду, налик на идеју о томе да ако је човек остао без хлеба, значи то је таква воља Божија и да му не треба помоћи. Неопходан је духовни разум и делатна хришћанска љубав, која може да се наоружа не само молитвом, него и мачем.

2 replies »

  1. Оче Далиборе, свака вам је као Његошева. На велику жалост и срамоту Срба, данас многи који се представљају да живе као православни хришћани, због свог самољубља или кукавичлука, завукли су се у мишије рупе и постали су уместо Христови ратници, обични пацифисти. Своју незаинтересованост да пруже отпор злу које уништава веру, народ и државу, правдају некаквим лажним миром, при томе заборављајући да Господ очекује од нас да учинимо што стоји до нас, а остало ће дати ОН! Заборавили су Срби да су Свети Немањићи били велики молитвеници и исповедници вере, али када је требало мачем су бранили себе и народ од зла. Сетите Срби да је Свети митрополит Петар Цетињске Србе водио у борбу против Турака, да је Свети Николај Србски био у рову заједно са браниоцима Београда у Првом светском рату. Упамтите и послушајте речи Светог Николаја Србског, ако мислите да нам буде боље: “Учинимо оно мало што Бог очекује од нас тражи, остало ће Он учинити“!

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s