АКТУЕЛНО

СВЕДОЧЕЊЕ: Брат Миле Алечковић о животу мале Љубице у дому Миле и Ива, васпитању и начину како је отета…


СВЕДОЧЕЊЕ

Зовем се Срђа Николић. По професији сам новинар. Запослен сам већ 22 године, као новинар – уредник. Говорим и пишем четири страна светска језика, као и моја сестра Мила, само је наша мајка говорила – десет. Рођени сам брат Миле Алечковић Николић. Рођен од оца Саве Николића Гражданског, академског сликара и арх., и од мајке Мире Алечковић, српске књижевнице и песникиње, носиоца (поред осталог) два француска највиша одликовања – Ордена Легије части, која је мене и моју сестру Милу васпитавала, учила и научила да будемо часни, вредни, поштени и добри људи.

Заклињем се и сведочим, сада и овде, да ниједан од навода и ниједна од тврдњи која је од стране лица из Центара за социјални рад изречена као оптужба против Миле као хранитељке и као човека – није истинита и да је – лаж !!! Био сам веома изненађен и шокиран када сам сазнао да је Љубица, наша Љубичица, коју смо толико волели и ко-ју толико волимо, одведена, отргнута и отета, на монструозан, крајње бруталан, суров, нељудски, бездушан и зверски начин, док је клечала, плакала и молила да је не воде…

Ја сам, као Милин рођени брат, такорећи од првог дана био присутан и сведок како су се моја сестра Мила и њен супруг Ив Батај и њихова породица односили према Љубици, са колико бриге, љубави и пажње.

Љубица је дошла код Миле уз њен претходни више пута, у више наврата потврђени пристанак. Када је стигла код Миле била је у лошем општем стању и веома запуштена. Трзала се од страха на скоро сваки звук. Великом љубављу и посвећеношћу, пажњом, бригом, радом и трудом, њено опште стање се поступно и непрекидно поправљало. Полако је постајала све насмејанија, све сигурнија, све одважнија и све срећније дете.
Заволела је Милу, Ива, три маце – Гаврила, Наташу и Илију (Гага, Наташа и Ица), за које је говорила да је она (Љубица) – њихова мама.

Љубица је ишла редовно у школу и била је одличан ђак. Имала је петице, па и из француског, коме ју је учио и Ив. Мила ју је учила српском језику, правилном говору и дикцији, а такође и француском језику, лепом понашању и бон – тону. И стално јој је говорила да је важно и да много тога научи, да добро учи и да заврши школе, али да ни-шта мање није важно да постане и добар и поштен човек. Ја сам је, као некада активни спортиста – пливач, кошаркаш и атлетичар учио да плива на Ташмајдану. Правили смо планове када ће почети да вежба пливање на Ташу, а када трчање, тј. атлетику, да не почне ни прерано, а ни прекасно, јер је добро и лако трчала.

Мила ју је, знајући њену тешку, тј. нимало лаку судбину, неговала, бринула се о њој и чувала је као мало воде на длану. Водила ју је на приредбе и представе у Руски Дом, распитивала се за програме за децу у Француском културном центру. Учила ју је француским песмама за децу, да рецитује српске песме за децу, куповала јој бојице, много бојица и блокова за цртање, јер је Љубица много волела да црта…

Учила ју је да ради сваког јутра јутарњу гимнастику и да се после тога увек окупа и увек буде јако уредна и чиста, какав је уосталом и стан у коме живи Мила, што се хигијене тиче – „као апотека”. Љубица је све то постепено усвајала: у школи је учила све боље, имала све више другова и другарица, међу њима и најбољу другарицу Лазару, и учитељицу Сузану, коју је обожавала.

И у Ташмајданском парку, удаљеном свега 15-ак метара од зграде, тј. од стана у ком је живела, стекла је бројне другарице и другове, возила тротинет, почела да се радује животу и сваком новом дану, а вежбајући кроз игру чак постала – најбржа у разре-ду ! Била је поносна и срећна. Због свега. Да ли тако изгледа живот и да ли све то може – запуштено дете ?!??

Поклоне су јој доносили – сви. И Мила, и Ив, који би јој, када год би се вратио из Француске, где је одлазио накратко да посети своју стару мајку, доносио одећу, обућу, играчке, бојице, чоколаде, и шта све не, и Уго Гаудензи и његова жена Мирјам, и Жерар (Gerad Joigneaux) и др Радош Ђурђевић, и др Марина Галогажа, и проф.Верица (Пилетић), и ја, Срђа (плашио сам се да се од толиких дарова сувише не размази)……

Имала је – све. Све њене ствари – одећа, обућа, све њене играчке, а имала их је много и за неке била и остала веома везана, њена школска торба, школске књиге, свеске, блокови, цртежи, фотографије, одела, њен тротинет, лопте, све, све је остало у њеној соби када су је звери киднаповале и отргле од свега што је био њен живот и њена радост. Нису јој дали чак ни да помази маце које је толико волела. Овакву суровост никада нисам доживео.

Љубица се хранила редовно и добро.Ручала је оно што је Мила скувала за ручак или направила за доручак и(или) вечеру, а када је ишла у боравак ручала је у школи. Када јој Мила не би скувала ручак или вечеру ишли су – Мила, Љубица и Ив, а понекада и ја са њима, у скупе и добре ресторане да једу – на ручак или вечеру. Оно што је Љубица волела да једе, Мила би јој то купила, чак и када Љубица не би могла после да поједе некада ни једну петину нарученог јела, јер је била – сита.

Мила је свакога дана куповала велика паковања воћних сокова, два три од по два литра! Добијала је и новац да купи ужину у школи. Чак сам јој и ја давао некада и по 3.000 или 4.000 динара – одједном, најчешће у новчаницама од 100 или 200 динара, да је нико не би преварио када јој враћају кусур, да увек може да купи шта хоће за ужину.
Љубица се виђала са сестрама сваке недеље насамо и на по пет – шест сати. Ја сам лично много пута био сведок тога.
Ја сам најчешће водио Љубицу у школу. Јер смо се тако Мила и ја договорили. Зато што сам раноранилац, спортиста, брз и врло покретан и зато што сам мој посао последњих неколико година радио од моје куће, па сам лако могао да прераспоредим време.

Били смо увек брзи и тачни и Љубица је стизала у школу увек на време. Само два или три пута смо закаснили свега неколико минута, из оправданих разлога. Ја бих до Миле, Ива и Љубице стигао за 5 до 10 минута, а Љубица и ја до школе за такође некада не више од само пет минута (Љубица је од свих у разреду становала најближе школи) !!! Ето, толико од мене. У свако доба дана и ноћи сам, у случају да се то од мене затражи, спреман да сведочим о овоме о чему сам овде написао.

У Београду, дана: 09.01.2018 (уторак)

***

***

ПОВЕЗАНО:

*Конференција за новинаре – Ко и зашто Мили Алечковић отима дете?

*

*

*ВАЖНО! Центри за социјални рад и разарање породице у Србији – снимак са трибине

*Инфоратници: Како је центар за социјални рад бесправно и без основа отео дете породици Тркуља

*ПРАВОСЛАВНА ПОРОДИЦА: Случај отетог детета – документи

*Владимир Димитријевић: СВИ СМО МИ ПОРОДИЦА ТРКУЉА. УСТАНИМО У ОДБРАНУ ДЕЦЕ

*АГОНИЈА! Градски центар за социјални рад ОДУЗЕО ДЕТЕ РОДИТЕЉИМА! – Дан двадесети…

*

*Центар за социјални рад Звездара – Породица Тркуља – Дан 94. – ОБРАЋАЊЕ РОДИТЕЉА (видео)

*Као некада витлејемску, данас србску децу приносе на сатански жртвеник

*ПОТРЕСНО: Родитељи у ТВ студију плачу, држава им отела дете и не да им да га виде! (видео)

*Изопачити па освојити – Ирина Бергсет: Запад је створио прави правцати робовласнички систем, где су робови – деца!

*Нама су на Западу украли нашу децу! Погледајте нашу муку и учите се! Зауставите ту чуму трећег миленијума!

*КОМЕНТАР ФБР УРЕДНИКА НОВАКОВИЋА ПОВОДОМ ЧЛАНКА О СУДБИНИ РУСКЕ ДЕЦЕ У НОРВЕШКОЈ…

——

10.1.2018.

5 replies »

  1. Мила Алечковић је инструктор хата јоге и јавно форсира причу да је то несрећно дете видовито…
    Да не говорим колико је препуна своје величине (утицај јоге на гордост) и не да саговорницима да проговоре…
    А центар за социјални рад је препун разних истих…

    У целој тој ситуацији, заиста ми је жао тог детета, Бог му Добри Помогао.

    Свиђа ми се

  2. Министра који је Милој објаснио лажан и нада све бруталан разлог,зашто су је киндаповали и одвели треба као највећег криминалца стрпати у затвор да тамо струне, јер би свијет без таквих био бољи и љепши.

    Свиђа ми се

    • У норвешкој је још горе, а свуда у западном свету педери отимају децу.
      То је брука западне „цивилизације“ и „срба“ енглеза који то лудило уводе овде.

      У Русији, Кини, Индији, итд није тако.

      Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.