АКТУЕЛНО

Извештај Савета за борбу против корупције о приватизацији и располагању пољопривредним земљиштем у јавној својини Републике Србије


Савет за борбу против корупције доставио је 27.12.2017. године Влади Републике Србије Извештај о приватизацији и располагању пољопривредним земљиштем у јавној својини Републике Србије. Извештај је достављен и Министарству привреде, Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарству унутрашњих послова, Народној скупштини Републике Србије, Министарству грађевинарства,саобраћаја и инфраструктуре и Републичком јавном тужилаштву.

Извештај о приватизацији и располагању пољопривредним земљиштем у јавној својини Републике Србије можете преузети овде.

Непоштовање Закона о приватизацији и Закона о пољопривредном земљишту има за последицу да десетине хиљада хектара пољопривредног земљишта из јавне својине промени статус својине у приватну без икакве накнаде, само на основу  потврде Агенције за приватизацију, да је купац друштвеног капитала измирио обавезе из купопродајног уговора. Купац друштвеног капитала је измирио обавезе за имовину која није могла обухватити земљиште, јер је продавац имао само право коришћења на земљишту које је могао пренети на купца, а не право својине. Претварање јавне својине на пољопривредном земљишту у приватну без накнаде узроковало је несагледиву штету чије тачне размере Савет није могао да утврди, имајући у виду да Републички геодетски завод 2017. године није желео да  достави последње податке о статусу својине на пољопривредном земљишту након поступка приватизације.

Прикривање правих података о површини и статусу својине на земљишту након приватизације и проглашавањем таквог податка пословном тајном, јасно упућује на закључак да се штити приватни а не државни  интерес.

То је очигледно на примеру само једног купца Мила Јерковића који је у поступку приватизације пољопривредних предузећа и комбината располагао са преко тридесет хиљада хектара најплодније војвођанске земље у државном и друштвеном власништву.  Након раскида уговора са тим Купцем, у катастру је евидентирано земљиште у друштвеној,  државној и мешовитој својини од око четири хиљаде хектара, док за  28 хиљада хектара у 2014. години не постоји евиденција земљишта, односно губи му се траг.

За куповину пољопривредних друштава и располагање тако великом површином земљишта од стране само једног човека намеће се питање датих гаранција.

Показало се, на жалост, да су те гаранције имале за последицу стечај државних банака, јер су између осталог извлачењем новца из њих, финансиране приватне фирме тог Купца, а не субјекти приватизације. Са тим Купцем пољопривредних предузећа Агенција је раскинула уговор тек кад су девастирана и када је стављено земљиште под хипотеку, односно кад је добар део државног земљишта Купац продао својим приватним фирмама по багателно ниским ценама.

Такво поступање Купца скоро десет година нема за резултат правоснажну судску пресуду за незаконите поступке у приватизацији и штету која је нанета Републици Србији.

Поред тога, ни после скоро десет година од приватизације не постоји доступна информација,  да ли и са колико акција и удела располаже тај Купац након раскида уговора о приватизацији, као ни тачан податак у Републичком геодетском заводу колико је државног и друштвеног земљишта и даље у поседу тог Купца.

У околностима тако нерашчишћених имовинско правних односа, Влада Републике Србије је потпуно нетранспарентно потписала међудржавни споразум са инопартнером о продаји и закупу имовине баш тих пољопривредних друштава, код којих је раскинут уговор о приватизацији са купцем Милом Јерковић.

Нетранспарентно поступање у  закључењу међудржавног аранжмана значи да није јасно како је баш тај инопартнер одабран, имајући у виду да том поступку није предходило јавно надметање, како страних тако и домаћих партнера. Такође, није познато на основу којих параметара је формирано заједничко привредно друштво, у коме Република Србија има учешће од 20%, па самим тим у том проценту и расподелу остварене добити. Савет је остао ускраћен за информацију колико је уплаћено по основу остварене добити, коришћењем земљишта ВУ Моровић, проглашењем тог податка за пословну тајну од стране Министарства одбране.

Наведена пољопривредна друштва су кроз оба поступка приватизације потпуно девастирана, јер је први купац, Миле Јерковић, са члановима своје породице задужио друштва, део земљишта продао, део ставио под хипотеку, изнео средства на своје приватне рачуне и направио дугове који се плаћају продајом преостале имовине, такође по ниским ценама. Наиме, продаја дела имовине тих друштава заједничком привредном друштву Ал Равафед, чији је оснивач и Република Србија, има за резултат  измирење обавеза које је друштвима створио Миле Јерковић.

Шта је државни интерес у оквиру аранжмана са Ал Равафедом Савет не може да процени због непотпуних података, али имајући у виду по којој цени је продата војвођанска земља, заливни систем и опрема, као и пореске обавезе које падају на терет продавца и закуп земљишта чија је цена у бруто износу, државни интерес је врло упитан,  тим пре, што је у таквој цени пољопривредног земљишта учествовала и Република Србија у оквиру заједничког друштва, да је купопродајна цена финансирана кредитним средствима другог оснивача, приватне арапске компаније и да заједничко друштво у прве две године не остварује добре резултате, напротив у првој години остварен је губитак од два милиона евра. Такође, подаци о добити по основу коришћења земљишта Војне управе Моровић, ако нису транспарентни, стварају сумњу да баш и нису у интересу Републике Србије.

Поред  примера приватизације који су наведени у Извештају, Савету су се обраћали и бројни запослени других пољопривредних предузећа, указујући да је поступак приватизације пратило низ незаконитости, пре свега да је приватизовано задружно земљиште, које није могло бити предмет приватизације. Тим поводом бројну документацију Савету су доставила пољопривредна друштва: Ратково, Фекетић, Змајево, Јединство Нова Гајдобра, Граничар Гаково, Зобнатица и др.

Опредељење државе да улаже у новоформиране задруге, без јасних правила и процедура, а да проблеми из прошлости са старим задругама нису решени, не улива поверење да се том пројекту прилази из најозбиљнијих намера, већ да је и у овај сегмент укључена политика.

Република Србија треба да подстиче развој пољопривреде јер је то стратешки интерес, међутим предуслов за то је да се у приоритету уреди катастар непокретности, односно имовинско правни односи.

Поклањање најбољег државног и друштвеног пољопривредног земљишта без правног основа, чија се вредност мери милијардама евра, има несагледиву штету, која се огледа у томе да та средства нису дошла у буџет Републике Србије и да држава губи приход по основу издавања у закуп земљишта које је на незаконит начин присвојено.

Izveštaj o priv. i raspolaganju poljop. zemljištem (1)

ИЗВОР: Сајт Савета за борбу против корупције 

———-

11.1.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.