АКТУЕЛНО

Тужилаштво БиХ обара пресуду Орићу? (ВИДЕО)


Тужилаштво БиХ, како сазнаје РТРС од извора блиских истрази, тражиће укидање првостепене ослобађајуће пресуде ратном команданту Сребренице Насеру Орићу и његовом саборцу Сабахудину Мухићу, оптуженим за убиство три српска заробљеника у селима око Сребренице.

Дуже од два мјесеца након што је пресуда јавно саопштена, у понедељак је напокон објављен и писани отправак. У њему значајне повреде Закона о кривичном поступку БиХ и покушај прикривања пресуде изречене на основу непостојећих доказа.

Умјесто законских 15 дана, или максимално 30 у сложеним предметима, „случај Орић“ испоставило се био је сложенији и од најсложенијег. На 70 страница писаног отправка пресуде, чекали смо скоро 70 дана. Да ли је предсједавајућем Вијећа судији „сумњиве сарајевске ратне прошлости“ Шабану Максумићу додатно вријеме било потребно да на папиру као трајном доказу, „осмисли“ Орићеву „невиност“, или је ријеч о намјерној “заблуди” о забораву за изговорено 9. септембра!? Судија Максумић, тада је изговорио да Насер Орић и Сабахудин Мухић нису криви и поред тврдњи заштићеног свједока О1, Орићевог и Мухићевог саборца и очевица ликвидација. Јавно је описивао О1 како је Орић сам или у садејству са Мухићем убио предратног судију Слободана Илића, фотографа Митра Савића и полицајца Милутина Милошевића. Но, позивајући се на начело „слободне оцјене доказа“ Вијеће и предсједавајући, пресуду су засновали на практично „непостојећем доказу“.

 

„Свједок О1 приликом давања изјаве у полицијској станици Братунац дана 03.09. 2003. године, уопште не наводи да је он био очевидац убиства на Залазју, нити је видио да Орић удара ножем једног заробљеника, него у том исказу“, рекао је судија Максумић.

„Исказ“, на који се још много пута тада позвао судија Максумић, уопште не постоји. Или бар није предочен на главном претресу. Предочена је само службена забиљешка. Али да би службена забиљешка „постала” не кључни доказ као у овом случају, већ споредни у садејству са другим, мора бити оригинална верзија или бар овјерена копија и службено лице – аутор забиљешке мора потврдити њену аутентичност. Но то се није десило, чиме је озбиљно прекршен Закон о кривичном поступку БиХ.

– Битна повреда одредаба кривичног посутпка постоји ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог закона не може заснивати пресуда – ЗКП БиХ члан 297.

Ни то није све! У писаном отправку Максумићев „слободно оцијењени доказ“, поново је од сумњивог „исказа“ из пресуде, еволуирао у само службену забиљешку. И поново је ЗКП прекршен, јер се пресуда и отправак разликују.

– Писмено израђена пресуда мора потпуно одговарати пресуди која је објављена – Члан 290 ЗКП БиХ.

Тумачио је „иноватор“ бх. права – судија Максумић више него „слободно“ и исказе других свједока. Поготово оних које је у судници, на његове очи, напрасно сустизала “амнезија”. Но, то је додатни задатак за поступајућег тужиоца. Правници јасни – елемената за жалбу на ослобађајућу пресуду, итекако има.

„Након што смо имали прилику да видимо писани отправак пресуде у предмету Орић очигледно је да има мјеста једној озбиљној зрелој жалби из више процесних и формалних разлога. Вјерујем да ће поступајући тужилац то акцентирати у својој жалби и омогућити Апелационом вијећу да одлучи да ли би такве повреде довеле до укидања првостепене пресуде“, рекао је адвокат Миодраг Стојановић.

А морале би, каже бивши судија Уставног суда БиХ и адвокат са дугогодишњим искуством Крстан Симић. Сама чињеница да се јавно објављена и у скраћеном поступку образложена пресуда и писани отправак разликују, опасан је преседан.

„Пракса у том погледу заузела је врло јасан став да то представља битну повреду одредбе ЗКП БиХ и да је само по себи разлог за укидање пресуде. Но поред тог формалног дијела, врло је индикативно и опасно да се догађају такве ствари, што опет указује на неке друге облике који требају бити страни правосуђу било гдје па и у БиХ“, додао је Симић.

А догађа се у БиХ, да судско вијеће притиснуто доказима о злочину, злочинце ипак ослободи, као што је урадило у предмету Кукавице. Максумићев и ратни и поратни колега Даворин Јукић „невиним“ је прогласио Мухамеда и Тарика Шишића, Емира Драковца и Азиза Шушу иако је, како је и сам рекао, доказано да су учествовали у ликвидацији најмање 21-ог цивила и рањавању још најмање 39 у августу ’92. надомак Рогатице. Но били су у „заблуди“, правдао их је тада Јукић. Мислили су “заблуђели” диверзанти да умјесто једногодишње дјеце или стараца у деветој деценији у избјегличкој колони, пуцају у српску војску у борбеном поретку. Јукићеву срамну ослобађајућу пресуду, прије који дан, укинуло је Апелационо вијеће. Шта ли ће учинити са Максумићевом? Хоће ли прогледати кроз ископане очи судије Слободана Илића или завезане руке на скелетним остацима Милутина Милошевића који је према Максумићевој пресуди, погинуо у борби!?

ИЗВОР: РТРС

———-

12.12.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.