Језик

Др Биљана Самарџић: Мени је поразно кад ме неки студенти питају ДА ЛИ МОРАЈУ да пишу ћирилицом


„Морамо српски језик и ћирилицу бранити на свим нивоима. А да бисмо је бранили на свим нивоима, ми прво морамо ћирилицу да осећамо као нашу духовну вертикалу, као нашу историју, као нашу прошлост, као нашу традицију.

Мени је поразно кад ме неки студенти питају да ли морају да пишу ћирилицом. Поразно ми је ако они ћирилицу не осећају као своју историју, а још је горе ако не знају историју српског језика, а то значи – историју српског народа. Поразно ми је да ако се окренемо свуда око нас, већина натписа, билборда па и својеручних потписа грађана, углавном је све то латинично. Као да се на неки начин стидимо ћирилице.“ (Из емисије: разговор са Биљаном Самарџић, АТВ)

„Ево ја ћу дати један податак како смо ми некад ћирилицу осећали и питање је да ли је ми данас тако осећамо.
 
Наиме, 14 бјелопавлићких учитеља је 1916. године одбило да својим ђацима кажу да не постоји српски језик већ само хрватски. Због тога су они протјерани. Прво су били у цетињскоме затвору а послије тога, у ноћи када им је изречена пресуда, пребачени су у логор у Мађарској. Један који је преживио оставио је запис и ја сам те записе читала.
 
Он каже да у ноћи када је пресуда изречена и када су… а иначе судија је био Чех… питали су те Србе, односно те учитеље бјелопавлићке, нека само кажу да не постоји српски језик и све ће им бити опроштено. Када сам прочитала њихов одговор мени се следило крв у жилама јер су они рекли једну реченицу:
– Ћирилица је српска историја, артерија, аорта српског национализма.
 
Дакле, питање је колико ми данас осјећамо ћирилицу као што су осјећали ову учитељи – да је ћирилица наша историја, да је ћирилица наша култура и традиција и да једноставно ако немате језик и ћирилицу, губите свој властити идентитет.“

(Са промоције књиге Биљане Самарџић 14.8.2016., Културни центар Пале)

05.09.2016.Youtube

________________
Биљана Самарџић је доктор филолошких наука. Као доцент предаје Старословенски језик, Историју српског језика, Историју српског књижевног језика, Упоредну граматику словенских језика, Црквенословенски језик на Филозофском факултету у Палама (Катедра за српски језик и књижевност и Катедра за руски и српски језик и књижевност) и на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

Аутор је књиге Стазама српског рукописног насљеђа Босне и Херцеговине.  Борац је за очување српског језика, ћирилице, културе, историје и традиције.

 

1 reply »

  1. Питам се ко су и одакле су ти “студенди“ који не желе да се служе Србским писмом, Србском ћирилицом у земљи Србији ?

    Свиђа ми се