АКТУЕЛНО

Мила Параментић: Захтев да се КАСАРНА „КАДИЊАЧА“ Ваљево, прогласи  спомеником културе од изузетног историјског значаја за српски народ


После великих борби са агресорима како током  Првог светског рата, тако и током Другог светског рата, Комплекс Касарни „Кадињача“ није срушен од наших непријатеља. Преживео је.
Хоће ли сада, у миру, Комплекс  Касарни „Кадињача“ преживети удар профита? 

Увод у Акциони план за заштиту Комплекса Касарни Кадињача, Ваљево

(бивша касарна чувеног 17. пука Дринске дивизије)

 

Уочи стогодишњице (1918 – 2018.) најславније Српске историје новог доба, дужни смо да сачувамо сећање, од времена, када су пред империјалистичким армијама српски народ и његова јуначка војска, доживели голготу, а потом и Васкрс у величанственој слави, па смо обавезни да заувек сачувамо сећање, како су наши свети преци приморали армије двеју империја, да положе оружје пред херојским армијама српског народа.

У тој епопеји не сме се заборавити чињеница шта о свему томе сведочи Комплекс Касарни „Кадињача“ од 1912. – 1918. год.

Једно дивовско упориште, страховито стратиште заиста памти овај комплекс касарни, те мора заувек остати сведок херојских и надљудских напора српског народа и српских ратника да се сачува слобода и вера православна. Комплекс касарни „Кадињача“ у Ваљеву је најпримеренији и најатрактивнији комплекс у изузетно живој околини за суштину величанствене прошле, садашње и будуће историје Српског народа.

У вези с тим, овај комплекс треба осмислити тематски тако да слобода и вера православна целокупног Српског народа нема алтернативу. Овај комплекс треба тематски осмислити да буде компатабилан и јединствен, не само за Ваљево и Колубарски округ, не само за Северозападну Србију, него и за целу Србију у њеним природним границама.

Тако осмишљен Комплекс Касарни „Кадињача“, Ваљево, треба да буде, опстане и остане врело слободе где ће се надахњивати не само савремене генерације него и будуће Српско потомство. Овај комплекс треба да сведочи шта је све Србија и шта је све Српско, не само у Србији него и у свим областима чак и континентима где живе Срби вере православне.

Поред гусала и епске народне поезије овај комплекс може да буде достојан сведок васцелог српског народа  – кроз сва поколења сведок миленијумске историје.

Поставка овог комплекса кроз сложен мултидисциплинарни приступ треба да кроз одговарајуће пројекте ураде:

–         одговарајући експерти  САНУ,

–         експерти историјског института, највиши српски официри

–         војни аналитичари и

–         други високи интелектуалци позивајући се на категорије Српског државног права и националног суверенитета

 Комплекс ових касарни треба ставити под висок степен Државне заштите и дати на старање:

–         Заводу за заштиту културе Ваљево и Републике Србије

Након непотребног потапања манастирског комплекса Грачаница, ако би Комплекс Касарни „Кадињача“ био осмишљен као неки пословни простор то би представљало непроцењиву, несагледиву и ненадокнадиву штету за Српски народ и Суверену Правну Државу Србију.

Ваљево, О Видовдану 2017.

Мила Параментић и група грађана Ваљева

***

ЗАВОД  ЗА  ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ  ВАЉЕВО

Милована Глишића 2

14000  Ваљево

 

Предмет Захтев да се КАСАРНА „ КАДИЊАЧА“  Ваљево, прогласи  спомеником културе  од изузетног историјског значаја за Српски народ

                    Комплекс грађевина Касарне „Кадињача“, настао је у доба Обреновића, 80-тих година 19. века, тачније две године после формирања Дринске дивизије 1885. године, (зидана о трошку народа округа ваљевског) када се српски народ након петстогодишњег ропства под Турцима, подигао из пепела као феникс, те платио превисоку цену за своју слободну државу Србију. Сада је то и најстарија касарна на територији Србије чији се изглед није мењао до данашњих  дана. (4 павиљона која и данас постоје, на жалост услед небриге један павиљон је данас обрушен, што не значи да се не може обновити у изворном облику). Најпре је ту био смештен „V батаљон краља Милана“, а како је Ваљево  постало дивизијско место, (у њему су гарнизирали два пешадијска пука), 1899. сазидана је на Крушику већа касарна (данас је сасвим порушена) и у њој је смештен V пешадијски пук, док је у овој касарни смештен 17. пешадијски пук.

                     У време Првог светскоог рата у Ваљеву сви јавни објекти претварани су у болнице. Касарна 17. пешадијског пука је била прва и највећа резервна војна болница у којој је живот окончала и чувена сликарка, болничарка Надежда Петровић.

Напоменимо да је 1915. године Ваљево имало 8.000 становника, а само у граду Ваљеву умрло је око 7.500 војника и цивила, укључујући велики број санитетског особља који су лечили, рањене и болесне. Тако да се може рећи, те 1915., Србија је била земља мртвих а Ваљево је била њена престоница.

                    Ове године Српски народ и Српска Држава обележава 100 година Ваљевске болнице – споменика историјске ратне катастрофе током Балканских ратова и Првог светског рата, када су Србија и Српски народ били изложени енормним материјалним разарањима и огромном броју пострадалих од ратних дејстава и тифуса који је харао.

                    У питању је истинска велика Голгота Српског народа, за време неправедно наметнутог рата окупаторских војних сила. Зато су грађевине комплекса касарне Кадињача јединствен споменик те голготе, након које је уз велика материјална разарања и огромне људске жртве Васкрсла слободна Српска Држава, уједињена са осталим јужно-словенским народима у Краљевину СХС, моћну и респектабилну Државу на Балкану. Зато овај комплекс касарне „Кадињача“ је темељ историјског, националног и Српског Државног Права, категорије без које држава Србија и Српски народ не би постојали.

                    Због тога се ни у ком случају несме размишљати да се поменути комплекс „Кадињача“ претвори у тржни центар или било какву другу намену из профитабилних разлога. Најмање је  што се нипошто несме дозволити  да пређе у приватне руке, добро чији власник није нико осим Српски народ. У годинама када обележавамо 100-годишњице великих српских битака, Ваљевске болнице, Албанске голготе, и на крају велике победе у Великом рату, прави потез би био да се овај комплекс Касарна „Кадињача“ стави под заштиту, и претвори у Меморијални Центар, важан за целу Србију. Тиме би се на неки начин одужили својим славним прецима, и тако постигли да се трајно отргну од заборава и оставе за будуће генерације, један изворни комплекс настао непосредно по ослобађању од Турака, који ће нас потсећати на славне претке, морално крепити у садашњости, и бити пример будућим генерацијама (повезао би прошлост, садашњост и будућност). Овако нешто ни један цивилизован народ не би уништио. Имамо славну историју, какву мало који народ има, зато је треба истаћи а ово је сјајна прилика за то.

                    Главна намена овог комплекса требало би да буде Меморијални комплекс ослободилацких ратова целокупног српског народа зашта је плаћена највиша цена. Вредно је размишљања о томе, да буде Меморијални Центар Српске голготе за цео Српски народ и целу Србију, Музеј Српског војника од најстаријих времена до данас, (такав споменик не постоји у Србији), са садржајима који би се временом оформили у том комплексу, као трајном споменику од изузетног значаја, под покровитељством Републике Србије и Српске Православне Цркве, која би ту могла изградити Спомен капелу (цркву) свим пострадалим у ратовима од Косова 1389., преко свих других стратишта, до данашњих  дана!

                     Уништење овог комплекса касарне „Кадињача“  био би злочин над Српском Историјом и Српским жртвама, какве у модерној историји није поднео ни један народ у Европи и шире!

                (Ова касарна је била и линија повлачења са фронта, а и услед велике смртности, те 1915. године, претпоставља се да се у комплексу  налазе појединачни гробови наших славних предака, а можда и масовне гробнице.)

                     Напомињемо да је касарна „Кадињача“ у комплексу постојећег Парка Пећина, такође из тог периода, тј. чија основа настаје нешто раније, доласком Радована Лазића за председника општине Ваљево, 1867.године, а подизање и уређење је трајало деценијама, као и Парк преко пута касарне „Кадињача“ који је управо војска направила за 15 дана, те 1892. године, и поклонила граду. У том парку је сваке недеље у 4 сата поподне свирала војна музика, како би се широке грађанске масе образовале у том погледу. Ово још једном говори о великој спреги, јединству и заједници између Српског народ и Српске војске. Српски војник је увек био поштован и цењен од свог народа, био је оличење поштења, правде, голготе Српског народа.

                Српски војник је одувек био симбол Српског народа!!!

                 А Ваљево је одувек било – Град војске!

С тога би било од изузетног значаја то и показати, заштитом комплекса  касарне „Кадињача“!

                   Читав овај комплекс налази се у једном предивном природном окружењу, а и сама  касарна „Кадињача“ је оплемењен вишедеценијским зеленилом, што додатно даје лепоту овом комплексу. Са једне стране се граничи са још старијим шеталиштем Парк шумом Пећина, јединственим парком какав  има само Београд (Калемегдан и Топчидер), а у старој Југославији Загреб (Тушманац) и Љубљана (Тиволија), а које би такође требало ставити под заштиту, с једне стране, а са друге стране, већ поменути парк на Јадру, који је војска из ове касарне управо и направила и поклонила граду, а који би такође требало ставити под заштиту. Оваква једна целина је одувек била обележје града Ваљева те би таква требало и да остане.

                   Како се ова касарна, налази у близини пешачке зоне (100 метара) то би се употпунио садржај за туристе који долазе ради посете овог града.(све је у комплексу, Тешњар, Музеј, Гимназија, хот. Гранд са тргом, пешачка зона старе Кнез Милошеве улице…)  Посебно би васпитну улогу имала код школске деце који су све чешћи посетиоци устаничког града Ваљева.

                   О новцу који би био потребан за издржавање овог комплекса било би срамота и размишљати, наши преци су за ово данас дали оно што је највредније – људске животе!, а о материјалном одрицању да и не говоримо, да би ми данас живели у слободи.

                Значајно је заштити, постојећи, изворни облик касарне, тј. да се обнови и реновира према постојећим павиљонима, никако не мењајући садашњи тј. првобитни изглед класарне!

                Не дозволимо да будемо изроди наших славних предака!!! Не дозволимо да наша генерација уништи оно што су претходне генерације вековима стварале и одржавале!!!

               Ставити под заштиту овај комплекс и показати да смо достојни наших предака!

Прилог:

–         Првобитна Мапа изгледа касарне Кадињача

–         Фотографије касарне, са разгледнице из 1926.

–         Фотографије касарне и разгледница из разних временских периода

–         Копије текстова, као докази старости ове касарне

–         Архивски документи из времена градње касарне Кадињача

Достављено:

·        ЗАВОДУ  ЗА  ЗАШТИТУ  СПОМЕНИКА  КУЛТУРЕ, ВАЉЕВО

·        ЗАВОДУ  ЗА  ЗАШТИТУ  СПОМЕНИКА  КУЛТУРЕ, БЕОГРАД

·        СКУПШТИНИ  ГРАДА  ВАЉЕВА

·        МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ БЕОГРАД

·        MИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ БЕОГРАД

·        СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА БЕОГРАД

·        ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ БЕОГРАД

·        ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

                                                                                           Подносиоци захтева

                                                                                     Мила Параментић, Ваљево                                

                                                                                            са групом грађана

  Ваљево, 7. 08. 2015.

———————

24.12.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

1 reply »

  1. Надам се да ће надлежне институције сагледати колико је добар и важан Захтев да се КАСАРНА „ КАДИЊАЧА“ Ваљево, прогласи спомеником културе од изузетног историјског значаја за Српски народ. Ово би могла да буде институција од изузетног значаја како за обнављање сећања на војнике који нису жалили своје животе за одбрану отаџбине, тако и на све оне које су у томе имали значајан допринос. Осим тога, поменути комплекс би могао удомити и меморијални центар који би садржао информације о Србима пострадалим од руке окупатора, усташа, муслимана и шиптара у ратовима током 20-тог века. Несумњиво је да би ово био и центар у коме би се одвијали образовни и културни садржаји.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s