АКТУЕЛНО

Драган Мраовић: Да ли Европа заиста не постоји (видео)


Дијего Фузаро

Књига „Европа не постоји“ настала је од збирке интервјуа, есеја, чланака и говора објављиваних у „Печату“ почев од 2013, уз неколико текстова писаних посебно за ову прилику, а све их обједињује тематска целина Европе и капитализма, са циљем да се кроз размишљање обухвати глобални сценарио

Две најтеже стваралачке области су филозофија и поезија, јер људски ум најтеже излази на крај са метафизиком и оностраним. Са нематеријалним и неухватљивим. Било је случајева да млади песник освоји свет, јер за стварање песама искуство и знање нису пресудни. За филозофско промишљање потребни су огромно знање и више рационалности, која није баш преовлађујућа особина младости. Зато је појава младог италијанског филозофа Дијега Фузара право чудо на небу филозофије. О њему већ довољно говори и податак да је за мање од тридесет и три године живота објавио десетак књига међу којима је бестселер „Добро се вратио, Марксе!“ (Bompiani, Милано, 2009) продат у невероватних више од 90.000 примерака.

РАЗУМ ПРОТИВ ДЕКАДЕНЦИЈЕ 

Запазили смо Дијега Фузара који је кристално јасно излагао своје филозофске тезе у италијанским медијима, а какве су имале врло актуелни и практични аспект. Уредници „Печата“ схватили су да је реч о веома занимљивој појави у филозофској науци и договорили су сарадњу са њим. Академик Данило Баста имао је потом прилику да се и упозна са Фузаром у Институту за европске студије када је, 18. октобра 2014, одржао предавање „Капитализам без граница, 1968–1989: Европска унија“, као гост др Мише Ђурковића. Наш угледни филозоф је дошао на срећну идеју да се текстови из „Печата“, са неким додацима написаним за ову прилику, уобличе у књигу, пошто су веома оригинални и актуелни, а често се дотичу и наше стварности и онога што директно утиче на живот у Србији. Тако је настала ова књига, у издању угледне издавачке куће „Досије студио“ из Београда, у филозофској библиотеци „Парерга“– она показује да и у Европској унији има младих људи, попут Фузара, који буде наду да ће разум надвладати неолибералну декаденцију, која савремену Европу води тамо где је управо декаденција одвела и античко Римско царство: варвари не би могли да га сруше дa се оно сaмо није претходно социјално и етички урушило, баш као што се данас дешава с Европском унијом и неолибералним светом у целини. Захваљујући „Печату“ и „Досијеу“, наша јавност може да упозна ову нову звезду на небу филозофије, која има, упркос изразитој младости, своје место у италијанској и европској науци и јавности.

Књига „Европа не постоји“ настала је као збирка интервјуа, есеја, чланака и говора објављиваних у „Печату“ почев од 2013, уз неколико текстова писаних посебно за ову прилику, а све их обједињује тематска целина Европе и капитализма, са циљем да се кроз размишљање обухвати глобални сценарио. У свим текстовима изражена је радикална критика „апсолутног капитализма“, односно економског фанатизма који превазилази све границе. Та критика се заснива, у суштини, на мишљењу Маркса поново ишчитаног кроз Хегела и Фихтеа: кроз Хегела у погледу онога што се тиче оживљавања филозофије као једине спознаје Целине која је у стању да разуме, процени и трансформише отуђену и контрадикторну свеукупност; кроз Фихтеа у погледу онога што се тиче теме праксиса, према поновном праксистичком ишчитавању Маркса, које су у Италији започели још Ђовани Ђентиле и Антонио Грамши.

Дијего Фузаро објашњава и да је „ова књига посвећена, без икаквих претензија на потпуност, српском народу, са којим сам осетио, при првом сусрету, праву-правцату вољну блискост, не само због његове изузетне културе и великог гостопримства већ и зато што се још није потпуно интегрисао у поредак капиталистичке мондијализације. Свесно или не, секуларни антихришћани и хистерични антикомунисти данас у потпуности легитимишу долазак новог светског хиперлаицистичког и хиперлибералистичког поретка, без различитости, без заједништва и култур(ал)них утемељења; другим речима, промовишу наметање новог антрополошког профила човека, промовишу унисекс, без идентитета, културе и критичког односа, неспособан да разуме или говори иједан језик, осим енглеског као жаргона оперативних тржишта и економије претворене у монотеизам. Они кажу да су пријатељи ’прогреса’ – и заиста то јесу, ако под прогресом подразумевамо марш капиталистичке модернизације и инвазију на свет живота од стране нелогичне логике робног облика. Идентификација болести је први корак да би се она могла излечити“.

ФИЛОЗОФИЈА АКЦИЈЕ 

Ова књига је, међутим, и позив, ако се то жели, на мисао бунта и отпора, а пре свега против једине политички коректне мисли коју промовишу хомокретени неолиберализма. У суштини, та мисао одговара идеолошкој надградњи структуре глобалног финансијско-економског фанатизма. То је, другим речима, симболички поредак који велича односе својих моћи, нелогичну логику система која се креће око циља неограниченог раста, око све радикалнијих неједнакости, око неутрализације могућности неслагања у односу на лудило које се брани методом глобалног тржишта.

Дијего Фузаро се бави италијанском филозофијом, немачким идеализмом и марксизмом у смислу превредновања Маркса у оптици савременог капиталистичког света. Указује на радикалну контрадикцију капитализма, односно акцелеративну концепцију у односу на будућност, која не допушта алтернативу и да човек више није власник свога времена, због убрзања историје до којег доводи глобални капитализам.

Фузаро се може дефинисати и као филозоф акције. Он увиђа да економски систем у којем живимо, за разлику од ранијих догматских режима, не претендује на савршеност, али пориче могућност алтернативе. Власт не истиче своје квалитете већ се размеће својим карактером непроменљивости и незаменљивости. Зато Фузаро настоји да, као филозоф, таквом мишљењу пружи отпор поновним промишљањем света као историје и као могућности да се створе услови да људи открију у себи бунтовну димензију, потребну да би се трагало за различитом и бољом будућношћу. У оквиру тог трагања је и борба против фанатизма економије и трагање за местом за живот човечанства на којем ће свако бити једнако слободан у односу на друге. Ова студија Дијега Фузара представља радикални став против идеолошке визије света једине мисли, идеолошке творевине која се лажно представља као природна, вечна и непроменљива.

ИЗ БИОГРАФИЈЕ

Дијего Фузаро рођен је 1983. у Торину, где је дипломирао и завршио постдипломске студије из области историје савремене филозофије. Докторирао је на Универзитету Вита-Салуте Сан Рафаеле у Милану, где предаје историју филозофије.

Један је од оснивача Центра за интердисциплинарну историју идеја при свом универзитету, уредник је филозофске библиотеке „Сто талира издавачке куће“ Ил прато, оснивач је филозофског сајта „Филозофија и њени јунаци“, уредник филозофског часописа „Коине“ из Пистоје, сарадник у више стручних библиотека познатог издавача Бомпијани, члан је научног одбора филозофског часописа L’Аrche и уредник „Библиотеке филозофије историје“, издавача Мимезиса. Члан је Управног одбора престижног Института за стратешке и политичке студије за лидершип. Уводничар је дневних листова La Stampa из Торина, Il Fatto Quotidiano из Рима и колумниста недељника Печат из Београда.

Његове важније књиге су Добро се вратио, Марксе! (Bompiani, Милано, 2009), Ванвременско биће. Убрзање историје и живота (Bompiani, Милано, 2010), Минимална Меркаталија.Филозофија и капитализам (Bompiani, Милано 2012), Будућност је наша (Bompiani, Милано, 2014),

Италијански дневник La Repubblica објавио је да је Дијего Фузаро „један од три најмлађа европска филозофа који највише обећавају“ заједно са Тристаном Гарсијом из Француске и Маркусом Габријелом из Немачке.

Драган Мраовић

(ПЕЧАТ, 06/05/2016)

***

 

 

„Европска унија, у ствари, данас представља уништење националних држава, које су замењене банкама. Данас је једина постојећа Европа, у ствари, Централна банка Европске уније. Наслов моје књиге је Европа не постоји, то жели да каже, да је Европска унија негација Европе. Јер, Европа постоји као плуралитет култура, језика, као архипелаг разлика и плуралности, јер ми смо били толико Европљани колико смо били Италијани, Французи, Шпанци. Да бисмо могли да будемо Европљани нисмо морали да одустанемо од свог националног идентитета. Данте је Италијан али истовремено и Европљанин, Декарт је Француз али је и Европљанин, Шекспир је Енглез али је и Европљанин, Гете је Немац и Европљанин…“

ПОВЕЗАНО:
ДВОЈЕЗИЧНИ ИДИОТИЗАМ У МИЛАНУ: ТАКО НАМ УБИЈАЈУ ИДЕНТИТЕТ

***

8.12.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.