АКТУЕЛНО

Властимир Вујић: Кинески спас за мађарско школство


Многим универзитетима у Европској унији инострани студенти омогућавају преживљавање

На Универзитет ДУЕ у граду Дунаујварошу (једном од центара високошколског образовања техничке и економске струке у Мађарској) у школској 2016-2017. на прву годину се уписало 504 студента, а у овој 428, док је капацитет пријема 1.700 бруцоша. Прошлогодишње двотрећинско смањење броја уписаних, односно овогодишње трочетвртинско, упалило је аларм јер прети врло озбиљним последицама по финансирање, а што је најгоре – идентична ситуација је у готово свим установама у оквиру мађарског високог школства (Њиређхаза, Бекешчаба, Секешфервар, Сомбатхељ, Печуј…)!

РЕГРУТОВАЊЕ СТУДЕНАТА

ДУЕ је, да би се покушао извући из ове образовне „јаме“, одлучио да, први од домаћих универзитета, направи преседан. Одвојио је 12 одсто свог годишњег буџета да у школској 2017 – 2018, преко агенције која ће се бавити пропагирањем, привлачењем и „регрутовањем“ иностраних студената у ову институцију, за наредну академску годину на студије на енглеском и немачком језику упише од 1.000 до 1.500 студената.

И ту долазимо до питања „свих питања“. Шта је, упркос чињеници да у Мађарској и дан-данас постоји одговарајући број матураната који могу да попуне сва места у домаћем високом школству, довело до драстичног пада њиховог уписа?

Четири су разлога за то. Владајући Фидес премијера Виктора Орбана 2012.године законски је изменио начин пријема на више и високе школе у Мађарској (пооштрио је критеријуме квалификационих испита и смањио квоте за упис), ограничио време студирања (јер је редован рок за стицање академске дипломе укључио у радни стаж), ванредно морао да заврши са студентима који су оквирима тзв. „омасовљеног“ високог школства 2000-их уписали студије и још нису стекли диплому, а као последњи фактор је и демографски пад који је у тенденцији смањења уписа на студије такође имао своју улогу.

„Регрутовањем“ студената из иностранства сви могу да добију. Мађарска толико потребан новац, а студенти који стижу из „треће“ државе – слободно кретање на територији ЕУ током 10 месеци, колико им важи виза за школску годину.

БЕЗБЕДНОСНИ РИЗИК

Годишња школарина од пет хиљада долара, међутим, може да буде привлачна и за недобронамерне. Наиме, на тај начин много јефтиније могу да ступе у Шенген зону ЕУ, него да плате 10 до 12 хиљада долара људима који шверцују мигранте и тако у Мађарску стигну на илегалан начин… Управо због тога сви који се пријаве на конкурсе факултета из држава изван ЕУ биће тестирани по три основа – безбедносном, интелектуалном и финансијском (да ли располажу новцем потребним за комплетне студије).

Мађарска је била приморана на овако радикалне мере, јер су се у почетку јавиле злоупотребе (тај талас је данас знатно спласнуо). У Мишколцу је, рецимо, 2004. „нестало“ 49 пакистанских студената (који су упис на високошклске студије у Мађарској искористили само да уђу у Европу), са Високе школе „Јанош Кодолањи“ у Секешфехервару на „непознато“ место отишло је 98 студената из Бангладеша и 96 из Индије, док се последњи такав масовни нестанак иностраних студената одиграо 2008, када је са Универзитета у Печују волшебно „ишчезао“ 21 кинески студент…

Мађарска ипак, убрзаним подизањем свих стандарда, улази у велику трку за привлачење иностраних студената у своју земљу. Јер у међународним ранг-листама проценат страних високошколаца један је од најконкретнијих показатеља квалитета образовног рада. Уз то, што је више иностраних студената и предавача, то је већа шанса за постизање нових научних резултата.

Према стратегији Фидеса у овој области, Мађарска до 2023. године треба да достигне цифру од 40.000 студената из иностранства.

Иначе, према званичним подацима, у Мађарској је у 2016. учило 28.628 студената из других земаља (за последње четири године било их је више за седам хиљада), а лањски приход по овом основу износио је (невероватних) 55 милијарди форинти.

Као и у Дунаујварошу, и у Дебрецену планирају да у наредној шклској години системом агенцијског „врбовања“ повећају број студената из Кине, а посебан програм спремају и за студенте из Русије! И универзитет у Печују, који је такође изгубио доста мађарских студената, врло интензивно ради на привлачењу студената са свих контитената. Управо је израдио програм за привлачење студената из Бразила.

Властимир Вујић, Будимпешта

ПЕЧАТ, број 498/2017

————

13.12.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.