АКТУЕЛНО

Драган Милашиновић: Како ће се политички звати “издаја”?


Жестина којом су лажни доктори, прави полтрони и отворени агенти евро-атлантских интереса на привременом раду у Влади Србије обрушили на јавно изнето мишљење Митрополита Амфилохија о Вучићевој косовској „политици“ још једна је потврда да је садашњи српски режим дубоко загазио не само у апсолутистичко једноумље, већ и у отворено безбожништво и потпуну отуђеност не само од Цркве већ и од народа.

Драган Милашиновић

У недостатку аргумената да објасне сва замешатељства којима се режим бави око Косова и  Метохије, прибегли су етикетирању, омаловажавању па и вређању једног црквеног великодостојника, само зато што се усудио да јавно изрази бојазан да то што чине може завршити издајом Србије и Косова.

А зар не може? И зар неће?

И чиме нам то Небојша Стефановић, Александар Вулин, Ана Брнабић, Зорана Михајловић, Небојша Селаковић, Марко Ђурић и остали, куси и репати, апологети режима гарантују да неће бити издаје Космета? Хоће ли можда поднети оставке на функције и престати да се баве „политиком“ ако се то деси? Хоће ли се одрећи некретнина и привилегија? Или ће, као и до сада, само наставити да нам објашњавају како је њима запало да потпишу оно што су други већ прихватили?

Одговор знамо. И прозоре Овертона које су нам отворили, такође. Али, ма колико мутили воду муљем својих медијских манипулација, ма колико вадили контекста из само једне реченице Митрополита Амфилохија речене у у интервјуу херцегновској телевизији ТВ Нови, они не могу ни побити, ни одговорити на његову оправдану бојазан.

Па, шта је то рекао Митрополит црногорски-приморски што је толико узнемирило оне који чак и о Божићу уместо у Христа верују у Вучића? Само једну реченицу. “Сада се бојим да његова (Вучићева, прим. аутор) политика води издаји Србије и Косова и да се зато промијенио”(1)

Дакле, Митрополит чак и не тврди, он се само боји, да Вучићева политика води издаји. Зашто његова бојазан, за коју свако нормалан види на десетине разлога, изазива толику драму у српском режиму, па чак и код самог Вучића који је поручио да ће Амфилохију одговорити 14. јануара? Зар му толико времена треба да смисли да ли је то што ради “издаја” или нешто друго? И како то да су и бранитељи његовог лика и дела, а и Вучић сам, напречац заборавили да “Унутрашњи дијалог о Косову” који су сами прогласили још увек траје и да су сами позвали све нас да изнесемо своје мишљење? Зар то не важи и за владику Амфилохија? Ако не важи за њега онда, очигледно, не важи и за никог другог ко не мисли Вучићевим интересима и обавезама према онима који су га довели на власт.

Или се, можда, ради о паници режима од последица оног што су преузели да учине? А у страху су велике очи. Баш као што је и језик дуг и брз у паници. Бржи од мозга, кога они који су овако хијенски, у чопору, напали једну владикину мисао никада нису ни имали превише.

И зато је ред да им се одговори. Да и јавност, а и они сами виде где греше.

Дакле, сви они Амфилохија нападају да говорећи о Косову улази у политичке воде што му, као црквеном великодостојнику, јел’те, не приличи. Али, они тиме само демонстрирају своју интелектуалну и политичку неписменост, показују да не знају границе посла којим се баве. Косово је за Србију државно, а за Србе национално питање, док је политика нешто сасвим друго.

Једностраним проглашавањем своје независности Шиптари нису водили политику, већ су начинили противправни акт сецесије и отцепили део српске територије. То што је политика условила да један број држава занемари противправност тог акта, не умањује чињеницу да је тај акт незаконит. И он ће остати незаконит све док га неко у Србији, над којом је извршено сецесионистичко насиље, не призна као законит. Отуда шиптарски евро-атлантски ментори притискају, а Шиптари нуде много тога ономе ко то заврши. Но, да би то учинио, тај неко мора прекршити Устав Србије, који Косово и Метохију дефинише као свој саставни део, али и српско кривично законодавство (чланови 306. и 307.) које такво кршење устава дефинише као дело “угрожавања територијалне целине”, односно “признавања капитулације или окупације”. У народу реч за то је “издаја”. И то нема везе са политиком. Политика се мора водити у оквиру уставних и законских оквира. Отуда, чак и да се сви политичари у Србији усагласе око “признања” сецесије Косова, све док легално и легитимно не промене Устав и кривично законодавство, ови акти ће такво дело квалификовати онако како смо напред навели.

А Шиптарима и менторима се страшно жури. Немају времена да чекају сложену промену српског Устава. И зато покушавају да Косово прогласе за политичко питање које треба да реши корумпирана српска “политичка елита” на исти начин како је решила приватизацију предузећа, или уништавање аутентичног српског банкарства. Свако ко са њима прихвати да прича ту причу и говори о “тешким одлукама”, “решавању историјског конфликта”, “болним компромисима”, “реалношћу на терену” итд., или у “унутрашњем дијалогу” охрабрује и хвали решења која немају утемељење у српском Уставу (каква су предлагали Расим Љајић, Владан Кутлешић, Зорана Михајловић итд), потенцијални је издајник. А Вучић и његова клика (рачунајући и Дачића који се сада притајио или по потреби србује), прихватили су све то.

Отуда Митрополит Амфилохије, баш као и сваки други Србин, има право да изрази своју бојазан да кретање на ту страну води у издају “Србије и Косова”. Нисам сигуран да то значи како владика намерава да се отисне у политичке воде, али засигурно знам како режим покушава да у корену сасече сваки отпор “уважавању реалности” који намерава да нам приреди. А посебно ће бити алергичан на термин “издаја”.

Но, баш ме занима какав ће бити политички синоним за оно што се његово високопреосвештенство Амфилохије боји да ће бити “издаја”.

________________________

(1) – http://www.ceopom-istina.rs/vesti/mitropolit-amfilohije-o-mogu-oj-izdaji-vuchi-a/

ИЗВОР: ЦЕОПОМ-Истина

————–

9.1.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Бога се не боје а људи не стиде,управо такви сада владају Србијом непрекидно скоро читав век и до сада су отуђили многе Србске територије попут Јужне Србије(данашње македоније)Скадра и данашње северне Албаније, Црне Горе,Лике,Далмације,Славоније, Барање такви су тада а сада њихови потомци растачу и издају Србски народ и Србске државе и уместо да смо створили јаку и велику Србску државу у историјским припадајућим границама владајућа елита припрема издају и вади срце Косово и Метохију без које Србија не може да живи и постоји као држава.

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.