Познати публициста и творац синтагме „руско пролеће“ Јегор Холмогоров на свом Фејсбук профилу набраја десет разлога због којих је руском народу неопходан споменик Солжењицину.

1. Управо је Солжењицин формулисао принцип да је руски народ циљ, а не средство за реализацију утопијских експеримената.
2. Управо је Солжењицин почео да говори о црвеном терору као о трагедији руског народа, а не као у успоменама комесара у прашњавим шлемовима и њихове деце.
3. Управо је Солжењицин први скренуо пажњу на амерички закон о инфериорним нацијама и повео борбу са њим.
4. Управо је Солжењицин покренуо историјску рехабилитацију Столипина, подвргавајући систематској критици „фебруаризам“ и показао да је то био пут у никуда, а да при томе није запао у оправдавање бољшевизма.
5. Управо је Солжењицин формулисао основни дискурс критике на адресу русофобске дисидентске интелигенције, показујући да антикомунизам није исто што и либерална русофобија.
6. Управо је Солжењицин у „Харвардском говору“ формулисао принцип прекида са копирањем западног пута, истичући идеју цивилизацијског суверенитета Русије и других историјских светова.
7. Управо је Солжењицин први позвао на непризнавање административних граница отцепљених совјетских република као националних граница. Он је једини у тадашњој Русији покренуо кампању против отцепљења Украјине, обраћајући се житељима Донбаса са позивом да иступе против одвајања од Русије и заложе се за гласање о самосталности по регионима, а не на нивоу целе Украјине.
8. Управо је Солжењицин први проговорио о геноциду над Русима у „Ичкерији“, о протераним Русима из средњoазијских покрајина и о томе како чиновници Руске Федерације не обраћају пажњу на тај проблем.
9. Управо је Солжењицин указао на глупост Татарстанског и других „суверенитета“ у саставу Русије и позвао на прекид са том праксом.
10. Управо је Солжењицин формулисао принцип народног јединства као основу политичке философије и практичне политике за савремену Русију.

Могао бих да набројим још 20 тачака, а овде додајем чињеницу да је Александар Исајевич био војник Великог отаџбинског рата, од 1941. па све до хапшења, добитник ратних одликовања – Орден Отаџбинског рата другог степена, Орден Црвене звезде, медаље за ослобођење Кенигсберга (где би такође било добро поставити му споменик, можда баш у лику фронтовског официра).

Превод: Владимир Коларић

ИЗВОР: Стање ствари

———-

29.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић