Балкан

Р.Т.Николић: ШИРЕЊЕ АРНАУТА У СРПСКЕ ЗЕМЉЕ (одломак)


ШИРЕЊЕ АРНАУТА У СРПСКЕ ЗЕМЉЕ је вредно историјско сведочанство аутора Ристе Т. Николића о злоделима, протеривању и отимању србских имања Старе Србије од стране арнаута у 17 веку…

фото: Благоје Мишић

Ширење Арнаута у Српске Земље било је на свој линији између Проклетија и Јабланице према И. Негде је било јаче, негде слабије. У извесним правцима Арнаути су отишли и расули се далеко према И. и СИ., а продирање на широј линији ишло је поступно. То је зависило од различитих околности, особито теренских, а било је и других утицаја, нарочито у наглом ширењу њихову према Србији.

Већ у првим данима свога надирања Арнаути су захватили области на додирној линији српског и арбанашког елемента у сливу Дрима. Познате су судбоносне године у другој половини XVII века (1688-1690) када су заузели крајње западне српске крајеве: Дукађин (почетком XVII века), Метохију, Подриму, Опоље, Гору, Љуму, дебарске области. Зна се и судбина српског елемента у тим крајевима, који је услед силних зулума највећимделом преврнуо вером и махом се поарнаутио, једним делом избегао, а нешто местимице заостало.

Из тих крајева су избегли Срби, који се нису хтели потурчити и уопште сносити зулуме. Они чине нарочиту миграцију, која се запажа у западнијим српским крајевима. Таквих досељеника има већ у првим блиским областима на И. У Горњој Реци има их из блиске шарске области Горе. Близу Тетова има их од Дебра у селу Варвари. У истоме селу има их од Малесије (Ковачевићи). Свакако ће их бити и у блиским варошима: Кичеву, Гостивару, Тетову и даље на И. У ову миграцију треба рачунати и досељенике из даљих западних крајева Арбаније, где је било српских насеља. Тако у маровској котлини у селу Нићифорову има Срба досељеника из Мата.

По заузећу тих првих додирних области настало је даље надирање и ширење Арнаута према И. и СИ. На реду су им биле планине: Кораб, Шар, Црнољева, Чичавица, Девич. Оне су у први мах биле арамијске планине, нарочито Шар и Кораб; по њима су крстариле само арамије, који су сасвим уништили сточарење становника блиских српских крајева западно од тих планина. Такав је Кораб био до последњих дана – пуста, разбојничка планина, по којој се виђало само по које арбанашко стадо чији су чобани иако Арнаути (дотичних крајева), били свакога момента готови за борбу са арамијама, својим саплеменицима из даљих западних крајева. Том су приликом Арнаути заузели паше по тим планинама и у први мах местимице отпочели сточарски рад. На тај су начин ове српске планине, на којима је номенклатура махом српска, пале у руке Арнаутима.

Заузевши алпијски регион тих планина, Арнаути су лакше могли захватити њихове источне стране и спуштати се у блиске котлине. Познато је, да су у томе правцу преходно приређивали читаве пљачкашке походе. Организовали по 300 њих са својим барјактарима прелазили су даље на И, и отимали по 5000 брава стоке, водећи формалну борбу у случају потере. Тиме су они себи припремали терен за насељавање.

Све је то ишло у правцу превоја и долина, између којих су ови. На тим прелазима нарочито на Корабу и данас има трагова од бусија арамијских.

Да поменемо овде неке главније прелазе на Корабу и Шари, преко којих су се Арнаути ширили према И.

Једна од главних капија њихова ширења из области Црнога дрима према И. јесте дубока преседлина између Шаре и Кораба, као и јужно од Кораба долина Радике. Превоји на билу Корабову, који су обично измешу два супротна цирка (Лакете Џипет између Ујткалара и Граме, Скртац, Хурда Пелес и др.) служе као једина места за блиске локалне везе између источних и западних страна Корабових. Данас су та места мехом по злу позната, нарочито по крађи стоке, коју туда гоне…

ИЗВОР: Благоје Мишић

 

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.