АКТУЕЛНО

КОМЕНТАР: Раде Драговић – СЛОВЕНЦИ


Далеко је важнија дрскост с којом од Србије готово без икаквог основа потражују ова дела, упркос политичкој слаткоречивости о добрим односима и помоћи у евроинтеграцијама

Раде Драговић

АУТОР је Словенац. Уметничко дело, значи, припада Словенији. По овом критеријуму власти из Љубљане саставиле су списак од 313 уметнина које чувају српски музеји и државне установе. Ултимативно их траже назад. То што су та дела у Србији настала, поштено плаћена, поклоњена или уредно заведена, њих не спречава да од 2015. године редовно понављају свој захтев.

Овај случај говори много о нашој некадашњој браћи, али, богами, и о нама самима.

Није за овај случај најважније то што се Словенија силом отцепила од Југославије. Мање је битно и што ова држава српској заједници никада није омогућила чак ни статус националне мањине. Далеко је важнија дрскост с којом од Србије готово без икаквог основа потражују ова дела, упркос политичкој слаткоречивости о добрим односима и помоћи у евроинтеграцијама. И све то уз гласни заборав порекла, статуса и начина на који су се „њихова“ дела затекла у Београду.

Намера која се крије иза списка ових уметнина је да се измрцварена и, сукцесијом имовине СФРЈ, већ добро очерупана Србија и додатно ороби. Словенцима заједничка држава није ваљала, што не значи да из ње на било који начин треба извући максимум. Штавише.

Правнополитички арт трилер са Љубљаном, међутим, говори и о нашој небризи за сопствено културно благо расејано од Вардара до Триглава. Србија никада није искористила прилику да своју и имовину својих грађана прецизно попише и затражи је назад.

Тек сада, готово три деценије од распада СФРЈ, држава повлачи прве овакве потезе. За многе драгоцене предмете, уметнине и реликвије вероватно је прекасно. Баштина за коју постоји правни основ за захтев за повраћај требало би по сваку цену вратити у Србију. Тамо где и припада.

ИЗВОР: НОВОСТИ

БАХАТОСТ СЛОВЕНАЦА: Траже нам 200 слика, авионе и филмове!

Власти у Љубљани од Београда захтевају повраћај 313 уметничка дела и предмета из збирки музеја и државних установа на основу сукцесије

Листа уметнина, која је у средишту захтева, састављена је по само једном критеријуму – чињеници да су њихови аутори Словенци или је Словенија на било који начин учествовала у њиховом стварању. По овом основу власти у Љубљани траже више од 200 слика и скулптура, десетине музејских предмета, па и филмове „Кекец“ Јожеа Галеа, „Битка на Неретви“ Вељка Булајића и „Задах тела“ београдског редитеља црног таласа Живојина Павловића!

Свој захтев Словенија је истакла још 2015. године, када је тамошње Министарство спољних послова амбасади Србије послало списак са 313 предмета из српских музеја, државних установа и резиденција на које они полажу наводно право. Иако Љубљана нема правно упориште да захтева уметничка дела, њихове власти годинама појачавају притисак на Београд, а недавно је стигао и последњи у низу ултимативних захтева да Србија изврши непостојећу обавезу.

Словенци, између осталог, захтевају слике и скулптуре словеначких уметника Божидара Јакца, Гојмира Антона Коса, Августа Чернигоја, Рихарда Јакопича, Лојзеа Долинара, Зденка Калина, Марија Прегеља и многих других, чак и непознатих аутора. Ова дела данас се налазе у збиркама Народног музеја у Београду, Музеја савремене уметности, Музеја историје Југославије, Музеја Града Београда… У овој групи радова је и портрет чувене српске сликарке Надежде Петровић који је урадио словеначки сликар Иван Грохар и низ других дела. Љубљана потражује и уметнине које се чувају у Дому Војске Србије, некадашњем Маршалату, Председништву, Музеју ваздухопловства, резиденцији у Ужичкој 7…

На листи су махом уља на платну, акварели и графике, али и вајарске фигуре од бронзе и слоноваче. Уз то, Словенци захтевају и десетине историјских предмета који се чувају у Србији. Међу њима су заставе словеначких јединица из НОБ-а, радио-станица из времена италијанске окупације, партизански топ и санитетски материјал из збирке Војног музеја на Калемегдану. Србија, по истом захтеву, под Алпе би требало да пошаље и делове авиона „еда 5“ и КБ-11 којима је летео пилот Едвард Русјан, који се чувају у Музеју ваздухопловства у Сурчину. На истој листи је и поштанска кочија која је саобраћала у Истри и Приморју из Музеја ПТТ, као и локомотиву 151-012 из 1884. године, која припада Железничком музеју у Београду.

Бивша југословенска република тражи и снимке „Филмских новости“, као и низ оригинала филмова из фундуса Југословенске кинотеке, међу којима је низ антологијских филмова – осим поменутих, „Битка на Неретви“, „Задах тела“ и „Кекец“, ту су и „Црвена земља“ Торија Јанковића, „Мој брат Алекса“ (о Алекси Шантићу“), „Опасни траг“… Овај захтев је оправдан наводним учешћем словеначких продуцената у стварању ових остварења.

Словеначки захтев темељи се на Споразуму о питањима сукцесије из 2001. године, иако је рок за истицање потраживања истекао пре равно 12 година.

– Стручна група за спровођење овог споразума и Министарство спољних послова још 2015. године утврдили су да Словенија свој захтев није поставила у року који је предвиђао Споразум, па је отуд застарео – незванично наводе у Министарству културе. – Овај акт је предвиђао рок од највише две године од датума његовог ступања на снагу за идентификовање имовине чији се повраћај тражи. Без обзира на то што су рокови одавно истекли, Љубљана не одустаје од свог захтева.

Интересантно је да приликом састављања пописа својих уметничких добара у Србији Словенија уопште није узимала у обзир чињеницу да је већина уметнина уредно плаћена или добијена на поклон од уметника.

Историчар уметности Никола Кусовац тврди да Словенци немају никакав основ да од Србије захтевају уметничка дела.

– У нашим музејима, галеријама и другим институцијама не постоји ништа словеначко, а да није регуларно купљено. Сва дела плаћена су новцем Републике Србије – каже Кусовац. – Зато нема основа, осим словеначког себичњаштва, за њихов повраћај.

Кусовац каже да су у Народном музеју пре 1941. сва дела словеначких уметника купљена новцем Министарства просвете, а да су чак и пре Првог светског рата откупљивана средствима Карађорђевића.

– Са Миодрагом Протићем, директором Музеја савремене уметности, својевремено сам водио расправе због праксе да Словенци не купују слике наших уметника кад излажу у Љубљани. Ко год би од њихових сликара излагао у Београду, ми бисмо обавезно откупљивали дела – додаје Кусовац. – Није било реципроцитета, јер смо једино ми држали до југословенске уметности.

ПОКЛОНИ ЗА ЈНА

ДА обавезе према Словенији нема ни Дом Војске Србије сматра историчар уметности Никола Кусовац. – Зашто би Србија враћала те слике? – пита се он. – Мајор Иван Цветко, који је водио Галерију Дома тадашње ЈНА, протежирао је словеначке уметнике. Његово срце било је више у Љубљани него овде. Готово да нема словеначког сликара који није излагао у Београду. Правио им је изложбе, а они би се одужили тако што би понеко дело оставили овде.

МСУ ИМА КОМПЛЕТНУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ

СЛОВЕНАЧКИ списак обухвата и тридесетак дела из збирке београдског Музеја савремене уметности. Према речима в. д. директора Слободана Накараде, музеј поседује комплетну документацију о прибављању својих дела. Приликом формирања збирке, у време док је директор био Миодраг Б. Протић, дела су наменски купована новцем тадашње СР Србије, а не парама федерације.

– Када је у питању Прегељ, он је тестаментом оставио легат, који је поделио између Србије и Словеније – додаје Накарада.

ИЗВОР: НОВОСТИ

——————-

13.1.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.