АКТУЕЛНО

НОВО у 2018-ој: „Веће плате и пензије“, „већа накнада за незапослене“, „од 1.јула проширено право на породиљско“


фото: ДАНАС

Од данас веће плате и пензије

Плате у јавном сектору од данас ће бити повећане за 10 одсто и за пет одсто у администрацији, а пензије ће бити повећане за пет одсто.

Измене и допуне Закона о буџетском систему предвиђају да учешће плата и општег нивоа државе у БДП-у буде седам одсто, односно да учешће пензија у БДП -у буде до 11 одсто. Повећање пензија од пет одсто, кажу у влади, фискално је одрживо и 86,6 одсто пензионера – са пензијама до 37.000 динара имаће пензију већу од оне коју су примали пре спровођења програма консолидације.

Њихово учешће у БДП-у пашће са 13 одсто у 2014. години на 11 одсто у 2019. години, што је ниво предвиђен Законом о буџетском систему. Маса пензија ће се повећати 25 милијарди динара, што износи 0,5 одсто БДП-а.

За повећање зарада је предвиђен износ од 35 милијарди динара.

Предвиђено је снижавање нивоа зарада без доприноса на терет послодаваца до седам одсто БДП -а, а тренутно је учешће овако дефинисаних зарада 8,3 одсто у БДП-у.

Такође, продужена је забрана запошљавања у јавном сектору до краја 2018. године.

ИЗВОР: НОВОСТИ

***

Бруто накнада за незапослене од 22.390 до 51.905 динара

Новчана накнада се од данас више неће упоређивати са минималном зарадом, већ је прописан најнижи и највиши ‘бруто’ износ накнаде – 22.390 и 51.905 динара, речено је Танјугу у Националној служби запошљавања.

Ти износи, као и износ основице дневне новчане накнаде, усклађиваће се једном годишње, почев од 2019. године.

У НСЗ истичу да су сви параметри јасно постављени и познати, како у моменту одлучивања о праву на новчану накнаду, тако и током целог периода њеног трајања. На тај начин је омогућено да заинтересовани сазнају на колики износ новчане накнаде могу да рачунају у моменту престанка радног односа или престанка осигурања.

Изменама и допунама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености је у целости промењена методологија утврђивања висине и обрачуна накнаде.

Уводе се нови параметри за утврђивање висине и обрачуна новчане накнаде. То су: укупна зарада односно накнаде зараде, основице осигурања и висине уговорене накнаде у последњих 12 месеци, који претходе месецу у коме је престао радни однос, то јест престало осигурање, затим просечна годишња зарада по запосленом исплаћена у Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике у тренутку остваривања права на новчану накнаду.

Такође, уводи се и основица дневне новчане накнаде која је прописана законом од 1.000 динара и у себи садржи припадајуће доприносе за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање. Основица дневне новчане накнаде се усклађује једном годишње са годишњим индексом потрошачких цена у претходној календарској години.

Приликом одлучивања по захтевима за новчану накнаду примењује се закон који је на снази на дан подношења захтева. То значи да ће се на све захтеве који буду поднети од 1. јануара 2018. примењивати нове одредбе које се односе на висину новчане накнаде.

Сви који су заинтересовани да им се новчана накнада утврди и касније обрачунава и исплаћује према сада важећем пропису, потребно је да се пријаве на евиденцију незапослених у филијали НСЗ према свом пребивалишту. Рок за пријављивање истекао је 31. децембра 2017. године.

Захтев се може предати у просторијама Филијале НСЗ за запошљавање у којој је лице пријављено на евиденцију, а ако је захтев предат препорученом поштом, као дан пријема поднеска сматра се дан када је предат поштанском оператору.

Лица која су до дана ступања на снагу овог закона остварила права у складу са прописима и општим актима који су били на снази до дана ступања на снагу тог закона, остварују права у обиму и трајању утврђеним тим прописима и општим актима. Такође, поступци започети пре ступања на снагу овог закона биће окончани по одредбама закона и општих аката по којима су започети.

Изменом закона омогућено је и укључивање запослених у програме додатног образовања и обуке како би задржали запослење.

У питању је стицање додатних знања и вештина, а трошкове обуке за потребе послодавца за запосленог може сносити НСЗ, у складу са расположивим средствима, а на предлог тела надлежног за економски развој и по прибављеној сагласности министра надлежног за послове запошљавања.

Национална служба ће водити посебну евиденцију о послодавцу и запосленом укљученом у ове обуке.

Ближе критеријуме и услове за укључивање запосленог у обуке за потребе послодавца ради стицања додатних знања и вештина прописује министар надлежан за послове запошљавања.

ИЗВОР: РТВ

***

Од 1. јула биће проширено право на породиљско

Предузетнице, пољопривреднице и жене ангажоване ван радног односа убудуће ће имати право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, а родитељски додатак за прво дете биће повећан и то са 39.000 динара на 100.000 динара.

 То је утврђено Законом о финансијској подршци породици са децом, чија примена ће почети од 1. јула ове године.

Право на породиљски додатак, које су до сада имале жене запослене на уговору о раду, биће проширено и на жене које самостално обављају неку делатност, као и оне ангажоване на уговор о делу или на уговор о привремено повременим пословима.
Основица за исплату тог додатка зависиће од уплаћених доприноса на основу неке врсте прихода које су имале у последњих 18 месеци.

Предвиђено је да се накнада за прво дете од 100.000 динара исплати једнократно.

Прецизирано је да се право на родитељски додатак не може остварити ако мајка или чланови заједничког домаћинства плаћају порез на имовину на пореску основицу већу од 30 милиона динара, ако родитељи у моменту подношења захтева живе у иностранству, као и мајка страни држављанин која је исто или слично право остварила у земљи чији је држављанин.

Једна од новина је и паушал, у износу од 5.000 динара, за свако рођено дете, за набавку беби опреме, уведен уместо раније мере повраћаја ПДВ на беби опрему.

Нова решења, кажу надлежни, треба да смање могућност злоупотреба које су се дешавале. Тако су законом, између осталог, предвиђене новчане казне од 50.000 до 150.000 динара за послодавца ако изда неистиниту потврду о оствареним приходима подносиоцима захтева за коришћење права из овог закона.

ИЗВОР: НОВОСТИ
—————-

1.1.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s