АКТУЕЛНО

„Опасни отпад разбацан по Србији – елементи екотероризма“


Истрага у вези са опасним отпадом пронађеним у близини Обреновца још траје, а ко је власник још није познато, као ни ко је отпад одложио и када.

Претпоставља се да је порекло отпада домаћа индустрија, односно да отпад није увезен. За сада се једино зна да отпад подсећа на индустријска мазива.

Александар Јововић са Машинског факултета каже да таквог отпада сигурно има негде разбацаног на више места, док Синиша Митровић из Привредне коморе Србије истиче да то све има елементе екотероризма.

За разлику од комуналног, тј. отпада који претежно долази из домаћинстава и који не би требало да буде опасан, индустријски је, у најмању руку, канцероген и лако ћете га препознати.

“Обично то буде у различитим пластичним бурићима или металним бурићима и кантама, најлонским црним кесама и џаковима. Дакле све оно што може да се посумња да потиче од индустрије”, истиче Горан Стојановић из Министарства за заштиту животне средине.

“Осим што су токсични, поједини могу да буду канцерогени и мутогени, што значи да остављају последице по више генерација”, додаје Јововић.

Према закону, овакав отпад би требало да буде предат искључивио овлашћеном постројењу за третман опасног отпада.

Међутим, како у Србији такво постројење не постоји, све то би требало извести у неку од земаља ЕУ, што је врло скупо.

“Између 1-3 евра по килограму, што значи по тони 1.000 до 3.000 евра… Свако ко вам понуди за пар стотина евра да то уради у земљи је изузетно добар бизнис за свакога, осим за становништво и саму земљу”, каже Александар Јововић.

“Држава за то мора да има довољно визије. Једна таква инвестиција може бити у моделу јавно-приватног партнерства. Тако су урадиле земље у окружењу”, каже Митровић.

Ипак, за недостатак постројења није одговорна искључиво држава – у два наврата држава је покушала да се избори са тим, али грађани такве објекте не желе у својој близини.

“Ту више нема одлагања, свако онај ко одлаже после ће бити одговоран за будућност нације”, додаје Митровић.

Дакле, постројење је једино трајно решење. Остала су привремена и увек остављају могућност за различите малверзације. Зарада коју има свако ко складишти отрован отпад на своју руку и противзаконито није мала, али цена коју плаћа свако ко живи не само у комшилуку већ и у целој земљи далеко је већа.

ИЗВОР: ПРВА/Б92

—————–

3.1.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.