АКТУЕЛНО

Комнен Коља Сератлић – Осврт на књигу „Војнодоктринарна основа спољне политике САД“


Пише: Комнен Коља Сератлић
Траг у времену из црног шешира

БОЉЕ МАЊЕ А БОЉЕ

Поводом књиге: „Војнодоктринарна основа спољне политике Сједињених Америчких Држава

Увек сам се осећао чудесно када сам читао мале-велике књиге, било да се радило о књижевним делима, политичким, или делима из неке друге облaсти. Тих „малих“ књига има мало с обзиром на то да постоји безброј књига. Присетимо се књига малог формата и малог броја страница: „Мали Принц“, „Уста пуна земље“, „То Радиовце“, „Страц и море“, „Умрли су на сред реке“, „На западу ништа ново“ и др. Књиге са политичком и мемоарском тематиком су углавном велике „тешке“, често двотомне или тротомне.

Недавно ме позва телефоном један генерал (био је војни аташе у Москви гдје смо заједно службовали четири године, касније ће постати шеф ВОС-а, са тог места отерале су га Досманилије и не само њега већ више од двеста генерала и адмирала, а командни састав је везаних руку нестао у Хашком казамату), рече ми да креће из Н. Сада, да ће проћи кроз мало фрушкогорско место где живим, те да би желео да у Бермету попијемо кафу. Додао је да има нешто да ми поклони.

Скоро истовремено смо се нашли испред Бермета. Држао је у руци једну малу књигу. Тог момента нисам могао претпоставити да ми је уручио једну велику књигу, под горе наведеним насловом. Прочитах посвету: „С посебним поштовањем пријатељу и саборцу Комнену Сератлићу“, испод потпис место и датум (иако је громада од човека, успио сам да га обема рукама потапшем по леђима, као и он мене). Ово „саборцу“ ме подсети шта смо радили у разним иностранствима и у земљи и покушавали  (дакако, не само нас двојица, било је, постоји и биће још сабораца) да спасимо земљу од нечега од чега је нисмо спасили, захваљујући страним моћницима, Империји зла-САД, Енглеској, Немачкој, лажном пријатељу Француској, Бриселским лутајућим циркузантима и, посебно, домаћим издајницима, а то је  – да Србија (српски народ) постане крива, односно да је прогласе јединим кривцем за све оно што се догађало на просторима бивше Југославије, да постане колонија, окупирана земља, земља без идентитета, без државе, земља без 15 посто територије, а на граници отцепљења су још Рашка област и Војводина (Билдерберг група је одлучила давне 1954. године, на првом заседању у хотелу Билдерберг у Холандији, да се Србија сведе на Београдски пашалук, прим. ККС).

Након растанка са генералом, почео сам да читам ту малу-велику књигу. Лагано сам ишао и читао до кућерка и брлога где пишем и читам, који је удаљен од Бермета 483 моја корака. Свирали су ми неки возачи на прелазима, сударао сам се са стубовима, пешаци су ме избегавали.

Није ми намера да дајем приказ те мале-велике књиге. Приказ су брилијантно написали ражаловани генерали и адмирали на три и по стране. Предговор је написао један од аутора мале-велике књиге од 150 страна малог формата, плус неколико страна фото-галерије америчких злодјела по свету, неких председника, карата света кроз „нишан“ Вашнгтона. Аутори су руски генерал-пуковник Ф.И. Ладигин и генерал-мајор С. В. Афанасјев, обоица ветерани војнобавештајне службе.

 

Принципом снимања, прочитао сам је за сат времена, а ових дана сам је лагано ишчитавао већ 3 пута. Велику-малу књигу морају у рукама имати сви одрасли Срби и Српкиње, сви гимназијалци на клупама, сви војници, подофицири и официри, а политичари по две, једну на „радном“ столу у канцеларији, а другу у кревету испод јастука. Нећу да спомињем, односно да гурам у руке ту књигу припадницима националних мањина. Када Срби буду имали иста права као припадници националнх мањина, онда ћу се према њима слободно оносити.

Када читате: о Стратегији националне безбедности САД; Војностратегијској концепцији САД, врсти и типовима ратова; Основним обележјима и карактеристикама мрежноцентричних ратова; Концепцији борбене употребе оружаних снага, видовима и родовима војске; Варијантама примене стратегијских офанзивних снага САД; Стратегијској концепцији, тзв. „Глобалном удару“; Војној машини за обезбеђење животних интереса САД у глобалним размерама; Улози и месту оружаних снага у систему државног управљања САД; Структури, борбеном саставу и бројном стању оружаних снага САД; Копненој војсци САД; Ратној морнарици САД; Корпусу поморскодесантне пешадије; Обалској стражи САД; Оперативном распореду оружаних снага САД; Здруженој команди оружаних снага САД у Европској зони; Здруженој команди оружаних снага САД у зони Северне Америке; Здруженој команди оружаних снага САД у зони Централне и Јужне Америке; Здруженој команди оружаних снага САД у Афричкој зони, Здруженој команди оружаних снага САД у зони Тихог океана; Здруженој команди снага за специјалне операције; Здруженој команди за стратегијско превожење оружаних снага САД; Оружаним снагама за глобално реаговање оружаних снага САД; критичким иосвртима америчких експерата о политици САД на Блиском и Средњем истоку, онда се упитате да ли је могуће да је све те и још понешто, обухватила ова мала-велика књига. 

Годинама смо читали или слушали на ТВ каналима неке „генијалне“ војне аналитичаре, чије су „анализе“ биле „велика открића“ („Ево налазим се на амречком разарачу“; „дошао сам до тајних података“, „рече ми у поверењу један амерички генерал“, „ево ме на ратишту“, и низ других лапрдања, посебно једног, добро плаћеног познатог војног „експерта“, у најстаријем листу на Балкану. Ту сападају и разне приче већ пуне 33 године једне Адање, затим разних Бабића, Стојадиновића и др. Редовно се јавља и бивша несвршена музичарка, а сада ни мање ни више, професор на ФПН, која управо (каква случајност, прим. ККС) у тужном Дневнику РТБ (29.о.м.) „анализира“ односе Империје НАТО-а према Балкану, Србији. Што не уме да заврши ни једну мисао, реченицу, то не смета незамењивом и несмењивом политичком уреднику Н. С. у РТБ, њеном пријатељу.

Када прочитате ову малу-велику књигу, све што смо до сада чули и прочитали о Оружаним снагама Иперије зла, њеној спољној политици, рушилачком и разорном деловању по свеколиком земљином шару, постаје банално. Измишљотине, нетачне чињенице, разна лапрдања, платили смо сви ми порески обвезници (зар се нису обогатили многи у најстаријем листу на Балкану, плаћани и по 10000 евра месечно).

Оно што је трагично за цели свет, садржано је у наслову ове мале-велике књиге, односно чињенице говоре (а мала-велика књига је сва од чињеница) да се спољна политика Империје – САД, налази под шапом Оружаних снага, односно ослоњена је на оружану силу. Улога војне силе у америчкој спољној политици је дуга седам деценија и никада није било важно ко је на власти, „демократи“ или „републиканци“, односно ко је Председник – демократа или републиканац.

Наиме, спољна политика се никада у суштини није мењала, јер је, да поновимо, испостава Оружаних снага Имеперије – САД и нажалост неће се мењати, она ће се и даље ослањати и зависити од Оружаних снага Империје – САД (да ли, поштовани читаоци можете замислити шта би радиле разне Би(серке), Кандићке, Павићевићке, Чедице, Јакшићи велика „плејада“ надридемократа да је тако спољна политика (иако и не постоји) подложна „Оружаним снагама Србије“, ранијим министрима и садашњем „генију“ – министру, алиас „Српски Че Гевара“).

Посебност ове мале-велике књиге огледа се и у томе што је објављена 20. јанура о. г. када је Трамп преузео дужност председника Империје – САД. Њен садржај је изазвао панику, узбуну у Пентагону, Белој кући и Стејт Департмену. Почео је лов на кртице, а Трамп је извршио многа нова именовања управо у Пентагону, Белој кући и Стејт Департменту.

Аутори у овој малој-великој књизи не наводе само структуру ОС Империје-САД, филигрански бројчано и друго стање, већ се јављају као сведоци трагикомичних догађања уочи распада СССР-а. Следећи цитат једног од аутора ће сигурно подсетити сваког човека добре воље да се нешто слично, или потпуно индетично, догаћало у Србији и Црној Гори када су Досманлије дошле на власт, после пироманске петоктибарсске револуције:

„Почетком јесени 1990. један од нас начелника једне управе Гебералштаба оружаних снага, тада још СССР-а, налазио се у саставу совјетске делегације у Берлину, престоници НДР. Делегацију је предводио заменик министра спољних послова СССР-а Карпов (…) Био је топао сунчан дан. Наша делегација водила је опуштене разговоре у будућој престоници уједињене Немачке. Очевидно, под утицајем расположења, један од наших совјетских дипломата рекао је, „А због чега нам је сада потребна војска, тим пре тако моћна? „Зашто да држимо оклопни воз на споредном колосеку? Ко нам је претња? Њега је чак подржао замениик министра Карпов, каријерни диипломата високог „квалитета“. Те исте, 1990. године у децембру месецу у четинарској шуми у близини хотела „Хјустинијан“ на обали Мексичког залива тај исти совјетски дипломата у истом саставу саговорника, мени је, бившем ракеташу, рекао „Опростите се ви са својим стратегијским ракетама“. Ускоро је расположење код руских апологета општељудских вредности, архитеката општеевропског дома, толико овладало умом владајуће елите тада у Русији, да је она почела да се односи према својој армији као слон у стакларској радњи. Већ споменути бивши руски дипломата у зиму 1992. године присуствовао је сусрету Јељцина са државним секретаром САД Џ. Бејкером који је предложио да Русија ликвидира интерконтиненталне балистичке ракете (ИКБР) с дељивим бојевим главама, које су биле основа стрстегијског нуклеарног потенцијала. Након тог сусрета наш споменути дипломата ме је позвао и рекао: „Можете се опростити с вашим ИКБР, с дељивим бојевим главама. Јељцин је рекао Бејкеру да Русији није потребно такво наоружање. Русија и САД сада нису непријатељи, већ другови, чиме је збунио Бејкера, који се заинтересовао: „А шта ће бити са нашим инетрконтинеталним балистичким ракетама “Трајдент-2“ које се налазе на ракетним нуклеарним подморницама? Јељцин је умирио Бејкера: „Ако хоћете да их имате –имајте их“. То што је уследило после тога и др. сусрета, сада се чини као нека фантазмагорија. Поламилионску западну групацију јединица за три и по године је врховни командант Јељцин, уз звуке оркестра којим је дириговао, журно повукао из Немачке (срамота, прим. ККС) као да је то армија земље која је капитулирала, а не земље победнице у Великом отаџбинском рату. Послао је ту армију на чисто поље у леденим северним пределима, на далеке источне плаже, хиљаде и хиљаде их је умрло. Фактички је дотукао најбољу, борбено најспособнију групацију оружаних снага сопствене земље, а нас војнике, подофицире, официре и генерале држали су изгладнеле, нису довозили храну, пилоти и морнари годинама нису летели, нису пловили, није било горива“.

Следеће реченице су поука свеколиком српском народу: „Предлажући читаоцу нашу књигу, ми не рачунамо на то да ћемо преубедити лопове свих боја који су изнијели сваке године милијарде америчких долара на своје рачуне у „офшор зоне“, друге одгајане непријатеље који не желе добро Русији, који су заштићени, јер носе пасоше Руске Федерације. Нама је важно да на конкретним подацима покажемо правим Русима зашто је нашем народу, нашој земљи, нашим савезницима, неопходна одговарајућа одбрана …“

Аутори су се под посебним насловима осврнули „на агресију САД и НАТО на Југославију (погинуло је 2000 цивила, међу којима 88 деце, огњишта је напустило 200 000 Срба са Косова и Метохије, осиромашени уранијум који су бацили изазвао је небројано онколошких болести, посебно код деце, уништено је 40 000 кућа, 300 образовних установа, 20 болница, Авганистган (5 милиона Авганистанаца је потребна медицинска помоћ, 2,5 милиона Авганистанаца је напустило земљу, број убијен се рачуна у хиљадама, Ирак (116 000 убијених цивила 650 000 људи, жена, деце умрло је од последица рата, убили су и Сдама Хусеина), Либију (погинуло је 300 000 људи, у затворе је без оптужнице отерано 8 000, земља се распала, на племена, Гадафи, који никада није био непријатељ Запада је са синовима свирепо убијен“ (психоманијчна Хилари је узвикнула „Убити Гадафија“ и Гадафи би убијен, прим. ККС).

Потребно је додати да су у тој малој-великој књизи обухваћена сва злодела Империје-САД у времену од краја Другог свстеког рата до данашњих дана.

3 replies »

  1. Поштовани, Сматрао сам да немам право да од било ког медија, посебно портала, тражим да рекламирају књигу (један познати портал није дозволио читаоцу осврт у коме је на крају упитао ко је издавач, односно гдје може набавити ову књигу), односно избјегао сам ко је издавач, таква су правила у многим медијима… Међутим, видим да угледном и патриотском СРБскиФБРепортер, то не смета. Издавачи српског издања су под насловом: „Поводом српског издања“ навели на страни 9. слиједеће: „Књига је актуелна, предата је у штампу 20. јануара 2017. године, управо на дан преузимања дужности 45 предсједника САД – Доналда Трампа“. Издавачи српског издања наводе на страни 10, да је у Србији изашла у јулу 2017.. Нигдје нисам пронашао да је књига изашла у Русији 2016. Но то није битно и није приговор, вјероватно ја гријешимим. Битно је да су ме многи звали телефоном, ча из Црне горе, из Бијељине, гдје да набаве ту, како сам је назвао, малу-велику књигу. Да, књига је по свему колосална. Користим прилику да се захвалим издавачима, посебно генералу, мом великом пријатељу, јер – признајем – не бих ни знао да је изашла у Русији. У овој земљи нема памети да се та мала- велика књига штампа, у 100 000 примерака, јер је поука свима, посебно младим генерацијама, а шамар србофобичарима, односно познатим непријатељима Посебно боли када су непријатељи српског народа и Србије неки вајни интелектуалци, новинари, лумпкњижевници, политичари, преваранти, плаћеници итд. Например, Соњи Бисерко и не само Би(серки) би ту малу- велику књигу требало стрпати у уста.

    Свиђа ми се

    • Поштовани, интернет претрагом сазнали смо следеће:

      „Оригинално издање књиге се појавило 2016. године у Москви под насловом „ВОЕННО-ДОКТРИНАЛЬНЫЙ БАЗИС ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ США“. Превод на српски језик и српско издање књиге, као издавачи омогућили су: Ветерани војнообавештајне службе Србије, Београдски форум за свет равноправних и Клуб генерала и адмирала Србије. Књига је штампана у тиражу од 1000 примерака.“

      Вероватно у Клубу генерала и адмирала Србије можете добити више информација о књизи. Адреса Клуба је:

      Клуб генерала и адмирала Србије
      Ул. Браће Југовић 19 Београд
      Тел. +381 11 33 44 961
      e-mail: klubgeneralasrbije@gmail.com

      http://www.klubgenerala.org.rs/?p=4388

      Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s