АКТУЕЛНО

СЕЧА ШУМА ПО СРБИЈИ: Од блага остали пањеви


Пустоше и на другим планинама: Локалитет Јанкове баре на Копаонику

Велику пажњу у Рашки, Брусу, на Копаонику, Београду, али у целој Србији, изазвало је саопштење за јавност Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) из Новог Сада које је указало на незакониту сечу шуме и пљачку шумског блага по целој Србији, а посебно на Копаонику где су столетне четинарске шуме под заштитом и контролом Јавног предузећа Национални парк Копаоник.

Медијима су прослеђене и слике свеже посечених стабала на локалитету Јанкове баре уз оптужбу руководства ЈП Национални парк Копаоник да тамани шумско благо и тамо где је то најстроже забрањено…

– Док министар за заштиту животне средине месецима најављује опсежне акције пошумљавања, у неким деловима Србије шуме се немилосрдно секу. Проблем није само илегална сеча и крађа дрвета, већ и катастрофално управљање шумама чак и у заштићеним подручјима – истиче Милан Ружић, председник Друштва за заштиту и проучавање птица који је и потписао саопштење за јавност којим се указује на кршење закона у ЈП Национални парк Копаоник.

Нестају и птице

У свом саопштењу за јавност ДЗППС указује да због незаконите и неконтролисане сече шума, којима се осиромашује биолошка разноликост, нестају и ретке врсте птица попут црне жуне, гаћасте кукумавке, дугорепе сове и других. Такође, указују и на друге негативне пратеће појаве попут ерозија, поплава и несташица пијаће воде…

Огољено земљиште

Случајни посетиоци Јанкових бара били су ових дана шокирани призором огољеног земљишта и стотина пањева, трупаца и разбацаних грана на месту где је расла столетна четинарска шума.

Према незваничним информацијама, претходних месеци на више локалитета у ЈП Национални парк Копаоник посечено је више од 3.000 кубних метара дрвета, и то су урадили они који би требало да га чувају. Старе и биолошки највредније шуме убрзано нестају широм Србије.

До сада су на удару дрвосеча углавном биле шуме у приватној својини, последњих година све учесталија су пустошења у заштићемим подручјима, резерватима природе и националним парковима, наводе у ДЗППС.

Милан Ружић, председник ДЗППС, оштро осуђују руководство ЈП Национални парк Копаоник због, како наглашава, грубог кршења прописа које је усвојила Влада Србије с циљем да заштити и сачува шумско национално благо.

На другој страни, у прозваном Јавном предузећу Национални парк Копаоник све оштро демантују и истичу да ниједна тврдња у саопштењу ДЗППС из Новог Сада није тачна осим констатације да се на Копаонику, у заштићеном подручју заиста интервенише на санацији оболеле шуме.

Крађа, па јефтина грађа

Неконтролисана сеча и крађа шумског богатства још је израженија на Голији, која је такође „под заштитом“, Мокрој Гори код Зубиног Потока и Мојстирско-драшким планинама код Тутина. Најјефтинија резана грађа и даска у Србији може се купити у Тутину и околини, управо због тога што се до и најбољих стабала долази – крађом.

Све по закону

Те активности се одвијају у складу са законом и сагласност ресорног министарства и Завода за заштиту природе.

Одлука Министарства за заштиту животне средине и услови Завода за заштиту природе Србије проистекли су из више одржаних састанака у периоду од 2012. до 2017. године чији је организатор био управо Национални парк Копаоник, а на којима су присуствовале све стручне и компетентне државне институције и установе које се баве овим питањем.

Прецизније, то су: представници Министарства животне средине, Завода за заштиту природе Србије, Управе за шуме, Института за шумарство, Шумарског и Биолошког факултета Универзитета у Београду, представници националних паркова и осталих заштићених подручја у Србији, ЈП Србијашуме и невладиног сектора који се бави овом проблематиком, осим поменутог Друштва за заштиту и проучавање птица које сада медијима шаље нетачне информације.

Истина је само да је Јавно предузећа Национални парк Копаоник активно учествовало у спровођењу договорених мера и активности на санацији последица болести сушења шума, никаквих прекорачења, недозвољених радњи или штетних потеза није било, сву документацију доставићемо и Друштву за заштиту и проучавање птица које нас без разлога прозива и оптужује – истиче се у саопштењу ЈП Национални парк Копаоник.

– Ниједно стабло у националном парку није посечено без стручне дознаке, као и надзора републичког шумарског инспектора и републичког инспектора за заштиту животне средине. Отклањање последица болести сушења шума је у финансијском погледу ванредан трошак и ни у ком случају није приход нашег јавног предузећа – наглашава др Бојан Миловановић, директор ЈП Национални парк Копаоник и подсећа да се сличне активности на санацији болесних шума спроводе у националним парковима широм Еропе и да сеча болесних стабала на Копаонику није никакав изузетак.

Привилеговани купци

Шума која се „по закону“ сече на Копаонику, Голији, Мокрој Гори, Мојстирко-драшким планинама, Гочу и другим деловима Србије углавном се продаје на тендеру и у великим количинама. Обично је купују стругаре и појединци блиски властима или руководству Србијашума који имају добре везе, али и новца да авансирају сечу и по неколико хиљада кубика….

ИЗВОР: ВЕСТИ

———-

25.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Држава не брине о болесним ветеранима и народу који масовно умире од рака, али зато изгледа и те како „брине“ о „болесним“ стаблима.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s